Takodje prsno plivanje bi trebalo da izbegavaju osobe sa vratnom povredom kicme, zbog pozicije glave gde se vrat dovodi u hiperekstenziju , sto moze biti lose.  Bolje je resenje disaljka,,maska i glava pod vodom, ravno

Ako neko ima problem s ledjima najbolje bi bilo da ide na bazen da pliva.

Ovu recenicu izgovaraju mnogi terapeuti, treneri i drugi. Ko zna od kada postoji, taj "mit" o plivanju kao resenju, kada je problem s ledima u pitanju. Kao objasnjenje se navodi da je voda dobra da bi se misici ojacali, a kao kontra-argument se navodi da za vecinu osoba s tim problemom, vezbe na "suvom" nisu dobre. Razlog je da se vezbama na "suvom" ili tegovima ne bi opterecivala kicma i pogorsao se problem.
No, sta se nalazi "ispod haube" ovog problema. Drugim recima koliko logika duboko poseze i kao konacan odgovor se da plivanje kao resenje.

Problemi s kicmom mogu biti:
-usled rotirane karlice
-slabih ledjnjih misica i ligamenaa posledice dugog sdenja i nikave aktivnosti
-deformacije diska
-diskus hernija itd.
Ovo su samo najpopularniji problemi, a ima ih dosta.
Vecina ovim problema je nastalo delovanje nekim menanickih sila duze ili krace vreme sto je stvorilo povredu. Logika kaze da PRVO treba da eliminisemo uzrok. Da li je to lose, dugo sedenje, ili pogresan rad u teretani itd, no osnovno je pozabaviti se uzrokom i njega prvo eliminisati. Nakon toga se treba fokusirati ispraviti stvar, dakle oporaviti se.
 Ima jedna narodna izreka "koga su zmije ujele, taj se i gustera boji", otuda vecina koja se napati s bolom u ledjima "bezi" od svakog oblika vezbanja, iz starha naravno. I onda se brckanje  ili  plivanje u bazenu, kao savet, primi rasirenih ruku. Jer voda nam pruza otpor, jaca misice, a nije poput tegova, ne stvara oterecenje na kicmu i bla,bla, bla...

Sve bi ovo bilo sjajno da par stvari nije promaklo sa vidika.

Kao prvo iz cega je sacinjena kicma? Iz prsljenova, a to su zglobovi kicme "uvezani" diskovima, ligamentima i drugim mekim i vezivnim tkivima. Dakle kicma je niz zglobova koja formira stub. Ti prsljenovi joj daju mogucnost da se savija, uvija, rotira DO ODREDJENIH granica. Kada se te granice cesto i dugo prelaze, onda je povreda diskova i slicnog vrlo cesta. S druge strane, sta omogucava kicmi kretanje? Naravno misici. Misici, FIKSIRAJU I POKRECU kicmu. Njihova osnovna funkcija je da DRZE KICMU U JEDNOM POLOZAJU ILI DA OMOGUCE KRETANJE U NEKI DRUGI POLOZAJ. Skroz razumljivo ako su misiic atrofirali, ligamenti prsljenova se istezu,popustaju i bolovi krecu. Ako se ovaj "trend" nastavi, cesto se i diskovi deformisu, sto dovodi do ozbiljnih i dugih problema. Pored niza fizikalnih i drugih terapija kojima se strucnjaci bave, neizbezna je faza - krenuti sa vezbanjem.

I ogromna vecina strucnjaka usmeri osobu na bazen da pliva. Ali ajmo se zapitamo kakva je dinamika kretanja tela u vodi, a kakva na tlu? Kako sila gravitacije deluje u vodi a kako na tlu? Hm?
Ako povredjenu kicmu treba sanirati JACANJEM misica koji ce pomoci FIKSIRANJE kicme da osoba moze normalno da sedi,hoda,lezi dakle osnovne radnje, kako se tu uklapa plivanje? Prilikom plivanja, kicma se savija, uvrce, "leluja" u raznim pozicijama koje je tesko osvestiti i kontrolisati u toj sredini. I ONDA UMESTO DA JACAMO MISICE POKRETIMA STABILIZACIJE I FIKSACIJE (KAO PRVE FAZE MOTORICKOG OPORAVKA) mi kicmu stavljamo u jednu nestabilnu sredinu kao sto je voda!

Drugo, gravitacija ima sporije dejstvo u vodi zbog njene gustine, samim tim slabije deluje na jacanje zglobova, jer ljudsko telo nije riba, vodozemac ili slicni organizmi. Vec je covek kreiran da vecinu svoih aktivnosti sprovodi na tlu. Sasvim druga prica je sportsko plivanje, vaterpolo i sl. To su prosto sportovi za koje se ljudi specijalizuju treningom. Ode pricamo i rehabilitaciji.

Da se razumemo, ako imamo osobu koja ima bol u ledjima usled slabosti misica i nije doslo do degenerativnih promena u kicmi, i plivanje kao fizicka aktivnost mu donekle malo moze popraviti status. Ali najcesce osoba "malo" ojaca, ali kada pocne da radi neku jacu aktivnost, problem se VRATI jer jacati misice u vodi i na suvom su dve potpuno razlicite stvari. Jer ako ih jacate u vodi, oni su spremni za savladati otpor vode. Ako ih trenirate na tlu, na suvom, onda su utrenirani da savladaju opterecenja te sredine. Veoma prosto, ne morati biti doktor sportskih nauka da bi ovo razumeli.
Ali ako imamo osobu sa deformisanim diskom, diskus hernijom u kombinaciji sa slabim misicima, gotovo zagarantovano cemo pogorsati stanje. Jer nestabilna sredina poput plivanja u vodi, dovodi samo do gore situacija za pozicijom diska i sl.

E sad da li je voda stvarno toliko nagativna kada je oporavak kicme u pitanju? Nije. Jer u vodi mogu da se rade VEZBE. Posebne vezbe koje koriste otpor voda kao opterecenje, dok telo ne sazri za recimo rad s tegovima. To je druga prica, jer ovde nije rec o plivanju, vec o vezbanju gde se voda koristi kao otpor! Razlika izmedju plivanje i vezbi u vodi je veoma velika.
S druge strane ono sto treba ledjima jesu staticke vezbe za pocetak koje ce da nauce CNS i muskulaturu da stabilizuju kicmu u svim osnovnim pozicijama. I naprotiv tu je cilj MINIMIM kretnje kicme, vec je ocuvati u neutralnom polozaju dok se radi neka staticka vezba. Kicma je u svom prirodnom polozaju, nema krivljenja, uvijanja samim tim ni daljeg ostecenja za disk.

Za ovo postoje posebni programi i strucnjaci koji si razvili ovakve programe, i koji su mnogo svrsishodniji nego nekog "baciti u bazen" i cekati cudo da se oporavi.
Ako ne znate resenje za problem, prva stvar je logika. Od nje krece put resenja