Bogata elektrolitima i vodom
Kada pomislite na hidrataciju, prva stvar koja vam verovatno pada na pamet je voda. Međutim, za efikasnu i pravilnu hidrataciju, telu je potrebno više od toga - potrebni su mu i elektroliti.
Dinja je oko 90% vode i sadrži elektrolite, kao što su kalijum, magnezijum, natrijum i kalcijum.
Ova kombinacija vode i hranljivih sastojaka čini dinju odličnom za hidrataciju nakon treninga, tokom bolesti ili ako samo pokušavate da ostanete hidrirani tokom dana.

Može poboljšati kontrolu šećera u krvi
Neka istraživanja pokazuju da redovno konzumiranje dinje, može podstaći zdrav nivo šećera u krvi.
Nedavna sedmogodišnja studija na pola miliona ljudi otkrila je da oni koji svakodnevno konzumiraju sveže voće imaju 12% manje šanse da razviju dijabetes, u poređenju sa onima koji retko jedu voće.
Kod onih učesnika koji su već imali dijabetes na početku studije, konzumiranje voća najmanje tri puta nedeljno dovelo je do 13-28% manjeg rizika od zdravstvenih komplikacija povezanih sa dijabetesom, pored 17% manjeg rizika od prerane smrti.
Iako dinja sadrži ugljene hidrate koji mogu privremeno da povećaju nivo šećera u krvi, ona takođe obezbeđuje vlakna i druge hranljive materije koje mogu pomoći u poboljšanju kontrole šećera u krvi tokom vremena.

Pored toga, možete zadovoljiti oko 4% dnevnih potreba za magnezijumom sa jednom porcijom dinje.
Ćelije odgovorne za izgradnju i razgradnju koštanog tkiva zahtevaju magnezijum za pravilno funkcionisanje. Dakle, magnezijum je još jedan sastojak vitalan za zdravlje kostiju.
Dinja takođe sadrži male količine drugih hranljivih materija koje pomažu zdravlju kostiju, uključujući kalcijum, fosfor i cink.
Iako ovi hranljivi sastojci nisu visoko koncentrisani u dinji, dodavanje voća ishrani i dalje može podržati zdravlje kostiju kada je upareno sa uravnoteženom ishranom koja uključuje niz drugih namirnica bogatih hranljivim materijama.

Iako je potrebno više istraživanja da bi se doneli konačni zaključci o odnosu između folata i zdravlja kostiju, konzumiranje hrane koja sadrži folat, kao što je dinja, može omogućiti zdrave kosti osiguravajući da nivoi homocisteina ostanu u normalnom opsegu.
Vitamin K je uključen u proizvodnju glavnog strukturnog proteina u kostima poznatog kao osteokalcin. Zbog toga je adekvatan unos vitamina K neophodan za zdrave kosti. Porcija dinje obezbeđuje 6% RDI ovog vitamina.

Sadrži hranljive materije važne za zdravlje kostiju
Dinja sadrži nekoliko hranljivih sastojaka koji su od vitalnog značaja za popravku i održavanje jakih kostiju, uključujući folat, vitamin K i magnezijum.
Konkretno, dinja je dobar izvor folata — sa 1 šoljom (177 grama) obezbeđuje 8% RDI.
Folat je neophodan za razgradnju homocisteina - čiji su povišeni nivoi povezani sa smanjenom mineralnom gustinom kostiju tokom vremena.

Može pomoći u smanjenju krvnog pritiska
Generalno, ishrana bogata voćem i povrćem povezana je sa smanjenim rizikom od visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti.
Tačnije, dobro je utvrđeno da ishrana sa niskim sadržajem natrijuma i adekvatan unos kalijuma mogu pozitivno uticati na regulaciju krvnog pritiska.
Pošto dinja sadrži malo natrijuma i puno kalijuma, može pomoći u održavanju adekvatnog nivoa krvnog pritiska.
Ako želite da povećate unos kalijuma, pokušajte da dodate dinju u svoju ishranu. Dobar je izvor kalijuma, sa porcijom od 1 šolje (177 grama) koja obezbeđuje 12% RDI.

Bogata hranljivim materijama
Različiti hranljivi sastojci i biljna jedinjenja mogu biti odgovorni za mnoge zdravstvene koristi.
Porcija od 1 šolje (177 grama) dinje obezbeđuje:
Kalorije: 64
Ugljeni hidrati: 16 grama
Vlakna: 1,4 grama
Proteini: 1 gram
Masti: 0 grama
Vitamin C: 53% referentnog dnevnog unosa (RDI)
Vitamin B6: 8% RDI
Folat: 8% RDI
Vitamin K: 6% RDI
Kalijum: 12% RDI
Magnezijum: 4% RDI
Pored toga, plodovi i semenke dinje takođe sadrže jedinjenja sa jakim antioksidativnim kapacitetom, uključujući beta-karoten (provitamin A), fitoen, kvercetin i kafeinsku kiselinu.

Slatko meso dinje je tipično svetlo zelene boje, dok je koža žute boje.
Dinja je dostupna širom sveta i može se jesti sama ili koristiti u desertima, salatama, grickalicama i supama.
Iako njena najveća privlačnost može biti njen ukus, takođe je hranljiva i može pružiti brojne prednosti za zdravlje organizma.