Proslog meseca sam za Pansport tekstoteku pisao tekst upravo o sportskoj anemiji. Nisam siguran da li je jos uvek objavljen niti bih da ponavljam previse to sto je tamo napisano ali cu navesti najbitnije.

Jedino sto je u bilo kojoj dijagnozi anemije bitno je vrednost hemoglobina, a ne gvozdja ili njegovih depoa. Dakle, bitan nam je "krajnji proizvod" a ne "jedna od sirovina" koja sluzi za stvaranje ovog prvog. Metabolizam gvozdja je vrlo individualan, konkretno, neki gvozdje iskoriscavaju bolje pa iako ga ima manje, to ne znaci da je neko malokrvan ako mu je hemoglobin normalan a gvozdje pri tome nisko. Takodje, vrednosti su kod sportista jako rastegljive, jer kod njih su prisutne ogromne varijacije u kolicini ekstracelularne tecnosti upravo zbog intenzivnog vezbanja.

Mislim da se u ovom slucaju ide od "kraja" sa pogresne strane problema. Ako su aerobne performanse vezbaca lose,  to treba kvantifikovati i izmeriti, testovima tipa ergospirometrije odnosno utvrdjivanja VO2max i zatim pratiti i na njihovom unapredjenju raditi. Stavise, to se moze i prostijim nacinom, kao Kuperovim testom ili necim slicnim a zatim, trenirati ih u zoni treninnga koja pogoduje razvoju te karakteristike koja se od vezbaca trazi-aerobno-anaerobna zona, zona tolerancije akumuliranih laktata, i tome slicno.

Stav je danasnje sportske medicine je da se anemija ne leci niti preventivno tretira sem ako nema jasno definisane simptome i ocigledne poremecaje koji se prepoznaju i kod opste populacije Uz rezervu, koju jos jednom podvlacim, da je neophodno da sportista ne obavlja intenzivnu fizicku aktivnost u smislu treninga, barem 48 sati pre davanja krvi u laboratoriju radi nalaza, da bi se oni mogli uzeti kao validni.

Naravno, u danasnje vreme sportistima pa i ljudima uopste koji se bave sportom je data sloboda da sebe suplementiraju na nacin koji zele i smatraju da im je potreban, ali cu upozoriti na vreme da se od takvog stava ne ocekuju cuda niti posebna poboljsanja u performansama, sem placeba koji sam po sebi i moze da ima pozitivan efekat.

Svi znamo da je gvozdje veoma bitno za nas organizam, narocito u sportovima izdrzljivosti gde su treninzi posebno iscrpljujuci. Feritin je zaduzen za rezerve gvozdja, koje organizam upotrebljava tek kada hemoglobin u krvi pada, odnosno kada ne raspolaze vise ni sa dovoljno gvozdja u krvotoku. Kada je feritin ispod donje granice javlja se anemija,koja se manifestuje nedostatkom daha,brzim zamaranjem, gubitkom kilograma,osecajem slabosti, bledilom u predelu lica...
Ovu temu sam pokrenuo iz razloga jer mnogi talenti pocnu da padaju sa performansama usled neadekvatnog trenaznog opterecenja ( vise treninga nije uvek i bolje). Kao neko ko je takmicar a i trener u kajaku, koji zahteva izuzetno mnogo i jakog rada, susreo sam se sa slucajem gde je feritin kod devojke ispod 5 ug/L. A smatram da dosta takvih slucajeva imamo i u veslanju, atletici, plivanju i mnogim drugim sportovima u kojima je razvoj izdrzljivosti bitan.
Osim suplementacije gvozdjem,vitaminom B12 i pojacanom ishranom gvozdjem i Ugljenim hidratima sta jos smatrate da je dobro u ovakvim slucajevima? I koliko je vremenski potrebno da se organizam vrati u normalu?
Smatram da je ovo veoma vazna tema i da je bitno diskutovati o tome,kako bi dosli  i do sto vise samih sportista koji ce mozda pomocu nasih sugestija resiti svoj problem umesto da “lutaju” u neznanju.


Sent from my iPhone using Tapatalk