NA PUTU DO VRHA
 
Kada u Srbiji kažete Dušan Savić, mnogi prvo pomisle na slavnog fudbalera Crvene zvezve, ali ovog puta ne govorimo o njemu već o Dušanu Saviću iz Prokuplja višestrukom šampionu u bodibildingu i benčpresu, koji je dobio ime po tom slavnom fudbaleru. Ovaj Prokupčanin ne samo da je poznat u Topličkom regionu vec i na celom Balkanu jer iza njega stoji 37 takmičenja na kojima je imao trijumfe, pa je tako višestruki državni šampion u svim federacijama, drugi na Balkanu, treći u Evropi i peti na svetu kako u bodibildingu tako i u benč presu.
 
Dušan je sportom počeo da se bavi još kao dečak na nagovor svog oca i u početku je trenirao karate. Kako kaže tu borilačku veštinu nije ni malo voleo, da bi samoinicijativno prešao na boks koji mu je tada bio veoma interesantan. Boks je trenirao dve godine i planirao da se takmiči u tom sportu, međutim desila mu se povreda oka sa 15 godina i biva prinuđen da prekine sa boksom zbog raznih operacija oka koje su usledile. Kaže da su ti dani bili najgori u njegovom životu, čak i ne voli puno da priča o tome ali nam je rekao da se tada prvi put kao jako mlad susreo sa srušenim snovima o sportu. Dugo nakon toga nije sebe video u sportu, da bi novembra 2008 ipak počeo da odlazi u teretanu. Brzo je zavoleo bodibilding i već aprila 2010. imao svoje prvo takmičenje u bodibildingu.
 
“Uvek sam voleo individualne sportove jer za sve pobede sam sam zaslužan, a takođe za sve greške i poraze mogu samo samog sebe da krivim, a bodibilding je takav da jedino težak rad, odricanje i vera u samog sebe od vas pravi šampiona. Nikada nisam imao trenera već sam sve učio na sebi i smatram da je upravo u tome moja prednost sada.
Bodibilding je jedan od najskupljih sportova i sa najviše odricanja, gde takmičar mora biti pre svega psihički jak da bi pripreme doveo do kraja.”
 
Dušan je licencirani fitness trener, a po struci je menadžer pa se uglavnom bavi poslovima prodaje, a od nedavno je aktivan i u politici.
Što se sporta tiče iza sebe ima 37 takmičenja i 35 osvojene medalje, od toga 19 zlatnih medalja, 8 srebrnih medalja, 8 bronzanih medalja.
 
Pošto je za bodibilding veoma bitna pravilna ishrana, Dušan se tokom priprema striktno drži svog jelovnika sa velikim unosom proteina i masti, a malim unosom ugljenih hidrata. Međutim, van sezona takmičenja voli da se opusti i jede instiktivno šta mu se jede u datom trenutku.
 
Kada nije sezona takmičenja trenira četri puta nedeljno, a kada su pripreme u toku kaže da trenira i po tri puta dnevno i to šest dana u nedelji.
Tada više nema vremena za noćne izlaske ili bilo kakvo gubljenje vremena, već mora biti jako posvećen pripremama.
Ozbiljno shvata svoju karijeru i za sebe kaže da sve što počne da radi, radi da bi bio najbolji, odnosno broj jedan.
Uzor mu je Arnold Švarceneger i posmatra njegov život kao pravac u kojem voli da se i njegova karijera kreće u budućnosti, pa tako nikada nije u nedoumici sta želi od života. Kaže da je za uspeh potrebno imati jasnu viziju šta želite od sebe.
Dušanova želja je da osvoji Balkansko, Evropsko i Svetsko prvenstvo u bodibildingu i benč presu a voleo bi I da obori nacionalni rekord u benč presu.



Svestan je da živi u vremenu u kom je čovek zaboravio šta znači biti čovek, danas kada je sve na prodaju, kada svi trče za uspehom, kada sve i svako ima svoju cenu i kada je novac postao jedino merilo vrednosti. Naglašava da sve njegove pobede i medalje ništa ne bi značile bez titule čoveka koja se ne prodaje za zlato i da trebamo paziti na putu do vrha u kakvu ličnost izrastamo, da nam cilj bude da postanemo ljudi pre svega pa tek onda šampioni. Smatra da čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.
 


Sent from my iPhone using Tapatalk