Nisam siguran da razumem VT kod AV bloka (VT ima druge uzroke nastajanja a ne nodalnu kauzalnost - ili je problem aberantne provodljivosti ili je patologija komorskog sprovodnog sistema ili miokarda)
---------
u slučaju AV bloka drugog stepena (Wekenbach ili Mobitz periodika) treba uraditi
- holter ekg
- eho srca
- ergometrijsko testiranje
+ uzeti anamnezu o sinkopi/gubitku svest

u zavisnosti od dobijenih nalaza odredjuje se doziranje sportske aktivnosti i fizičkog napora  

da pojasnim najprostije. netrenirana osoba frekvencije, SA 70, AV 45 = nema izmicanja. Utrenirana, adaptacija SA na 35, bilo bi izmicanja ali zbog istoveremene adaptacije AV koji pada na 25 pa ne dolazi. Utreniranost traje recimo 25 godina, i po naglom prestanku treniranja, plus česte senilne sklerotske promene septuma (normalan fenomen starenja), AV vraća brže nekad čak na 50, dok pošteĂ°eni SA čvor nije u korelaciji sa novom adaptacijom i sa 35 dolazi na nekih približno recimo 60. U toku izražene bradikardije spavanjem, SA pada ispod 40, AV sklerotski ne trpi promene i ima uslova za "izmicanje".

po onome što sam razgovarao sa kardiologom, njihovo mišljenje je da je ovo stanje verovatno posledica pre neke inaparentne bolesti provodnog sistema, nedijagnostikovani rani hemiblokovi bez propratnih nalaza... sve mi to zvučilo uprošćeno, sporedno, improvizovano.

često dobijam pitanja tipa "čuo sam da sportisti kada prestanu da se bave sportom od srca češće stradaju nego oni koji se nikada nisu bavili". Zvuči preterano sa njihove strane, ali znajući ove neke fenomene nemam baš sigurnost da znam o čemu se radi i da odbacim.

izvori su, pogledaću ponovo, ali mislim vezano za naprasnu srčanu smrt kod sportista, sportska medicina - neko zagrebačko izdanje iz osamdesetih...

AV (nodalno) izmicanje se javlja kod izostajanja nadredjenog ritma SA čvora - u suštini je zaštitina uloga AV čvora da preuzme ulogu vodiča ritma. Stanje se javlja uglavnom u patološkim stanjima oboljenja SA čvora (infarkt, infekcija...) - ne bi trebalo biti u sklopu sporta, posebno kao ozbiljnije ugrožavajuće za zdravlje sportiste - u zdravom srcu vodič ritma (pacemaker) je SA čvor koji je nadredjen AV nodusu...
tema je interesantna 

U sustini da treniram i cutim i ne citam vise

- napreduj postepeno (dodaješ 5-10% pa se adaptiraš)
- uvek radi sa težinama koje možeš podizati pravilnom tehnikom
- vodi računa o pravilnom disanju pri radu na snazi
- obavezno kardio 2-3x nedeljno
(kontroliši pritisak)

Aj ragnarok ubedaci me do kraja, ionako mi malo fali

U sustini da treniram i cutim i ne citam vise

I ove promene su reverzibilne ili? U sustini nije nesto stetno sto moze doci glave u kasnijim godinama.

Srce smatram najvažnijim mišićem koga treba prvo hipertrofisati. MeĂ°utim i sam sam malo sumnjičav oko uticaja u kasnijem dobu kada su reverzibilne tj. hipotrofične promene neminovne sa godinama plus prestanak održavanja forme.

@PeĂ°a,

eto da i ja pitam nešto, koliko je nodalni ritam izmicanja pod kontrolom, tj. u adekvatnom odnosu AV adaptacije frekvencijom sa  promenama samog sportskog srca u starosti ili prevremenoj sportskoj penziji? Ako u fazi hipertrofije dok je sinusni ritam u sportskoj bradikardiji nizak ispod 45, i AV nodus se adaptira pa ne dolazi do izmicanja, kada se prestane sa fiz. aktivnostima, trka u ponovnoj adaptaciji pokazalo se primerima sportista, i nije baš skladna. Kod nekih maratonaca ili drugih sportista kao da AV brže dolazi na preĂ°ašnji nivo pa je i rizik ka "izmicanju" veći? Da li je ovo medicinski mit ili se radi o nečemu realnom? Kako sportska medicina gleda na ovo?

Ne bih voleo da drugi čitaju ovo

ne brini, neće čitati.... 
ne znam sa kojim izvorima ovih podataka se koristiš iz literature.... nodalni ritam izmicanja bi trebao da bude izraženiji i prisutniji kada je spor ritam (bradikardan) nadredjenog sa čvora...

trening sa opterećenjem dovodi do promena na skeletnim mišićima, slične promene su i na srčanom mišiću tj dovode do zadebljanja (bildovanja) srčanog mišića - jer on mora pupmati pod povećanim opterećenjem....

I ove promene su reverzibilne ili? U sustini nije nesto stetno sto moze doci glave u kasnijim godinama. Tj. relativna je stvar, to kapiram, ali kao i ona prica s kojom sam startovao temu o uticaju cucnja na sabijanje kicme nije nesto sto ponistava ostale pozitivne efekte treninga.

u suštini da, reverzibilne u periodu detreninga....

trening sa opterećenjem dovodi do promena na skeletnim mišićima, slične promene su i na srčanom mišiću tj dovode do zadebljanja (bildovanja) srčanog mišića - jer on mora pupmati pod povećanim opterećenjem....

I ove promene su reverzibilne ili? U sustini nije nesto stetno sto moze doci glave u kasnijim godinama. Tj. relativna je stvar, to kapiram, ali kao i ona prica s kojom sam startovao temu o uticaju cucnja na sabijanje kicme nije nesto sto ponistava ostale pozitivne efekte treninga.

Sindrom sportskog srca
Kontinuirano bavljenje sportom, rekreativno ili profesionalno, dovodi do promena u telu sportiste. Te promene mogu biti morfološke i funkcionalne, a gube se u fazi detreninga (prekida treninga). Ove promene su odgovor organizma na trenažni stimulus i predstavlja sposobnost našeg organizma da se prilagodi na promenjene uslove spoljašnje sredine. Promene koje izaziva trenažno opterećenje javljaju se na mišićima (hipertrofija, povećanje kontraktilnih struktura, energetskog kapaciteta mišićnih čelija, prokrvljenost mišića), promene na nervnom sistemu (centralnom, perifernom, vegetativnom – simpatikus i parasimpatikus), promene na respiratornom sistemu, promene na srcu i krvnim sudovima.
Efekti treninga na organizam: usporenje frekvence srca u miru, smanjuje se arterijski krvni pritisak, povećava se radni kapacitet i postiže brži oporavak posle opterećenja. Srčana potrošnja kiseonika u naporu se smanjuje, što povećava srčanu rezervu i funkciju srca kao pumpe. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića, poboljšava insulinska rezistencija, lipidni status (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom enzima koji učestvuju u metabolizmu masti), smanjuje adhezivnost trombocita. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećanja parasimpatičke aktivnosti.
Veoma je važno da su promene nastale u periodu trenažnog opterećenja reverzibilne, tj povlače se sa prekidom treninga. Da bi se aktivnim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika pri ponavljanim naporima velikog intenziteta nastaje modifikacija srčanog mišića, poznata kao Sindrom sportskog srca. Karakteriše se povećanjem srca u celini, sa povećanjem njegovih šupljina i debljine srčanog mišića, kao i povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja. Razvoj fenomena sportskog srca ima za cilj povećanje ukupnog funkcionalnog kapaciteta organizma, gde je uloga srca najznačajnija.
Povećanu efikasnost srce ostvaruje:
a) sniženjem srčane frekvence (veći broj kontrakcija troši više energije),
b) proširenjem komora (isti volumen krvi može biti istisnut iz srca manjim brojem kontrakcija),
c) povećanjem debljine srčanog mišić (prati proširenje komora da bi se pritisak srčanog zida održao u granicama normale).
Dijametar srčanih šupljina kao adaptacioni odgovor na fizičku aktivnost, povećan je za oko 10% u odnosu na prosečnu populaciju, a debljina srčanog mišića je u proseku veća za 15 – 20% u odnosu na prosečnu populaciju. Pumpna sposobnost srca i sposobnost srca da se puni krvlju je prema većini studija nepromenjena kod sportista u odnosu na nesportiste. Ova činjenica je veoma važna u razlikovanju sportskog srca od različitih patoloških stanja
Minimalni period treniranja potreban za razvoj promena tipičnih za sportsko srce je 6 nedelja, a regresivne promene nastupaju već nakon nakon jedne nedelje netreniranja. Postoje razlike u karakteristikama sportskog srca žena i muškaraca. Dimenzije leve komore kod žena za 11% su manje nego kod muškaraca iste sportske discipline. Adaptacione promene karakteristične za sportsko srce mogu videti i u veoma ranoj mladosti (najranije kod dece stare 5 godina). Genetski faktori imaju uticaja kada je u pitanju povećanje mase leve komore pod uticajem sportskog treninga, a 80% sportova dovodi do promena i širine i debljine zida leve komore.
Intenzivni višegodišnji treninzi dovode do morfološih i funkconalnih promena na srcu. Promene koje nastaju zavise od vrste sporta, kao i od sportskog staža. Modifikacija koja se dešava na srčanom mišiću, posledica je izlaganja srca fizičkom opterećenju (kao i kod svakog drugog mišića u našem telu). Postoje dve vrste opterećenja kojima srce može biti izloženo – dinamičko i statičko. Vrsta sportske aktivnosti može biti statička ili dinamička, a najčešće predstavlja njihovu kombinaciju. Iz tog razloga sportovi su i klsifikovani u 9 kategorija (kombinacija statičkog/dinamičkog opterećenja), npr. visoko statički/nisko dinamički (dizanje tegova).
1) Izrazito dinamički sportovi predstavljaju sportove izdržljivosti (trčanje, plivanje, biciklizam). Oni dovode do opterećenja srca volumenom (velika količina krvi koju srce pumpa). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do izraženijeg proširenja srčanih šupljina sa umerenim zadebljanjem srčanog mišića. To se naziva ekscentrična hipertrofija srčanog mišića.
2) Izrazito statički sportovi predstavljaju sportove snage (dizanje tegova, rvanje, bodi bilding). Oni dovode do opterećenja srca pritiskom (povećan pritisak pri statičkom naporu koje srce kao pumpa treba da savlada). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do izraženijeg zadebljanja srčanog zida i bez proširenja srčanih šupljina. Ovo se naziva koncentrična hipertrofija srčanog mišića.
Ove promene kod većine sportista su blago ili umereno izražene. Postoje precizno odredjene granice hipertrofije srčanog mišića kod sportista koje su u fiziološkim okvirima.

uticaj treninga sa opterećenjem na srčani mišić?
trening sa opterećenjem dovodi do promena na skeletnim mišićima, slične promene su i na srčanom mišiću tj dovode do zadebljanja (bildovanja) srčanog mišića - jer on mora pupmati pod povećanim opterećenjem....
- to su suprotne promene od onih koje se dešavaju pri treningu izdržljivosti (veći obim, manje optererećenje...), gde dolazi do proširenja srčanih komora i povećanja efikasnosti srca kao pumpe (opterećenje većim volumenom cirkulišuće krvi u treningu izdržljivosti)...

uticaj leg presa na kičmu - zavisi, moraš biti dobro istegnut i namestiti položaj sprave tako da odg kičmi i tvojoj gradji...
manje je opterećenje na kičmi u svakom slučaju u odnosu na čučnjeve sa šipkom, samo moraš paziti na prava ledja u fazi potiska prese...

1. ortoza zakoleno - treba da ima ojačan/porubljen otvor za čašicu
2. treba da stalno radiš na jačanju podlaktica - snaga mišića podlakica stabilizuje zglob šake
3. steznik za ručni zglob stabilizuje šaku, možeš uzeti srednje jak (zlatna sredina)
4. govedji želatin na 6 meseci uzimaš po receptu

Smorio se Pedja

izvini, gužva mi je velika - inače drago mi je da ti odgovorim na sve nedoumice koje imaš i koliko je meni to moguće... 

Smorio se Pedja

Steznik za koleno moze biti i od ovakvog materijala npr? http://www.mcdavidusa.com/images/products/402R_M.jpg

Jel ok ovaj? http://www.nonstopshop.rs/i-39205/x-plorer-steznik-za-koleno

Najbitnije mi je grejanje zgloba, ne mora da daje snagu i bude kruta. Sto se gurtni tice koristio sam nekad za neke vezbe vucenja u momentu kada podlaktica otkaze, ali generalno tu nemam problem. Mislio sam kod benca i potiska za ramena, desava mi se da iskrivim saku ovako

http://www.dieselcrew.com/wp-content/uploads/2008/09/vid00189_0002-300x224.jpg

I onda imam osecaj nelagode posle treninga, dok na treningu kod zadnjih ponavljanja ako su teska hoce i da zaboli. Ovi steznici su pretpostavljam iskljucivo za ispravljanje zgloba, ne uticu na razvoj nekih misica stabilizatora ili se i tu iskljucuje neki misic?

http://www.roguefitness.com/media/catalog/product/cache/1/image/9df78eab33525d08d6e5fb8d27136e95/r/o/rogue-wrist-wraps-red-web2_2.jpg

Mada i tu ih ima od meksih do ekstra jakih, ne znam koje bi uzeo.

Istezanje ocigledno nisam dobro radio, ja sam istezao do moguce granice i povlacio jos malo, ali to ne traje duze od 30sek, onda pauza pa ispocetka, i tako 2-3 serije, znaci jedna sesija istezanja treba da traje 2-3min ukupno. Onda da ponovim jos koju seriju od 2-3min ili je dovoljna jedna?

Zelatin cu uzeti po receptu. Tretman se ponavlja po pravilu nakon 6 meseci ili u slucaju ponovnih tegoba?

Da li leg press manje utice na kicmu ili je isto?

Sedenje sa ispruzenim nogama se preporucuje ili ne? Meni vise prija sa savijenim. Nije toliko bitno, ali kad si vec napisao ispod da proverirm.

I bonus pitanje Kako trening hipertrofije utice na srce? I kako izgleda to u poredjenju s treningom odrzavanja kad se dodje do zeljenog cilja npr? Citao sam neke tekstove koji kazu da bb i nije bas pogodan sport za srce, ali ne znam odnosi li se generalno na sve ili vise na powerlifting tip treninga gde se dize bas tesko.