Jedan pregled iz 2019. sugeriše da su ljudi koristili propolis kao lek od 300. godine pre nove ere. Stari Egipćani su koristili propolis za balsamovanje, a neki lekari su ga koristili tokom Drugog svetskog rata da pomognu u zarastanju rana.

Isti pregled iz 2019. sugeriše da propolis može delovati:

antibakterijski
antifungalno
antivirusno
antiprotozoalno, što znači da deluje protiv parazitskih bolesti, kao što je đardijaza
antiinflamatorno
antioksidantno
Neke od supstanci prisutnih u propolisu mogu imati antikancerogena svojstva.

Propolis obično sadrži:
smole drveća i cveća: 50%
pčelinji vosak: 30%
polen: 5%
eterična i aromatična ulja: 10%
Propolis takođe sadrži polifenole, kao što su flavonoidi, koji su vrsta antioksidansa.

Propolis je smolasta, voštana supstanca koju pčele stvaraju mešanjem svoje pljuvačke sa pčelinjim voskom, zajedno sa jedinjenjima iz raznih biljaka. Pčele ga koriste za zatvaranje praznina u košnici kako bi sprečile uljeze. Propolis takođe ima antimikrobna svojstva i može zaštititi pčele od patogena.

Naučnici su identifikovali više od 300 jedinjenja u propolisu. Tačan sastav može zavisiti od lokacije pčelinjaka.