Pansport Forum
Saveti lekara => Sportske povrede => Temu započeo: R1 Decembar 03, 2015, 06:38:15 posle podne
-
Pedja sta mislis o ovome? Ukoliko nemas vremena za gledanje, u sustini se prica o kompresiji prsljenova kicme i zakrivljenju iste u delovima u kojima je vec kriva i time se gubi na visini. S druge strane, pravilno istezanje bi trebalo da neutralise/eliminise ovaj efekat. Kakav je tvoj stav o tome?
https://www.youtube.com/watch?v=gxmtuD1HylI
https://www.youtube.com/watch?v=PFTzHGUyCmM
-
Takodje imam par pitanja u vezi zglobova, tetiva i opreme koja maksimalno prevenira njihovo ostecivanje na duge stazi pri teskim trenizima tipa 4-6 ponavljanja. Mozda nije odgovarajuce naslovu, ali je usko vezano za ovu temu, treba mi par saveta oko toga od tebe kao strucnog lica.
I jos nekih par pitanja u vezi govedjeg zelatina, povecanja fleksibilnosti, istezanja i slicnih programa, ali o tome cu kad vidis poruku. Pozz
-
Takodje imam par pitanja u vezi zglobova, tetiva i opreme koja maksimalno prevenira njihovo ostecivanje na duge stazi pri teskim trenizima tipa 4-6 ponavljanja. Mozda nije odgovarajuce naslovu, ali je usko vezano za ovu temu, treba mi par saveta oko toga od tebe kao strucnog lica.
I jos nekih par pitanja u vezi govedjeg zelatina, povecanja fleksibilnosti, istezanja i slicnih programa, ali o tome cu kad vidis poruku. Pozz
::) :o ;D
hm, generalno zglobove štiti
- jaki mišići koji su aktivn stabilizatori tih zglobova
- fleksibilnost tih mišića (pun obim pokreta u tom zglobu)
- suplementacija glukozaminom, hondrotinom, kolagenom, MSM + multivitamini (posebno C), govedji želatin....
------
pitaj šta te zanima....
:'(
-
Pedja sta mislis o ovome? Ukoliko nemas vremena za gledanje, u sustini se prica o kompresiji prsljenova kicme i zakrivljenju iste u delovima u kojima je vec kriva i time se gubi na visini. S druge strane, pravilno istezanje bi trebalo da neutralise/eliminise ovaj efekat. Kakav je tvoj stav o tome?
https://www.youtube.com/watch?v=gxmtuD1HylI
https://www.youtube.com/watch?v=PFTzHGUyCmM
hm,
period rasta je u suštini do 18te,a još malo do 22ge (+/-1)...
veliko opterećenje koje deluje od gore - sabija pršljenove...
čučanj radiš 5x po 15-20sec 2x nedeljno, ostalo vreme rasteš ;) - šalim se...
istezanje svakako popravlja stvar - veći problem su skraćeni ledjni mišići i zadnja loža (!)
- za istezanje kičmnenog stuba (ne ledjnih mišića) je dobro višenje okačen o vratilo
- ne bi trebalo raditi čučnjeve sa velikim težinama, potiske ramena, mrtva dizanja u periodu intenzivnog rasta 12-16god.... ali istezanje je izuzetno važno - jer su skraćeni mišići trupa katastrofalni za kičmeni stub (!)
-
veći je problem u mikrooštećenjima kičmenog stuba i akumulacije ovih mikrooštećenja tokom vremna - kao i većih povreda - pri lošoj tehnici, preopterećenju u odnosu na snagu mišića....
-
Gledam da tehnika bude pravilna, ali sam ipak bio malo ''sokiran'' saznanjem u vezi tih tezina na kicmeni stub, iako naravno ima smisla. Onda u konacnici, mislis da ne bi trebalo da bude znacajnijih promena ako se balansira sa istezanjem, visenjem o sipku za zgibove? (koliko treba da traje u sekundama/minutima)? Svakako ispod 5 ponavljanja ne idem ni na jednoj vezbi, a vecina je u rangu 8-12.
Otvorio sam drugu temu u vezi osecaja u kolenima tj ispod kolena nakon treninga cucnja, javlja se kod vecih tezina, a mislim da je tehnika pravilna, i cini mi se da mi predugo treba da se zagreju zglobovi. Da li preporucujes steznike? Mislio sam da ih uzmem jer sam procitao da im je namena da drze zglob zagrejanim i 'prokrvljenijim' il' sta vec u toku treninga. Medjutim nasao sam i oprecna misljenja tipa da pritiskaju casicu i ne treba ih koristiti osim u slucaju povrede/potrebe.
(http://ecx.images-amazon.com/images/I/51EfJClQumL._SY300_.jpg)
Isto pitanje vazi za ove steznike oko zgloba sake
(http://contentinjection.com/wp-content/uploads/2014/02/Get-it-on-with-a-Weight-Lifting-Wrist-Wraps.jpg)
Kod vecih tezina ume da zaboli zglob, ali da li to usporava razvoj tog vezivnog tkiva i navikavanja zglobova na vezbu ili je skroz bezbedno i samo stite zglob, a ne bi bilo problema i ako bi radio trening bez njih.
Jer npr pojas se ne preporucuje da se koristi stalno jer razvitak donjih ledja i trbusnog zida moze biti sporiji pa to kasnije moze imati posledice na treninge bez pojasa, otud me zanima da li isto vazi i za ove steznike za kolena i zglob sake?
Govedji zelatin, da li je potpuno bezbedna stvar za koristiti u slucaju da mi ne treba? Imam osecaj da su mi zglobovi 'suvi', slabiji kod eksplozivnih pokreta, treba im dugo da se zagreju, ali u slucaju da se tripujem da li zelatin moze naskoditi ili ima samo pozitivne efekte pa u svakom slucaju i ako uzmem ne gubim nista? Ako je tako, kako ide doziranje i koliko traje uzimanje.
I dok se jos neceg ne setim :D imas li program vezbi koje generalno poboljsavaju fleksibilnost, da li se rade svakog dana, koliko dugo ili je dovoljno istezanje svake grupe nakon treninga, ali da tome posvetim vise vremena. Posto ja se istezem, fleksibilniji sam, ali cini mi se da to traje samo na treningu, a onda sutradan ne mogu da se sagnem i pipnem prste na nogama.
-
- za kolena je trčanje, bicikl, nordijsko na eliptiku - zagrevanje
- za "podmazanost" zgloba - šetanje što više, kretanje što više tokom dana...
- govedji želatin je ok, nema štetne efekte, recept ću ti dati...
-
stabilnost zglobova zavisi od snage mišića
- koleno - na prvom mestu jak kvadriceps, ali i zadnja loža (1:0.6 odnos snagwe), rotatori kuka su jako važni za stabilnost kolena, kao i stabilizatori trupa...
- ručni zglob - snaga mišića podlaktice, fleksori i ekstenzori + pronatori i supinatori (rotatori šake)
------
- što je veće opterećenje to treba više raditi na snazi ovih mišića (!)
- takodje, treba raditi i na fleksibilnosti - istezanje na kraju treninga, posebno grupe koje su pogodjene na treningu, ali vodi računa da je zadržaj u odredjenom položaju istezanja 2-3min, ne 20-30sec, to je nedovoljno. mišići trebaju vreme da se stvarno istegnu...
-
ortoza za koleno treba da ima otovor za čašicu sa ojačanjem oko otovora, bočna ojačanja su uslovna...
za ručni zglob može, postoje i gurntne - zavisi za koju vežbu konkretno misliš...
----------
neće oslabiti mišiće, ako koristiš samo kod najvećih opterećenja...
- zapamti najvažnije je snaga mišića koji su aktivni stabilizatori zgloba
- zagrevanje, prva vežba sa 50-60%max opterećenja bna toj vežbi, istezanje te grupe mišića
- suplementacija glukozamin, hondrotin, msm, kolagen... može pomoći u boljoj podmazanosti zgloba....
-
Kako se koristi želatin u lečenju zglobova?
http://www.pansport.rs/tekstoteka/zdravlje/govei-elatin-za-zdrave-zglobove.html
Recept za terapijsku upotrebu želatina kod problema sa zglobovima:
- Kupite u bilo kojoj prodavnici 150 g goveĂ°eg želatina, sa voćnim ukusom ili bez (150g – za kuru lečenja od mesec dana).
- Uveče sipajte 5 g želatina (dve ravne kašikice) u 10ml hladne (iz frižidera) vode.
- Pomešajte i ostavite da stoji do jutra (van frižidera). Želatin će nabubriti i pretvoriće se preko noći u žele.
- Ujutru popijte smesu na prazan stomak. Možete dodati sok, vodu sa medom ili pomešati smesu sa jogurtom ili kiselim mlekom.
Funkcioniše tako, da ljudi koji su se žalili na bolove u zgobovima leĂ°ima, nogama, vratu itd., posle nedelju dana prestaju da ih primećuju. Trajanje lečenja je mesec dana. Ponoviti tretman želatinom za 6 meseci. Ovo je način da se obnovi „podmazivanje“ zglobova. A od zdravih zglobova zavisi i normalan rad mnogih organa, jer sve je u našem organizmu povezano.
Saveti za sprečavanje i ublažavanje osteoartoze kolena (najčešći oblik artroza)
- smanjenja telesne težine
- izbegavanje klečanja i čučanja
- izbegavati hod po stepenicama
- sedenje sa ispruženim nogama
- jačanje mišića kvadricepsa
- istezanje mišića kvadricepsa
- suplementacija glukozaminom i hondroprotektorima (hondrotin, msm, hijaluronska kiselina).
-
Saveti za istezanje
izvodi se tako što se zauzme položaj krajnjeg obima pokreta koji dozvoljava muskulatura u odreĂ°enom zglobu i taj položaj se zadržava odreĂ°eno vreme. Istezanje se radi postepeno, nikada na cimanje, zauzima se položaj do kojeg je pokret moguć bez zatezanja. Položaj se zadržava 45-60 sekundi, zatim se produbljuje za 2-3cm i to se ponavlja nekoliko puta. Tokom statičkog istezanja potrebno je obratiti pažnju na disanje, jer je relaksacija mišića direktno povezana sa relaksacijom disanja. Važno je da se sve vežbe rade ispod grance bola. Bol je uvek signal koji refleksno dovodi do grča mišića, što onemogućava dalju relaksaciju. Statičko istezanje se izvodi sporo, a krajnji položaj se zadržava oko 45 sekundi. Prednost statičkog istezanja je minimalan rizik od povreĂ°ivanja.
Pre početka vežbi istezanja neophodo je zagrevanje. Zagrevanjem se podiže temperatura tkiva koje se isteže, povećava se prokrvljenost, elastičnost. Istezanje se izvodi postepeno. Potrebno je istegnuti sve mišiće uključene u sportsku aktivnost, kao i glavne mišiće trupa i velike grupe mišića.
-
Steznik za koleno moze biti i od ovakvog materijala npr? http://www.mcdavidusa.com/images/products/402R_M.jpg
Jel ok ovaj? http://www.nonstopshop.rs/i-39205/x-plorer-steznik-za-koleno
Najbitnije mi je grejanje zgloba, ne mora da daje snagu i bude kruta. Sto se gurtni tice koristio sam nekad za neke vezbe vucenja u momentu kada podlaktica otkaze, ali generalno tu nemam problem. Mislio sam kod benca i potiska za ramena, desava mi se da iskrivim saku ovako
http://www.dieselcrew.com/wp-content/uploads/2008/09/vid00189_0002-300x224.jpg
I onda imam osecaj nelagode posle treninga, dok na treningu kod zadnjih ponavljanja ako su teska hoce i da zaboli. Ovi steznici su pretpostavljam iskljucivo za ispravljanje zgloba, ne uticu na razvoj nekih misica stabilizatora ili se i tu iskljucuje neki misic?
http://www.roguefitness.com/media/catalog/product/cache/1/image/9df78eab33525d08d6e5fb8d27136e95/r/o/rogue-wrist-wraps-red-web2_2.jpg
Mada i tu ih ima od meksih do ekstra jakih, ne znam koje bi uzeo.
Istezanje ocigledno nisam dobro radio, ja sam istezao do moguce granice i povlacio jos malo, ali to ne traje duze od 30sek, onda pauza pa ispocetka, i tako 2-3 serije, znaci jedna sesija istezanja treba da traje 2-3min ukupno. Onda da ponovim jos koju seriju od 2-3min ili je dovoljna jedna?
Zelatin cu uzeti po receptu. Tretman se ponavlja po pravilu nakon 6 meseci ili u slucaju ponovnih tegoba?
Da li leg press manje utice na kicmu ili je isto?
Sedenje sa ispruzenim nogama se preporucuje ili ne? Meni vise prija sa savijenim. Nije toliko bitno, ali kad si vec napisao ispod da proverirm.
I bonus pitanje :D Kako trening hipertrofije utice na srce? I kako izgleda to u poredjenju s treningom odrzavanja kad se dodje do zeljenog cilja npr? Citao sam neke tekstove koji kazu da bb i nije bas pogodan sport za srce, ali ne znam odnosi li se generalno na sve ili vise na powerlifting tip treninga gde se dize bas tesko.
-
Smorio se Pedja :D
-
Smorio se Pedja :D
:D
izvini, gužva mi je velika - inače drago mi je da ti odgovorim na sve nedoumice koje imaš i koliko je meni to moguće... :)
-
1. ortoza zakoleno - treba da ima ojačan/porubljen otvor za čašicu
2. treba da stalno radiš na jačanju podlaktica - snaga mišića podlakica stabilizuje zglob šake
3. steznik za ručni zglob stabilizuje šaku, možeš uzeti srednje jak (zlatna sredina)
4. govedji želatin na 6 meseci uzimaš po receptu
-
uticaj leg presa na kičmu - zavisi, moraš biti dobro istegnut i namestiti položaj sprave tako da odg kičmi i tvojoj gradji...
manje je opterećenje na kičmi u svakom slučaju u odnosu na čučnjeve sa šipkom, samo moraš paziti na prava ledja u fazi potiska prese...
-
uticaj treninga sa opterećenjem na srčani mišić?
trening sa opterećenjem dovodi do promena na skeletnim mišićima, slične promene su i na srčanom mišiću tj dovode do zadebljanja (bildovanja) srčanog mišića - jer on mora pupmati pod povećanim opterećenjem....
- to su suprotne promene od onih koje se dešavaju pri treningu izdržljivosti (veći obim, manje optererećenje...), gde dolazi do proširenja srčanih komora i povećanja efikasnosti srca kao pumpe (opterećenje većim volumenom cirkulišuće krvi u treningu izdržljivosti)...
-
Sindrom sportskog srca
Kontinuirano bavljenje sportom, rekreativno ili profesionalno, dovodi do promena u telu sportiste. Te promene mogu biti morfološke i funkcionalne, a gube se u fazi detreninga (prekida treninga). Ove promene su odgovor organizma na trenažni stimulus i predstavlja sposobnost našeg organizma da se prilagodi na promenjene uslove spoljašnje sredine. Promene koje izaziva trenažno opterećenje javljaju se na mišićima (hipertrofija, povećanje kontraktilnih struktura, energetskog kapaciteta mišićnih čelija, prokrvljenost mišića), promene na nervnom sistemu (centralnom, perifernom, vegetativnom – simpatikus i parasimpatikus), promene na respiratornom sistemu, promene na srcu i krvnim sudovima.
Efekti treninga na organizam: usporenje frekvence srca u miru, smanjuje se arterijski krvni pritisak, povećava se radni kapacitet i postiže brži oporavak posle opterećenja. Srčana potrošnja kiseonika u naporu se smanjuje, što povećava srčanu rezervu i funkciju srca kao pumpe. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića, poboljšava insulinska rezistencija, lipidni status (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom enzima koji učestvuju u metabolizmu masti), smanjuje adhezivnost trombocita. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećanja parasimpatičke aktivnosti.
Veoma je važno da su promene nastale u periodu trenažnog opterećenja reverzibilne, tj povlače se sa prekidom treninga. Da bi se aktivnim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika pri ponavljanim naporima velikog intenziteta nastaje modifikacija srčanog mišića, poznata kao Sindrom sportskog srca. Karakteriše se povećanjem srca u celini, sa povećanjem njegovih šupljina i debljine srčanog mišića, kao i povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja. Razvoj fenomena sportskog srca ima za cilj povećanje ukupnog funkcionalnog kapaciteta organizma, gde je uloga srca najznačajnija.
Povećanu efikasnost srce ostvaruje:
a) sniženjem srčane frekvence (veći broj kontrakcija troši više energije),
b) proširenjem komora (isti volumen krvi može biti istisnut iz srca manjim brojem kontrakcija),
c) povećanjem debljine srčanog mišić (prati proširenje komora da bi se pritisak srčanog zida održao u granicama normale).
Dijametar srčanih šupljina kao adaptacioni odgovor na fizičku aktivnost, povećan je za oko 10% u odnosu na prosečnu populaciju, a debljina srčanog mišića je u proseku veća za 15 – 20% u odnosu na prosečnu populaciju. Pumpna sposobnost srca i sposobnost srca da se puni krvlju je prema većini studija nepromenjena kod sportista u odnosu na nesportiste. Ova činjenica je veoma važna u razlikovanju sportskog srca od različitih patoloških stanja
Minimalni period treniranja potreban za razvoj promena tipičnih za sportsko srce je 6 nedelja, a regresivne promene nastupaju već nakon nakon jedne nedelje netreniranja. Postoje razlike u karakteristikama sportskog srca žena i muškaraca. Dimenzije leve komore kod žena za 11% su manje nego kod muškaraca iste sportske discipline. Adaptacione promene karakteristične za sportsko srce mogu videti i u veoma ranoj mladosti (najranije kod dece stare 5 godina). Genetski faktori imaju uticaja kada je u pitanju povećanje mase leve komore pod uticajem sportskog treninga, a 80% sportova dovodi do promena i širine i debljine zida leve komore.
Intenzivni višegodišnji treninzi dovode do morfološih i funkconalnih promena na srcu. Promene koje nastaju zavise od vrste sporta, kao i od sportskog staža. Modifikacija koja se dešava na srčanom mišiću, posledica je izlaganja srca fizičkom opterećenju (kao i kod svakog drugog mišića u našem telu). Postoje dve vrste opterećenja kojima srce može biti izloženo – dinamičko i statičko. Vrsta sportske aktivnosti može biti statička ili dinamička, a najčešće predstavlja njihovu kombinaciju. Iz tog razloga sportovi su i klsifikovani u 9 kategorija (kombinacija statičkog/dinamičkog opterećenja), npr. visoko statički/nisko dinamički (dizanje tegova).
1) Izrazito dinamički sportovi predstavljaju sportove izdržljivosti (trčanje, plivanje, biciklizam). Oni dovode do opterećenja srca volumenom (velika količina krvi koju srce pumpa). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do izraženijeg proširenja srčanih šupljina sa umerenim zadebljanjem srčanog mišića. To se naziva ekscentrična hipertrofija srčanog mišića.
2) Izrazito statički sportovi predstavljaju sportove snage (dizanje tegova, rvanje, bodi bilding). Oni dovode do opterećenja srca pritiskom (povećan pritisak pri statičkom naporu koje srce kao pumpa treba da savlada). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do izraženijeg zadebljanja srčanog zida i bez proširenja srčanih šupljina. Ovo se naziva koncentrična hipertrofija srčanog mišića.
Ove promene kod većine sportista su blago ili umereno izražene. Postoje precizno odredjene granice hipertrofije srčanog mišića kod sportista koje su u fiziološkim okvirima.
-
trening sa opterećenjem dovodi do promena na skeletnim mišićima, slične promene su i na srčanom mišiću tj dovode do zadebljanja (bildovanja) srčanog mišića - jer on mora pupmati pod povećanim opterećenjem....
I ove promene su reverzibilne ili? U sustini nije nesto stetno sto moze doci glave u kasnijim godinama. Tj. relativna je stvar, to kapiram, ali kao i ona prica s kojom sam startovao temu o uticaju cucnja na sabijanje kicme nije nesto sto ponistava ostale pozitivne efekte treninga.
-
trening sa opterećenjem dovodi do promena na skeletnim mišićima, slične promene su i na srčanom mišiću tj dovode do zadebljanja (bildovanja) srčanog mišića - jer on mora pupmati pod povećanim opterećenjem....
I ove promene su reverzibilne ili? U sustini nije nesto stetno sto moze doci glave u kasnijim godinama. Tj. relativna je stvar, to kapiram, ali kao i ona prica s kojom sam startovao temu o uticaju cucnja na sabijanje kicme nije nesto sto ponistava ostale pozitivne efekte treninga.
u suštini da, reverzibilne u periodu detreninga....
-
I ove promene su reverzibilne ili? U sustini nije nesto stetno sto moze doci glave u kasnijim godinama.
Srce smatram najvažnijim mišićem koga treba prvo hipertrofisati. MeĂ°utim i sam sam malo sumnjičav oko uticaja u kasnijem dobu kada su reverzibilne tj. hipotrofične promene neminovne sa godinama plus prestanak održavanja forme.
@PeĂ°a,
eto da i ja pitam nešto, koliko je nodalni ritam izmicanja pod kontrolom, tj. u adekvatnom odnosu AV adaptacije frekvencijom sa promenama samog sportskog srca u starosti ili prevremenoj sportskoj penziji? Ako u fazi hipertrofije dok je sinusni ritam u sportskoj bradikardiji nizak ispod 45, i AV nodus se adaptira pa ne dolazi do izmicanja, kada se prestane sa fiz. aktivnostima, trka u ponovnoj adaptaciji pokazalo se primerima sportista, i nije baš skladna. Kod nekih maratonaca ili drugih sportista kao da AV brže dolazi na preĂ°ašnji nivo pa je i rizik ka "izmicanju" veći? Da li je ovo medicinski mit ili se radi o nečemu realnom? Kako sportska medicina gleda na ovo?
Ne bih voleo da drugi čitaju ovo :D
ne brini, neće čitati.... :)
ne znam sa kojim izvorima ovih podataka se koristiš iz literature.... nodalni ritam izmicanja bi trebao da bude izraženiji i prisutniji kada je spor ritam (bradikardan) nadredjenog sa čvora...
-
U sustini da treniram i cutim i ne citam vise :D
-
Aj ragnarok ubedaci me do kraja, ionako mi malo fali ;D
-
U sustini da treniram i cutim i ne citam vise :D
:)
- napreduj postepeno (dodaješ 5-10% pa se adaptiraš)
- uvek radi sa težinama koje možeš podizati pravilnom tehnikom
- vodi računa o pravilnom disanju pri radu na snazi
- obavezno kardio 2-3x nedeljno
(kontroliši pritisak)
-
da pojasnim najprostije. netrenirana osoba frekvencije, SA 70, AV 45 = nema izmicanja. Utrenirana, adaptacija SA na 35, bilo bi izmicanja ali zbog istoveremene adaptacije AV koji pada na 25 pa ne dolazi. Utreniranost traje recimo 25 godina, i po naglom prestanku treniranja, plus česte senilne sklerotske promene septuma (normalan fenomen starenja), AV vraća brže nekad čak na 50, dok pošteĂ°eni SA čvor nije u korelaciji sa novom adaptacijom i sa 35 dolazi na nekih približno recimo 60. U toku izražene bradikardije spavanjem, SA pada ispod 40, AV sklerotski ne trpi promene i ima uslova za "izmicanje".
po onome što sam razgovarao sa kardiologom, njihovo mišljenje je da je ovo stanje verovatno posledica pre neke inaparentne bolesti provodnog sistema, nedijagnostikovani rani hemiblokovi bez propratnih nalaza... sve mi to zvučilo uprošćeno, sporedno, improvizovano.
često dobijam pitanja tipa "čuo sam da sportisti kada prestanu da se bave sportom od srca češće stradaju nego oni koji se nikada nisu bavili". Zvuči preterano sa njihove strane, ali znajući ove neke fenomene nemam baš sigurnost da znam o čemu se radi i da odbacim.
izvori su, pogledaću ponovo, ali mislim vezano za naprasnu srčanu smrt kod sportista, sportska medicina - neko zagrebačko izdanje iz osamdesetih...
AV (nodalno) izmicanje se javlja kod izostajanja nadredjenog ritma SA čvora - u suštini je zaštitina uloga AV čvora da preuzme ulogu vodiča ritma. Stanje se javlja uglavnom u patološkim stanjima oboljenja SA čvora (infarkt, infekcija...) - ne bi trebalo biti u sklopu sporta, posebno kao ozbiljnije ugrožavajuće za zdravlje sportiste - u zdravom srcu vodič ritma (pacemaker) je SA čvor koji je nadredjen AV nodusu...
tema je interesantna :)
-
Nisam siguran da razumem VT kod AV bloka (VT ima druge uzroke nastajanja a ne nodalnu kauzalnost - ili je problem aberantne provodljivosti ili je patologija komorskog sprovodnog sistema ili miokarda)
---------
u slučaju AV bloka drugog stepena (Wekenbach ili Mobitz periodika) treba uraditi
- holter ekg
- eho srca
- ergometrijsko testiranje
+ uzeti anamnezu o sinkopi/gubitku svest
u zavisnosti od dobijenih nalaza odredjuje se doziranje sportske aktivnosti i fizičkog napora :)