Hormonske promene, posebno kod žena, takođe mogu igrati ulogu u razvoju vodenih stopala. Tokom određenih faza menstrualnog ciklusa, tokom trudnoće ili menopauze, ravnoteža tečnosti u telu može se promeniti, što dovodi do edema. Slično tome, vodena stopala se mogu razviti kao sporedni efekat određenih lekova, kao što su lekovi za krvni pritisak, antiinflamatorni lekovi ili lekovi koji sadrže hormone.

Problemi sa bubrezima takođe mogu izazvati zadržavanje tečnosti, jer su bubrezi odgovorni za uklanjanje viška tečnosti iz tela. Ako ovaj proces ne funkcioniše pravilno, tečnost se može nakupljati u ekstremitetima. Slično tome, bolesti jetre, poput ciroze, mogu izazvati edem, jer oštećenje jetre može uticati na proizvodnju krvnih proteina koji su odgovorni za održavanje ravnoteže tečnosti.

Najčešći uzrok edema je poremećaj cirkulatornog sistema. Kod srčanih oboljenja, na primer, srce nije u stanju da pravilno pumpa krv, što dovodi do nakupljanja krvi u venama, posebno u nogama, a tečnost curi iz vena u okolna tkiva. Sličan mehanizam može biti prisutan kod venske insuficijencije, gde zalisci u venama nogu ne funkcionišu pravilno i krv ne može da se vrati u srce. Ovo se često javlja kod starijih osoba, ljudi koji mnogo rade stojeći ili sedeći, i ljudi koji imaju prekomernu težinu.

Termin „vodena stopala“ u medicinskoj praksi najčešće se odnosi na edematozno oticanje donjih ekstremiteta. Ovo stanje se razvija kada se tečnost nakuplja u prostorima između tkiva, uzrokujući da noge – posebno zglobovi i stopala – oteknu, postanu zategnute, napete i često bolne. Vodena stopala nisu zasebna bolest, već su obično rezultat osnovne bolesti ili problema sa načinom života, pa ih vredi shvatiti ozbiljno.