Ažuran je Lyle, redovno izbacuje nove tekstove.

Sad sam bas bookmarkovao sajt, zaboravio bio skroz da proveravam  sta ima novo =)

Ja obožavam njegove tekstove. Ako se budem dogovorio sa uredništvom, prevešću sve sa njegovog sajta.

Lyle McDonald je car velik

Kontraverze u vezi ugljenih hidrata i masti – prvi deo


Iako i dalje postoji mnogo kontraverzi u vezi proteina(obično se tiču zdravlja bubrega, kostiju itd), negde u svetu ishrane kriju se kontraverze oko "proteini vs ugljeni hidrati".

U ovom tekstu baciću akcenat na unos proteina i ugljenih hidrata na bazi raznoraznih debata koje ih okružuju.

Glavna rasprava vodi se oko toga koji je idealni unos koja je zdrava količina ugljenih hidrata i/ili masti i ovde ću se najviše na to skoncentrisati.

Dva (ili tri) tabora

Generalno, ljudi se najčešće dele u dva tabora kada se govori o tome da li su ugljeni hidrati i masti dobri ili loši. Već nekoliko decenija glavni talas saveta o ishrani forsira teoriju "masti su loše, ugljeni hidrati su dobri".
Raznorazni pokušaji promovisanja "high fat" i "low carb" dijeta padali su u vodu, iako se beleži porast istraživanja koja potvrĂ°uju da je u odreĂ°enim slučajevima(obično kod ljudi sa lošom insulinskom osetljivošću) spoj ovih dveju dijeta u jednu pun pogodak.

Kao i obično, ne treba pratiti ekstreme i istina obično leži negde u sredini, izmeĂ°u ova dva tabora.

Tako nastaje treći tabor, onaj koji sam ja kreirao, a koji misli da masti i ugljeni hidrati mogu biti i dobri i loši, a sve u zavisnosti od konteksta. Izvor ugljenih hidrata/masti, kako izgleda ostatak dijete, pojedinačni ciljevi, genetika, aktivnost itd. - sve su to faktori sa kojima se ovde suočavamo i koji čine srž ove priče.

Možda je najjezgrovitiji način na koji želim ovo da opišem činjenica da ne postoji dobra ili loša hrana, postoje samo dobre ili loše dijete. U prevodu – u zavisnosti od vrste dijete, odreĂ°ena hrana može biti odličan izbor u jednoj, a vrlo loš u drugoj dijeti.

Šta zaista telo zahteva?

Da bih dao smisla ovim tvrdnjama, moram da se pozabavim "fiziologijom ishrane", a ticaće se "potreba za ugljenim hidratima". Kao što sam pominjao u svakoj svojoj knjizi, ne postoje fiziološke potrebe za ugljenim hidratima. To je obično faktor kojeg se drže i zagovornici "low carb" dijeta.

Većina tkiva u našem telu može sa istom lakoćom da koristi masne kiseline kao gorivo, kao što to čini sa glukozom. Postoji svega nekoliko tkiva koji koriste isključivo glukozu. Mozak je kategorija za sebe, sama po sebi čudna. U najvećem broju slučajeva, on se oslanja isključivo na glukozu. On ne može direktno da koristi masne kiseline kao gorivo, ali može da koristi njihove derivate – ketone. Period privikavanja na ketone je grubo rečeno 3 nedelje, a nakon toga mozgu je dovoljno svega 25g glukoze dnevno, koju telo može napraviti samostalno(u jetri i bubrezima) iz izvora  kao što su laktati, piruvati, amino kiseline i glicerol.

Čak i "čuveni" RDA priručnik kaže da ne postoji nešto što se zove  â€“ "potreba za ugljenim hidratima". Svaka iole pristojna knjiga o fiziologiji ili ishrani potvrdiće isto. Uprkos ovoj osnovnoj biološkoj činjenici, većina istraživača i nutricionista savetovaće ishranu koja sadrži najmanje 50-60% ugljenih hidrata. Video sam slučajeve gde su istraživači ukazivali na to da ljudsko telo ne zahteva ugljene hidrate, da bi  odmah zatim nastavljali kako bi svaka ljudska dijeta trebala sadržati minimum 50% ugljenih hidrata. To naprosto nema nikakvog smisla.

Sa druge strane, osim sitnih zahteva za esencijalnim masnim kiselinama(nekoliko grama dnevno iz ribljeg ulja, EPA/DHA), telo nema prave zahteve ni za mastima. Sva tkiva(osim srca, koje se skoro isključivo oslanja na masne kiseline) će koristi glukozu ako je obezbedite, a telo može čak i samostalno da stvori masne kiseline ako za to postoji prava potreba(ovaj proces nije tako čest kod ljudi, ali postoje posebni slučajevi kada se i to dešava).
Dakle, osim potreba za minimalnim količinama esencijalnih masti, neko može vrlo lako da postavi tezu da ne postoje zahtevi tela ni za mastima.

Koje su onda svakodnevne potrebe tela ako to nisu ni masti ni ugljeni hidrati? Pa, pored vode i vazduha, telu je potrebno 8 esencijalnih amino kiselina, male potrebe za esencijalnim mastima i potrebe za vitaminima i mineralima. Sve ostalo je, može se reći, OPCIONO.

Naravno, da ne biste umrli od gladi, morate unositi dovoljno kalorija. Pošto je prilično nerealno zamisliti da sve kalorije unosite isključivo iz proteina, to znači da su ugljeni hidrati i masti tu da dopune neophodan dnevni kalorijski unos.

Ali, kao što rekoh ranije, većina tkiva u našem telu je vrlo fleksibilno i može da koristi jedan izvor energije, kada drugi nije dostupan. Imajte na umu i da telo ima svoje energetske rezerve u obliku telesnih masti, koje se mobilišu kada nema optimalnog unosa nutrijenata.

Dakle, zbog čega onda rasprava da su masti loše a ugljeni hidrati dobri?

Uprkos tome što ne postoje fiziološke potrebe za ugljenim hidratima, najčešće preporuke danas i dalje su te da se smanji unos masti  a poveća unos uglj. hidrata. Rešavanje  problema počeću sa ovog stanovišta.

Dobro pitanje bilo bi zašto je ovo stanovište nastalo. Mislim da je razlog vrlo jednostavan: mi moramo jesti nešto. Obično postoji limit koliku razumnu količinu proteina možemo uneti(a većina je, inače,  protiv visokoproteinskih dijeta), tako da ostatak energije moramo obezbediti iz masti ili ugljenih hidrata.

Sredinom '70-ih počela se razvijati stigma protiv masti i uglavnom je sve počelo od tada. Mastima je prikačeno kako izazivaju oboljenja srca, infarkte, gojaznost i sve ostalo što postoji. Pošto ljudi moraju jesti nesto, a zbog stigme protiv visokog unosa masti(od kojih su neke opravdane, a neke ne), princip savetovanja visokog unosa ugljienih hidrata nametnuo se sam po sebi.

Još važnije pitanje bilo bi da li takav stav ima održivo naučno stanovište. O tome u drugom delu ove tematike.  

Autor: Lyle McDonald
Prevod: Robert

(Uskoro i prevod drugog dela)