ne znam -meni je problem nekad i sa ovoliko malo - kad krene a neće da se zaustavi a ja bi da spavam

obožavam svemoćnni mozak... sve je u glavi!

Ali bukvalno... I to mi ga koristimo jako malo.... Zamisli u fullu kad bi radio

obožavam svemoćnni mozak... sve je u glavi!

Jako zanimljiv tekst...  kad već toliko pričamo o placebu...

pročitajte 

PLACEBO-UČINAK - TRIJUMF UMA NAD TELOM

Placebo-učinkom se često označava umišljanje ili zabluda. No, on se  javlja neovisno o namerama šarlatana ili zdravstvenih radnika i  spontana je, autentična i potvrĂ°ena pojava. Tobožnji lijekovi - u kojima nema nikakvih aktivnih hemijskih supstancii - često deluju kao pravi jekovi i izazivaju terapijske učinke kod davanja pacijentima.   

Placebo-učinak često se shvata kao psihološka i subjektivna pojava. Pacijent, uveren u delotvornost terapije, ignoriše svoje simptome ili ih slabije primećuje bez ikakvog značajnog poboljšanja njegovog zdravlja; to jest,  oseća se bolje, ali nije zdraviji. No, istina je da zbog verovanja u terapijski potencijal tretmana zaista dolazi i do biohemijskih odgovora na podražaj namere ili verovanja. Mogući su i štetni učinci. Kad su istraživači dobrovoljcima lažno najavili da će im kroz glavu pustiti slabu električnu struju, iako nije bilo struje, 70 posto dobrovoljaca, studenata medicine, nakon eksperimenta se žalilo na glavobolju.

ISTORIJA ČUDA

Izraz placebo («ugodiću») koristio se u srednjovjekovnoj molitvi u frazi Placebo Domino («ugodiću Gospodinu») i potiče iz prevoda Biblije iz 5. veka. Tekom 18. veka počeo se koristiti u medicini za označavanje pripravaka bez terapijske vrednosti koji su se davali pacijentima kao «lek varalica». Izraz se počeo preobražavati 1920-ih i do kraja preobrazio 1955. kada je konačno dobio važan udeo u terapijskom učinku uopšteno. Henry K. Beecher je 1955. u radu «Moćni placebo» pripisao 30 posto ukupne koristi od terapije placebo-učinku. U kasnijim studijama placebo-učinak projenjen je na  60 posto ukupnog terapijskog ishoda. Psiholog Guy Sapirstein je obradio podatke 19 dvostruko slepih studija o depresiji i došao postotka od 75 posto za terapijske rezultate koji se mogu pripisati placebo-učinku kod lečenje depresije.

MOĆ PLACEBA

Placebo-reakcija ima vrlo opipljive učinke. Kad se 1957. činilo da bi novi lek Krebiozen mogao doneti konačno rešenje problema raka, pacijent s metastaziranim tumorima i nakupljanjem tečnosti u plućima čuo je za njega. Njegov doktor učestvovao je u istraživanju Krebiozena i pacijent ga je preklinjao da mu da revolucionarni lek. Potaknut pacijentovim beznadnim stanjem doktor je to učinio i bio svedok čudesnog oporavka pacijenta. Tumori su se istopili i on se vratio skoro normalnom načinu života. Oporavak nije dugo potrajao. Pacijent je pročitao članak o tome kako Krebiozen nije ispunio očekivanja u terapiji raka - i tumori su se vratili. Doktor, dirnut pogoršanjem, pribegao je očajničkom triku. Rekao je pacijentu da poseduje novu, poboljšanu verziju Krebiozena i dao mu destiliovanu vodu. Pacijent se potpuno oporavio i normalno živeo dva mjeseca. Kad je konačno u novinama objavljeno da je Krebiozen potpuno nedelotvoran, za pacijenta je to bio smrtni udarac i umro je par dana kasnije. Mnoge dobro planirane studije, poput jedne značajne  iz 1997 s pacijentima s benignom hipertrofijom prostate i astmom,  u stanju su potvrditi da placebo fenomen ima somatska svojstva.Sredinom 1990-ih Fabrizio Benedetti proveo je eksperiment u kojem je izazivao ishemijske bolove i ublažavao ih davanjem morfijuma. Kad je morfijum zamenio rastvorom soli, placebo je pokazao analgetska svojstva. MeĂ°utim, kad je u rastvoru soli dodao naloxone (antagonist morfija), analgetska svojstva vode bila su blokirana. I Benedetti je došao do zaključka da su analgetska svojstva placeba rezultat konkretnih biohemijskih puteva, a ne samo psihički fenomen.

PLACEBO-UČINAK U HIRURGIJI

Placebo-učinak uspešno se  nadmetao i s udarnom silom medicine, Hirurgijom. 1939. je italijanski Hirurg Davide Fieschi izumeo novu tehniku lečenja angine pektoris. Zaključivši da bi povećan dotok krvi u srce smanjio bolove pacijenata, napravio je plitke hirurške rezove na prsima i svezao čvorove na dvema unutarnjim grudnim arterijama. Tri četvrtine pacijenata pokazale su poboljšanje; četvrtina njih bila je izlečena. Ta je intervencija postala standardna - sve do 1959, kad ju je kardiolog Leonard Cobb podvrgao testu. Operirao je 17 pacijenata: kod osam je sledio standardnu proceduru; kod devet izveo je samo plitke rezove, ostavivši pacijente u uverenju da su bili podvrgnuti pravoj operaciji. Rezultati su bili uznemirujući: oni koji su dobili lažnu hirurgiju bili su jednako dobro kao oni na kojima je izvedena Fieschijeva tehnika. To je bio kraj Fieschijeve tehnike i početak dokumentiranog hirurškog placebo-učinka.

1994.je kirurg J. Bruce Mosley eksperimentisao je s hirurškim placebom kod osteoartritisa kolena u dve jednake grupe. Samo je jedna grupa dobila pravi zahvat. Na drugoj je doktor napravio samo male rezove, radi uverljivosti. Obe grupe izvestile su o sličnim rezultatima, a na većem uzorku rezultati su se ponovili. Impresivni učinak placebo je pokazao u pionirskoj studiji iz 2004. Napolju istraživanja matičnih ćelija primenjen je nov pristup Parkinsonovoj bolesti. Dopaminski neuroni ljudskog embrijuma implantirani su kroz sićušne rupe u mozgove pacijenata. U drugoj grupi u lobanji su izbušene sićušne rupe bez implantiranja matičnih ćelija. I još jednom, procedura nije uspela pobediti placebo.

PLACEBO I DEONICE

Placebo se pokazao vrlo delotvornim protiv alergija na hranu, a i u rušenju vrednosti dionica biotehnoloških kompanija. Peptide Therapeutics Group se spremala  izbaciti na tržište vakcinu protiv alergija na hranu. Kad je vakcina došla do faze kliničkih ispitivanja, glasnogovornik kompanije pohvalio se da se pokazalo delotvornim u 75 posto slučajeva - što je postotak koji je obično dovoljan za dokazivanje delotvornosti lijeka. Ali dobra vest nije dugo trajala. Kontrolna grupa, koja je dobila placebo, imala je skoro jednako dobre rezultate: sedam od deset pacijenata izvestilo je da se rešilo svojih alergija na hranu. Vrednost deonica kompanije potonula je za 33 posto. U drugom slučaju je o placeba poražen genetički proizveden lek za srce u koji je Genentech polagao nade. Istoričarka naukei Anne Harrington rekla je da je placebo «duh koji opseda našu kuću biomedicinske objektivnosti i razotkriva paradokse i napukline u našim vlastitim definicijama stvarnih i aktivnih faktora u lečenju».

PLACEBO I PERCEPCIJA

Čini se da percepcija šifre i simboli koje mozak koristi u obraĂ°ivanju unutrašnjih i spoljašnjih informacija utiču na snagu i oblik placebo-odgovora. U nedavnoj studiji pacijente su namerno krivo informisali da su inficirani opasnim bacilima i nakon toga su ih podvrgnuli tretmanu. MeĂ°utim, nije bilo nikakvih bacila i pruženi tretman bio je placebo. Neki od subjekata studije zaista su dobili infekciji slična stanja koja se nisu mogla izlečiti placebo lekom. Um je fiktivne bacile interpretirao kao opasne i naredio tijelu da odgovori na njih kao da su stvarni. Kao što pilula nije samo aktivna tvar nego i terapijski simbol (pa je organizam u stanju reagirati ne samo na hemijski sadržaj nego i na simbolični sadržaj), i bacil - osim fizičkih svojstava - stiče simbolična svojstva koja mogu uzrokovati reakciju organizma čak i u odsutnosti bacila.

Usprkos snazi placeba i važnosti za novu percepciju zdravlja u kojoj su um i telo u snažnoj interakciji, placebo se često nastavlja smatrati  beznačajnom sustavnom pogreškom. Istraživač raka Gershom Zajicek rekao je da «u farmakokinetičkoj teoriji ne postoji ništa što bi moglo objasniti placebo-učinak. Kako bi održali teoriju konzistentnom, naučnici placebo-učinak smatraju slučajnom greškom ili smetnjom koja se može ignorisati»

Preuzeto i prevedeno sa stranice

http://blog.vecernji.hr/misak/2008/05/22/placebo-ucinak-trijumf-uma-nad-tijelom/