Svestan sam da živim u vremenu u kome je čovek zaboravio šta znači biti čovek.
Danas kada je sve na prodaju, kada svi trče za uspehom, kada sve i svako ima svoju cenu i kada je novac postao jedino merilo vrednosti, želim naglasiti da sve moje pobede i zlatne medalje ništa mi ne znače bez titule čoveka koja se ne prodaje za zlato i trebamo paziti na putu do vrha u kakvu ličnost srastamo, da nam cilj bude da postanemo bolji ljudi.

Ja nikada nisam gradio budućnost na porušenim temeljima prošlosti.
Ako nemate koga da pobedite, dobijete, osvojite, život može biti besmislen, a onda se vraćamo tom osećaju praznine što bismo hteli da izbegnemo.

“Izazovi su ono što čine život interesantnim i savladati ih je ono što čini da život ima smisla.”

Moja borbenost ne postoji tu, da bih se rugao “protivniku” i nipodaštavao ga.
Ne postoji tu, da bi se neko osećao lošijim, nesrećnijim pored mene.
Ne postoji tu da bih se osećao boljim od drugog.
Želja u meni za rivalstvom postoji da bih JA postao bolji.
Protivnik je tu samo kao mera.
Zato i volim da treniram, vežbam, jer svaki put se trudim da budem bolji nego prethodni trening, a nema nikog koga bih mogao da uvredim svojim dostignućem.
Trudim se u svakoj stvari da budem bolji.
Bilo to škola, treninzi, veze, posao, u svemu  se trudim da budem bolji nego pre.

Iako spadam u ekstreme ovog sporta kroz osuđivanje mene samoga puno se stvari da zaključiti.
Prvo se sučeliš sa onima da ja tako jedem i uzimam redovno bio bi 3 puta bolji ...
Prođe vreme ostane samo ona da ja uzimam toliko ...
Prođe još vremena, stignu prvi sportski rezultati i pitanja jeli ti sada dosta?

Čekanja na prvi poraz da bi konačno odahnuli...
Ismevanje tvoje discipline svaki trenutak kada se okreneš, od istih onih koji bi sve to istu sekundu kada bi se moglo kupiti novcem...
Uz prve prave sportske rezultate i oni najkivniji su uz vas govoreći znao sam ja...
Do prvog pada naravno...
Pa priče o narušenom zdravlju, fizičkim problemima uzrokovanim svim tim što sam radio...

Činjenice su sledeće, još uvek fizički dominiram, ne nazire se kraj, nekome motivacija, nekome trn u oku, no kako god bilo moj pristup životu funkcioniše, prosek je daleko iza mene...
Ostaje im da me mrze ili da me cene, nema sredine, kako god bilo moraju me respektovati...

Prečesto sam poklanjao pažnju i energiju ljudima koji to ne zaslužuju i što bi odlazio dalje u njihovim sam očima manje vredeo te na kraju bivao odbačen bez obzira na sve pruženo.
Ja biram svoj put, ali šteta je što ne nalazim razumevanje u ljudima među kojima sam najviše želeo da ga pronađem.
Danas sam puno više realan nego optimističan ali instiktima se pridružilo iskustvo.

Jer život će te nemilosrdno udarati tamo gde najviše boli.
Pokidaće se tamo gde je najtanje. Stisnućeš zube i guraćeš.
Niko ne kaže da će biti lako ili da je fer. Nije!
Zato je to život, a ne izmišljena bajka.

Doći će i taj dan kada će te razočarati i brat, sestra, roditelji. Pitaćeš se - da li se ovo samo meni dešava?
Nisi sam. Svi smo prolazili kroz isto.

Usponi i padovi, prepreke i zaobilazni putevi. Bićeš nestrpljiv da se zaposliš, sa nezaustavljivom željom da postigneš uspeh koji očigledno dolazi previše brzo i previše lako za sve ostale, osim za tebe.

Nemoj da se predaš.
Pašćeš i ponovo ćeš ustati.
Isplakaćeš se, pa ćeš izbrisati suze. Slomiće ti srce i ponovo ćeš ga sastaviti, jer je stvoreno da voli i da bude voljeno.
Slomiće i tebe, potpuno i nemilosrdno. Gaziće te, vređaće te, nazivaće te pogrdnim imenima, podsmevaće ti se. Trudiće se da te ubede da ne vrediš, da si zamenjiv, sasvim običan i nebitan.
Nisi! Nekome značiš.
Za nekoga si ti ceo svet.
Razlog za buđenje, razlog za slatku nesanicu.
Ti si razlog za nečiji osmeh.
Sastavi se! Za sebe i za druge. Za one kojima značiš.
Neko voli tvoju svetlost, jer mu ona pokazuje put.
Neko drugi voli tvoju tamu jer mu tako pokazuješ zvezde.
I zaboravi na to da budeš savršen.
Ne postoji savršenstvo.
Kakva iluzija, čovek od krvi i mesa da bude kao neka programirana mašina.
Samo gledaj da se sastaviš kada te slome.
Drži noge čvrsto na zemlji, a pogled usmeri ka zvezdama.
Mrva si u Svemiru, a ipak je on ceo u tebi.

Ovo će najbolje razumeti  ljudi koji vode svakodnevne bitke,
Koji se ne predaju bez obzira na okolnosti,
Koji nikada ne stavljaju sebe ispred drugih i koji pre svega i dalje veruju u bolje sutra.




Sent from my iPhone using Tapatalk