Zoltan Kozma

Teško da može Coleman da bude na prvom mestu ove liste (inače, i nije) jer je on na prvo profesionalno takmičenje izašao 1993, a prvu pobedu ostvario tek '97. Nakon debitantske godine, na Mr. O je završao kao 15, odnosno 11.

Na vrhu ove liste su ljudi koji su pravili ozbiljan rezultat na Olympia takmičenju već u debitantskoj godini.

Ne znam,po meni Haney treba da je ispred Levronea,zato sto je Haney 1983.godine bio treci na Mr.O a vec sledece godine pobeduje.A prvi bi trebao da bude Coleman jer je on bio osmi 1997.godine pa dogodine prvi na Mr.O takmicenju.

2. Kevin Levrone, 1992

Titula: 2
Mr. Olympia: 2. mesto



Na osnovu njegovog debitantskog takmičenja u profesionalnim vodama, gde je zauzeo treće mesto na Chicago Pro, nikada ne biste pomislili da će Kevin zauzeti ovako visoko mesto na ovoj listi. No, da se zna, 1992. godine izgubio je samo od jedne osobe - Doriana Yatesa, koji je bio u pohodu na prvu od šest Mr. O titula.

Nakon već pomenutog prvog takmičenja, Kevin se pojavio na Night of Champions i osvojio ga. Sudije i fanovi bili su sumnjičavi po pitanju njegovog plasmana na predstojeće Mr. Olympia takmičenje, koje bi bilo njegovo prvo. Sumnjičavost je bila bespotrebna, pošto je Kevin zauzeo izvanredno drugo mesto, odmah iza Doriana. Isti poredak bio je i na narednom takmičenju, English Grand Prix, dok je Kevin uspeo da zabeleži pobedu na svom poslednjem nastupu te godine - German Grand Prix (Yates nije izlazio). Tokom svoje karijere, od 1992. do 2003, Levrone je osvojio 18 takmičenja i tri puta bio drugi na Mr. O. Ono što tada nije znao je to da će ga na ovoj listi pobediti novajlija koji se pojavio godinu dana kasnije.

3. Lee Haney, 1983

Titule: 2
Mr. Olympia: 3. mesto



Ovaj čovek je od prvih dana profesionalne karijere jasno dao do znanja da je sposoban da osvaja Mr. O titule. I osvojio ih je, i to 8 komada (1984-1991). 1982. godine bio je dominantni amater, osvojivši NPC Nationals i Svetsko prvenstvo, tako da su naredne godine sve oči bile uprte u tada 23-godišnjeg Haneya. Nastavio je u pobedničkom stilu i u profesionalnim vodama, uzevši titule na prva dva takmičenja na koja je izašao, a nešto kasnije iste godine bio treći na Mr. O. Koliko god da je sve to izgledalo blistavo, nije bilo ni senka onoga što će se kasnije desiti. To je bio njegov poslednji poraz u karijeri. Tada je imao 180 cm i 106 kg, uz dosta prostora za novu mišićnu masu. To je bio uvod u neviĂ°enu dominaciju od 8 uzastopnih Mr. O titula.

4. Vince Taylor, 1989

Titula: 1
Mr. Olympia: 3. mesto



Kao što se sa Gasparijem već ilustrovalo, mladost je vrlo bitan deo ove liste. Čak devet takmičara sa liste debitovalo je u dvadesetim godinama života, ali ne i Vince. Imao je 32 godine kada je izašao na prvo pro takmičenje i osvojio ga te 1989. godine. Iste godine kasnije, sa pune 33, zauzeo je treće mesto na Mr. Olympia, ostavivši iza sebe legende poput Gasparija (bio u top 2 prethodne tri godine) i Mohammeda Benaziza (osvojio šest titula naredne godine).

Taylor je imao neverovatne ruke, ali su mu savršeni pozing i prelepi oblici donosili titule i naklonost fanova. Bilo je to poslednje veliko ime bodibildinga 80-ih, gde je akcenat bio na estetici umesto na veličini. Kasnije su došle grdosije od takmičara i sport je otišao u drugom pravcu.

5. Rich Gaspari, 1985

Titula: 0
Mr. Olympia: 3. mesto



Samo je Arnold Schwarzenegger, koji je bio drugi na Mr. Olympia sa 22 godine i osvojio je sa 23, postigao veći uspeh u mlaĂ°im danima od Gasparija. Rich je tek napunio 22 godine kada je na svom debitantskom pro takmičenju Night of Champions osvojio drugo mesto, iza Alberta Becklesa. Njegov nastup  bio je pravi pozitivni šok. Godinu dana ranije bio je najbolji u poluteškoj na NPC Nationals i Svetskom prvenstvu, ali se te 1985. godine pojavio u potpuno novom izdanju - mnogo "gušći" i veoma definisan, izrezanih gluteusa.

Uz pomoć takve forme i 3-D izgleda, zauzeo je 3. mesto na Mr. O takmičenju, iza Haneya i Becklesa, a ostavivši iza sebe 21 takmičara. Naredne godine bio je drugi. Imao je niz od 16 takmičenja gde je bio meĂ°u prvom dvojicom i devet pobeda, a sve pre nego što je napunio 26 godina. Njegova prva sezona u profesionalnim vodama je to nagoveštavala, iako nije ostvario pobedu ali je zato predstavio potpuno novi nivo spremnosti takmičara za binu.

6. Mike Mentzer, 1979

Titula: 1
Mr. Olympia: 1. mesto u teškoj kategoriji



Ne samo da je kao 27-godišnjak pobedio na svom prvom profesionalnom takmičenju, već je bio i pobednik svoje kategorije na Mr. O takmičenju iste godine. Titulu apsolutnog uzeo mu je Frank Zane.

Pored pomenutih, te godine je učestvovao na još tri takmičenja, gde je završavao kao drugi i treći. Sva četvorica koji su te godine završili ispred njega bili su iz lake kategorije na Mr. O, tj. do 90 kg, koji su tih godina bili vrlo dominantni. Tada je bilo mnogo lakše biti šampion u teškoj nego u lakoj kategoriji. I pored toga, Mike se nametnuo kao opasna pretnja za Mr. O šampiona. MeĂ°utim, nakon kontroverznog 5. mesta na Mr. Olympia 1980. godine, Mentzer se nikada više nije takmičio. Tako nas je ostavio da nagaĂ°amo kakve je uspehe mogao postići da je ostao u takmičarskim vodama. Umro je 2001. godine.

7. Michael Francois, 1994

Titula: 2
Mr. Olympia: Nije učestvovao



Ovaj rekord možda nikada neće biti srušen: najviše vezanih pobeda na startu profesionalne karijere. Samo 16 takmičara u proteklih 36 godina pobedilo je na debitantskom nastupu. Samo pet od njih, uključujući i već pomenutog Heatha, pobedili su i na drugom nastupu. Samo jedan od njih nastavio je niz. Michael Francois je sa 29 godina imao svoju debitantsku sezonu kao IFBB Pro, gde je odmah osvojio prva dva takmičenja na kojima se pojavio. Ovaj niz preneo je i na sledeću godinu (1995), gde je zabeležio još dva trijumfa, uključujući i čuveni Arnold Classic.

Ono što ovaj njegov niz od četiri vezane titule čini još posebnijim jeste činjenica da su mu to ujedno bile i jedine pobede u karijeri. Nikada više nije osvojio takmičenji, niti je ikada ušao u top 6 na Mr. Olympia. Obolevši od kolitisa, povukao se 1997. godine.

Zbog toga što je osvojio "samo" dve titule u svojoj prvoj profesionalnoj sezoni, Francoisa smo stavili na 7. mesto ove liste. MeĂ°utim, njegove četiri vezane pobede možda nikada neće biti prestignute.

8. Phil Heath, 2006

Titula: 1
Mr. Olympia: nije učestvovao



Obično bi se bodibilderi godinama takmičili amaterski pre nego što bi uspeli da se dokopaju profesionalnog statusa, a onda bi bili srećni ako uĂ°u u top 10 na pro takmičenju. MeĂ°utim, Phil je imao potpuno drugačiju situaciju. On je Pro Card osvojio iz prvog pokušaja, okitivši se titulom u teškoj kategoriji na NPC Nationals 2005. godine. Uspeh ga nije povukao ka tome da krene po svaku cenu da postaje masivniji, već se je još više izrezao, spustio kilažu za 4 kg i pobedio na svom prvom profesionalnom nastupu - IFBB Colorado pro 2006. godine. Tada je imao 93 kg. Nedelju dana kasnije, osvaja i takmičenje u Njujorku (IFBB New York Pro). Pet godina kasnije osvojio je prvu Mr. O titulu.

9. PORTER COTTRELL, 1992

Titula: 2
Mr. Olympia: 8. mesto



Cottrell je verovatno najmanje poznato ime na ovoj našoj listi. U 90-im godinama, koje su donosile sve masivnije takmičare, on je bio povratak u prošlost, tj. u 80-e, kada su takmičari bili lakši. Sa 168 cm i 88 kg, pobeĂ°ivao je savršenom estetskom pojavom. Nakon što je 1991. godine na NPC Nationals izgubio od Kevina Levronea (drugi na ovoj listi), takmičio se sa njim još 5 puta naredne godine. Pobedio ga je samo u prvom susretu, dok je izgubio u ostala 4.

Iako je sa 29 godina osvojio titule na prva dva profesionalna takmičenja, bacio je senku nešto lošijim rezultatima u nastavku. Završavao je izmeĂ°u 2. i 7. mesta na narednih šest takmičenja. Naredne godine se vratio na pobedničku stazu i osvojio sva tri takmičenja na koja je izašao. MeĂ°utim, u naletu sve masivnijih takmičara, sve je manje bilo mesta za ovog vatrogasca iz Kentakija tako da više nije osvojio nijedno takmičenje. Povukao se 1999. godine.

10 najboljih novajlija u bodibilding istoriji

10. Big Ramy, 2013

Titula: 1
Mr. Olympia: 8. mesto



Nijedan "mass monster" nije napravio takav haos u Njujorku još od King Konga. Te 2013. godine, 28-godišnji Ramy izašao je na binu sa 130 kg i uzdrmao bodibilding svet. Nakon što je pokorio Menhetn, porasli su apetiti pred prvo pojavljivanje na Mr. O takmičenje. Završio je kao osmi, a neki su bili skloni mišljenju da je to moglo biti i mnogo bolje.

Ramy je tada malo zabrljao sa formom, a ako dodamo tome i činjenicu da je lista takmičara bila neverovatnog kvaliteta, njegovo osmo mesto dobija na značenju. Zapravo, ovo je bio najbolji plasman nekog novajlije još od šestog mesta Chrisa Cormiera 1994. godine. Postala je prava retkost da se novajlije čak i kvalifikuju za Mr. O u njihovoj debitantskoj godini. Ramy je definitivno imao nevrovatnu debitantsku sezonu.



(pisaću u nastavcima)