A obično se zna desiti da nešto grickamo u trenucima kada nam je dosadno,kad nismo zaokupljeni obavezama,kad smo nervozni,pod stresom što i dovodi do dodatnog nagomilavanja viška kilograma i to nesvesno...Kod tebe je mozda slučaj da radiš takav posao da ti iziskuje da stalno nešto gricneš,jer ti je posao tipa da sediš to je kao da si pred tv-om,znam po sebi kad nemam posla npr.odmah bi nesto grickala. 🤣 Ali sam našla i jednu caku.😊
U trenutku kada želim nešto uzeti grickati ili pojesti,ja ustanem krećem se, obavim neki tel.poziv,krenem da tipkam sa prijateljima i tako odvučem sebi pažnju s hrane,fokusiram se na nešto drugo.Kad sam kući a dodjem u istu situaciju ja odem da istrčim,odlučim pustiti muziku i sredjivati stan iako je sve ok,napraviću neku izmenu,premeštaj,zovem drustvo idem u šetnju...Eto neki od načina kako zabušiti sebe i veruj mi kasnije kad razmislim,šta god od navedenog da sam uradila ja sam nekako ispunjenija,lepo sam iskoristila vreme,uradila nešto što ovako inače možda i ne bi a što je najvažnije odolela sam iskušenju i uspela da se izborim sa "emocionalnim prejdanjem" u trenucima kada mi je što ti kažeš dosadno.Ovo se može primeniti i u nekim od gore navedenih situacija.
Npr. osobe koje su pod stresom, nervozne tj.kad su u takvim situacijama trebale bi početi vežbati,ići na trčanje,uključiti se u bilo koju sportsku aktivnost jer će na taj način postaknuti hormon sreće, pomoći u postizanju ili održavanju vitke linije te dati osećaj zadovoljstva. Kretanje, šetnje, trčanje s kućnim ljubimcem ili bilo koji oblik fizičke aktivnosti će vam dati energiju za lakše obavljanje obaveza tokom dana.
Uravnotežena ishrana ne samo da će pomoći održati vitku liniju, već će vas učiniti zdravijima i psihički zadovoljnijima.

Ja sam poceo da jedem na poslu kada mi je "dosadno" i primecujem da dobijam kilograme.

Svako od nas je bar po jednom bio u situaciji da jede i kada nije gladan,onako mahinalno-ako ništa uzme nešto da gricka...Mnogi će se prepoznati u nekim segmentima ove priče jer u suštini faktori zbog kojih smo se nalazili u nekim od brojnih situacija su deo svakodnevnog  ubrzanog tempa i stresnog načina života.Jedete li često zbog stresa ili iz dosade, kako biste se utešili ili nagradili? Ako je odgovor da, reč je o emocionalnom jedenju, koje nažalost ne rešava probleme. Nakon toga, ne samo da emocionalni problemi ostaju, već se stvara grižnja savest zbog prejedanja, a vrlo često i nakupljaju suvišni kilogrami.
Ako ste sami sebi priznali da često posežete u frižider kada niste fizički gladni, prvi korak u rešavanju emocionalnog prejedanja je naučiti prepoznati razloge koji nas na to navode. Idući put kada iznenada osetite potrebu za hranom, pokušajte sami sebe preispitati: "Jedem li zbog gladi ili mi treba hrana za utehu?". Najlakše ćete prepoznati da jedete zbog emocija kada često i iznenada posežete za grickalicama, slatkišima i ostalom hranom koja vam neće dati osećaj sitosti na duže vreme kao što daje nekii celovit obrok. Takođe, potreba za hranom koju jedete zbog utehe nikada ne prestaje, već stalno želite jesti iznova.
Da bismo zaustavili prejedanje dok zapravo nismo gladni, potrebno je identifikovati koje su situacije, mesta ili osećaji okidači posezanja za hranom.Iako se emocionalno jedenje najčešće povezuje s neugodnim osećajima, ono isto može biti podstaknuto pozitivnim emocijama, npr: proslavom sretnog događaja, nagrađivanjem zbog postizanja određenog cilja, itd.

Ljudi jedu iz mnogo različitih razloga.:
-Stres- retko ko se u današnjem ubrzanom načinu života može pohvaliti da nije pod stresom. Kad je stres učestao i jak dovodi do visoke razine kortizola - hormona stresa, koji izaziva iznenadnu želju za slatkom, masnom ili izrazito slanom hranom.
-Hranjenje emocija- može biti način da se privremeno stave na stranu neugodne emocije poput ljutnje, tuge, srama, straha i usamljenosti.
-Dosada- kada osećate emocionalnu prazninu ili dosadu te svaki osećaj praznine upotpunjujete s hranom, to vas samo kratko vreme odvraća od izvornog problema nezadovoljstva ličnim životom.
-Socijalni uticaj- verovatno vam se desilo da se nađete na nekom društvenom događaju gde svi jedu, pa i vi posežete za hranom bez obzira što uopšte niste gladni ili ste malo pre jeli redovan obrok. Npr: na porodičnom ručku vas članovi porodice insistiraju da stavite još hrane u tanjir, pa se ohrabreni time što svi jedu i vi pridružujete, iako ste realno siti.
-Loše navike- dolaskom s posla kući, skoro svaki dan posežete u frižider, ne biste li time nadomestili niz stresnih situacija koje ste doživeli tokom radnog dana. Ili npr: naveče pre spavanja vaši najbolji prijatelji su naslonjač i hrpa hrane koja vas okružuje.

Kako možemo drugačije „zasititi“ emocije? Na koje na koje načine da izbegnemo nepotrebno prejedanje i dodatno gojenje koje će  prouzrokovati nagomilavanje viška kilograma?