|
Robert
|
 |
« Odgovor #1 poslato: April 07, 2008, 09:10:21 pre podne » |
|
Светски дан здравља 2008 - Заштитимо здравље од климатских промена
Светски дан здравља је најзначајнији датум Светске здравствене организације, догађај који се обележава свуда у свету. Од 1950. године Светски дан здравља обележава се седмог априла сваке године, са тежњом да се повећа свест о значају здравља.
Тема Светског дана здравља за 2008. годину је
„ЗАШТИТИТИМО ЗДРАВЉЕ ОД КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА”.
ЦИЉЕВИ СВЕТСКОГ ДАНА ЗДРАВЉА 2008.
Повећати свест и разумевање становништва о последицама по здравље које су узроковане климатским променама на глобалном и локалном нивоу.
Подржати успостављање интердисциплинарног и интерсекторског парнерства, почев од локалног до међународног нивоа.
Осмислити ефективне акције у локалној заједници од стране владиних институција, здравственог сектора, организација како би се смањио утицај климатских промена на здравље становништва.
Објаснити улогу здравственог система у суочавању са изазовима на глобалном и регионалном нивоу.
Спровести заједничку акцију путем сарадње са владама земаља, међународним организацијама, спонзорима, удружењима грађана, финансијерима и општинама.
ОСНОВНЕ ПОРУКЕ СВЕТСКОГ ДАНА ЗДРАВЉА 2008.
Здравље је једна од области највише погођених климатским променама – сада!
Наука је јасна. Земља се загрева, загревање се убрзава, а одговорност је на активностима човека. Ако тренутни тренд загревања остане без контроле, човечанство ће се суочити са већим повредама, болестима и смртним случајевима као последицама природних катастрофа и топлотних таласа, већом учесталошћу обољења која се преносе храном, водом и векторима, као и већим бројем превремених смрти и болести као последицама загађења ваздуха. Штавише, у многим деловима света велики део популације ће бити расељен због повишеног нивоа мора и угрожен сушом и глађу. Са топљењем глечера мења се хидрогеолошки циклус, као и продуктивност обрадиве земље. Већ сада можемо да измеримо неке од ових утицаја на здравље.
Здравствене промене као последица промене климе највише погађају најсиромашније
Физички ефекти климатских промена ће се разликовати зависно од географског подручја. Утицаји климатских промена на здравље додатно су модификовани одређеним условима као што су степен економског развоја, сиромаштво, ниво образовања, структура јавног здравља, гајење пољопривредних култура и политичка структура. Иницијално ће највише бити погођене земље у развоју.
Земље са вечим бројем сиромашних и/или политички нестабилне најмање ће бити у могућности да се носе са овим проблемима. Поред тога, уколико не успемо да делујемо на климатске промене и њихов утицај на здравље ризикујемо да угрозимо наше могућности да остваримо Миленијумске циљеве развоја.
Традиционална средства јавног здравља су важне компоненте ефикасног одговора на климатске промене
Чиста вода и хигијенски услови, сигурна и правилно одабрана храна, имунизација, надзор над болестима и правовремени одговор, сигурна и ефикасна контрола преносилаца болести и спремност на катастрофе представљају критичке компоненте праксе јавног здравља које се такође прилагођавају у складу са климатским променама. Ове програме треба јачати глобално са посебним фокусом на напоре у високо ризичним зонама и популацијама како би се спречиле повреде узроковане климатским променама, болест и смрт.
Интерсекторска, интердисциплинарна партнерства су неопходна за суочавање са овом глобалном светском претњом
Климатске промене имају широк опсег и ефикасна адаптација захтева стварање партнерства ради усклађивања експертизе владиних агенција, међувладиних и невладиних организација, индустрије и професионалних удружења и локалне заједнице. Одлуке које утичу на урбано планирање, транспорт, снабдевање енергијом, производњу хране, коришћење земљишта и водних капацитета утичу истовремено и на климатске промене и на здравље. Сарадња са свим наведеним секторима је неопходна за изналажење иновативних и ефикасних решења која ће стабилизовати климатске промене и сачувати здравље.
Акција за заштиту здравља мора да почне сада применом адаптације и ублажавања последица
Сигурност науке даље постоји и у погледу могућности и времена настанка наглих и катастрофалних климатских промена уколико температура настави да расте. Ово чини хитним акције које треба предузети ради стабилизације климе и за ублажавање последица и спречавање предвидивих поремећаја здравља. За ублажавање и адаптацију на климатске промене неопходно је учешће здравственог сектора.
Климатске промене штете здрављу
Постоје јасни докази да глобално загревање неоспорно постоји. Без ургентне, непосредне активности путем промена начина живота и ставова, ефекти на глобални климатски систем могу бити нагли и неповратни, не штедећи ни једну земљу, узрокујући све чешће и све јаче топлотне таласе, кишне олује, тропске циклоне и промене нивоа мора већ у овом веку. Ове појаве прете људском здрављу и коштају људских живота. Већ 2020. године, према извештају са Међудржавног панела о промени климе, 75–250 милиона људи у Африци ће патити због недостатка воде, док ће становници мегалополиса у Азији бити под великим ризиком од поплава.
Климатске промене ће оптеретити здравствене службе
Здравствена струка је у првим редовима у борби са утицајима климатских промена на здравље. Све популације ће осетити одређен утицај, али најугроженије су оне популације које живе у сиромашним земљама у којима се здравствени систем већ боре са откривањем, контролом и лечењем заразних болести и поремећаја здравља укључујући маларију, денгу, хеморагичну грозницу, протеинско-енергетску малнутрицију и дијареју. Климатске промене ће погоршати ове слабости доприносећи већем притиску на здравствене службе, са већом учесталошћу.
Заштита здравља од климатских промена захтева превентивни јавноздравствени приступ
Да би се сачувало здравље у условима промене климе, потребно је да ојачамо и реформишемо системе које имамо, више него да стварамо нове, посебне структуре. Да бисмо сачували здравље од климатских промена потребно је да се бавимо овим проблемом на свим фронтовима. Смањење утицаја климатских промена и одговор на њихове ефекте представља заједничку међународну одговорност.
Улагање у здравствени систем значи бити спреман за климатске промене
Интернационална сарадња између економија у транзицији и економија развијених и земаља у развоју, са појачаним фокусом на јачање јавноздравственог система, пресудно је за заштиту здравља у условима климе која се мења. Припремање здравственог система за климатске промене укључује јачање надзора и контроле над инфективним болестима, омогућавање употребе безбедне воде за пиће чије се залихе смањују и координацију здравствених активности у ванредним условима.
Светска здравствена организација реагује на изазов климатских промена
Светска здравствена организација повезује глобалну заједницу да се заједничким снагама бори са растућом претњом климатских промена на здравље путем: подржавања напора глобалних начела у вези са климатским променама; залагањем за националну, групну и индивидуалну акцију промоције здравља људи; помагањем државама чланицама да припреме свој здравствени систем за растуће изазове настале због климатских промена; и обезбеђивањем препорука како развојне одлуке у другим секторима могу да унапреде здравље, а у исто време смање емисију ефекта зелене баште.
ПРЕДЛОГ АКТИВНОСТИ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ЗДРАВЉА 2008.
Здравствени сектор – лекари, медицинске сестре, јавноздравствени радници
Промовисати препознавање главних здравствених претњи условљених климатским променама.
Пронаћи акције којима ћемо промовисати здравље, а са циљем ублажавања климатских промена, напр. промовисање физичке активности ће побољшати квалитет ваздуха.
У случају да климатске промене погоде целу популацију, највећа претња по здравље је пре свега стрес здравственог сектора.
Скренути пажњу да су већина најделотворнијих интервенција у заштити здравља од климатских промена пре свега основне јавноздравствене интервенције.
Укључити климатски условљене здравствене претње у саставни део обуке здравственог сектора и програме континуиране едукације.
Политичари – креатори политике и доносиоци одлука
Увести обавезу на националном и интернационалном нивоу како би смањили излагање и ефекте по здравље од стране климатских промена.
Идентификовати релевантне политичаре из здравственог сектора и сектора животне средине, законске прописе који регулишу то питање, као и појединце на власти који су одговорни за ове проблеме.
Проценити доступне информације о климатским променама и здрављу и осигурати да приоритетни проблеми добију неопходну пажњу на високом нивоу.
Осигурати да буџет владе за животну средину, здравље и друге секторе буде адекватан и да подржи побољшање програма који се баве овим проблемом.
Промовисати сарадњу између политичара из здравственог сектора и сектора животне средине.
Повећати свест о проблему утицаја климе на здравље, као и на међусекторску сарадњу (енергија, транспорт, урбано планирање, пољопривреда, економија и индустрија).
Локални ауторитети, градоначелници, невладине организације, организације грађана – удружења и појединци
Охрабрити постизање максимума енергетске ефикасности, као и њену одрживост и то кроз једноставне индивидуалне акције.
Извршити притисак на ауторитете како би подржали акције које се тичу смањења емисије гасова стаклене баште, као и одрживост тих акција што је основ за даље будуће покушаје.
Изградити свест заједнице око стављања питања здравља у срж климатских промена.
Образовање – професори, студенти и ученици
Обезбедити едуковани професорски кадар и обезбедити адекватан материјал у циљу преношења знања деци о утицају климатских промена на здравље.
Ширити информације о нађеним решењима као и о решењима која су у фази истраживања и такође охрабривати и подржати научнике, инжењере, здравствене професионалце и политичке лидере који раде на овом проблему.
Приватни сектор
Укључити приватни сектор у програме припремљености и смањења осетљивости кроз формирање партнерства између јавног и приватног сектора.
Креирати мрежу институција и успоставити систем менаџмента како би се осигурало да приватни сектор буде укључен у одговор друштва на климатске промене.
Пронаћи решења којима ће се стимулисати економски развој, успоставити климатски сигурни послови и ублажити будуће климатске промене.www.zdravlje.sr.gov.yu
|
PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA 
Pomoć
Pretraga
Prijavljivanje
Registracija
PRODAVNICA
Teme: 12167
Autor