Na cemu su odrasli nase dede babe, ocevi majke ? Naravno da je mleko bilo osnova svega.. cak direktno od krave sirovo..bez preradjivanja,pa sta im fali ?  Pa i mi tu nase generacije do 90tog..sve posle je otislo u vetar Ja kad sam bio klinac, namazem posle skole margarin na hleb, aleva paprika preko, popijem mleko i ceo dan igram basket, to je odrastanje, a ne sada teletabisi pored fejsbuka, mrzi ih da odu da se ispiskaju. Sve ce vise biti nakaradne debilne debele dece kako vreme prolazi ! Za dorucak jedu cokolade, za rucak cips, za veceru smoki i bice zdrav, da da.

Popijem oko litru mleka za nedelju dana.
Pijem ga ako večeram posle večere; čašu mleka i Ela sir, pa u krevet...

Meni svaki dan na meniju, mleko jogurt mladi sir, pa sta mi fali <3 Sa sirom do penzije Pa i u penziji

Haha, to care!!

Nemamo svi dovoljno novca za vrhunsku suplementaciju...ali tu je naš "brat" kazein..."sirasti protein"...  

Kazein je osnovni protein mleka koji čini 80% svih njegovih proteina, ostatak su proteini surutke koji čine 20%.

Mleko sadrži oko 3-3,5% (30-35 g/l) proteina što čini oko 28% suve materije.

Naziv kazein potiče od latinske reči "caseus" što znači sir, jer se "zgrušavanjem"(koagulacijom) kazeina omogućava proizvodnja sira i predstavlja osnovni protein u njemu.

Kazein je najvažniji protein mleka ne samo zato što je u najvećem procentu zastupljen već i zbog njegovih tehnoloških osobina (proizvodnja sira, mlečno – kiselih proizvoda)

Kazein je kompletan protein jer sadrži sve aminokiseline koje ulaze u sastav proteina....tj. sve esencijalne amino kiseline koje naše telo ne može samo da proizvede...tj.  fenilalanin, valin, treonin, triptofan, izoleucin, metionin, leucin, lizin  i histidin  

Kazein sadrži relativno velike količine glutaminske kiseline i prolina, pored toga sadrži i znatne količine leucina, lizina, valina i asparaginske kiseline...u tebraaaaa...glutamin i BCAA...i to prirodno  

Pijem mleko, jedem sira, niko ne sme da me dira  

Ja sam za mleko, ima doosta dobrih stvari u njemu, a te neke lose koje mogu da budu, pa zar ih nema u svemu? I to mnoogo gorih. Mislim da mleko nije zlo, nego nas prijatelj

Za

Važni hranljivi sastojci mleka nestaju industrijskom preradom, pa se najzdravijim smatra sirovo mleko zdravih krava koje slobodno pasu travu po pašnjacima i kojima se u ishranu ne dodaju koncentrati, hormoni rasta i antibiotici.


Mleko je prva, izvorna i iskonska ljudska hrana i možda je upravo to razlog zbog koga ova namirnica pobuĂ°uje snažna osećanja i izaziva žestoke rasprave.


Da li je mleko pogodna hrana za čoveka?

Pitanje je vrlo složeno i nema jednostavnog odgovora, jer postoje mnoge vrste mleka, od kojih svako ima svoju ispovest.

Tako postoje majčino, kravlje, kozije, ovčije, kobilje, magareće, ekološko, pasterizovano, homogenizovano, obrano, poluobrano, punomasno i spisak se nastavlja. Tu su onda još i mlečni proizvodi, domaći, industrijski, dobijeni fermentacijom, zgrušavanjem, zrenjem itd.

U našoj kulturi je najzastupljenije kravlje mleko.

Polazno stanoviše je da je mleko dobra i zdrava hrana, ali brojni alternativni pravci savetuju da ga izbegavamo ili čak potpuno izbacimo iz ishrane.

U poslednje vreme dolaze trendovi sa zapada, gde su sve popularniji raw milk (sirovo mleko) i real milk (pravo mleko) pa je i potražnja sve veća za svežim domaćim neobraĂ°enim mlekom koje se može nabaviti od "farmera", sa farmi krava ili koza.

Ali treba znati da sirovo mleko i pravo mleko nisu isto. Sirovo mleko znači da ono nije industrijski obraĂ°ivano - pasterizovano i homogenizovano, ali nam ne govori ništa o tome kako se ta životinja koja daje mleko hrani. Pravo mleko dolazi od krava koje slobodno pasu travu po pašnjacima i kojima se u ishranu ne dodaju koncentrati, hormoni rasta i antibiotici. Takvo pravo mleko je tada najkorisnije sirovo jer proces pasterizacije uništava njegova korisna svojstva.

Pravo mleko je izvanredan izvor nutrijenata i vrlo važnih korisnih bakterija kao što su laktobakterije, za koje danas znamo da igraju presudnu ulogu u jačanju imuniteta i zaštiti organizma od raznih bolesti.
Pravo mleko je takoĂ°e odličan izvor vitamina, minerala i enzima i sadrži proteine visoke biološke vrednosti i masnoće koje su osnovne  gradivne materije za naše telo.

MeĂ°utim, pasterizacija mleka potpuno menja njegovu strukturu pa se tako, na primer kalcijum, za koji verujemo da ga dobijamo iz mleka, prema nekim istraživanjima zapravo uopšte ne može apsorbovati bez enzima fosfataze, koji se deaktivira u procesu pasterizacije. Pasterizacija, tj. zagrevanje na visokim temperaturama takoĂ°e deaktivira sve važne enzime, ubija korisne laktobakterije i uništava brojne druge hranljive komponente. Zatim, visoka temperatura, a posebno naglo zagrevanje, potpuno menja strukturu kazeina( i drugih mlečnih proteina, globulini) koji postaje vrlo težak za varenje pa i potencijalno štetan...


Posledice pasterizacije

MeĂ°u ostalim, pojedina naučna istraživanja pokazuju da se tokom procesa pasterizacije u mleku uništava veći deo vitamina B6, B12, tiamina(vitamin B1), folne kiseline, vitamina C i D.
Uništava se i enzim lipaza potreban za razgradnju masnoće iz mleka, a proteini mleka menjaju svoju strukturu, što može dovesti do alergija kod dece i odraslih.


Laktoza (mlečni šećer) se pasterizacijom pretvara u betalaktozu koja brže podiže šećer u krvi što, pak, može dovesti do prekomerne telesne težine.

Uništava se i četvrtina joda iz mleka koji nam je neophodan za sintezu hormona štitne žlezde. Pasterizacijom slabe i prirodna antibakterijska svojstva mleka - ono postaje lako "dostupno" za loše bakterije. Istraživanja su konzumiranje pasterizovanog mleka povezala sa povećanim rizikom od razvoja nekih bolesti, na primer dijabetesa tipa 1. Naime, naučnici su u pasterizovanom mleku pronašli protein koji je možda „okidač" autoimune reakcije kojom se uništavaju ćelije zadužene za proizvodnju insulina.


Mnogi se boje sirovog mleka zbog mogućeg mikrobiološkog zagaĂ°enja. Naravno, ne treba svako mleko piti sirovo. Ali ako uspete da naĂ°ete pouzdan izvor svežeg sirovog mleka krava koje se hrane na pašnjacima - zagaĂ°enja ne treba da se bojite.

Naime, pravo mleko ima "sopstveni imuni sistem", svoj ugraĂ°eni zaštitni mehanizam. Sveže mleko krave, ovce ili koze tako sadrži višestruke, prirodne, bioaktivne komponente, poput makrofaga, leukocita i antitela, koje ubijaju strane bakterije. Za sprečavanje prodora stranih bakterija kroz želudac i creva brinu se, pak, polisaharidi, oligosaharidi, mucini( normalna želudačna flora)... Osim toga, u takvom mleku se nalaze korisne bakterije laktobacili i bifidus, bifidus faktor i B12 vezni protein. Sve te komponente su prisutne i u majčinom mleku, koje je najsigurnija hrana za dete.

Ti sastojci se prilikom pasterizovanja uništavaju.

Dakle, ako ostavimo pravo mleko na sobnoj temperaturi, ono se neće pokvariti, nego će se ukiseliti, tj. dobićemo kiselo mleko, što je prirodan način produžavanja trajnosti mleka. To će se dogoditi zato što korisne bakterije iz sirovog mleka drže pod kontrolom množenje onih loših. Ali pasterizovano mleko nema korisnih bakterija koje bi ga čuvale od truljenja, jer su one uništene pasterizacijom pa se takvo mleko ne može ukiseliti, nego samo pokvariti.


Svako industrijski preraĂ°eno mleko je pasterizovano, čak i ono koje se naziva svežim.
Razlika izmeĂ°u svežeg i trajnog mleka jeste u temperaturi i vremenu kojem se mleko izlaže tokom pasterizacije. Sveže mleko se zagreva na 60 do 70 °C najčešće 30 minuta, a trajno mleko se naglo zagreva na temperature iznad 130 °C, što mu dodatno produžava rok trajanja. Sa pasterizacijom se počelo dvadesetih godina prošlog veka, u razdoblju kad je tuberkuloza bila česta, kao i druge zarazne bolesti prouzrokovane lošim zdravstvenim stanjem životinja i lošim higijenskim uslovima i metodama proizvodnje.

MLEKO ZA ILI PROTIV ?

Vaš sud?