Pansport Forum
Ishrana => Način ishrane u odnosu na cilj => Temu započeo: drAnita Mrdakovic Januar 11, 2022, 02:11:43 posle podne
-
Sve se više susrećem sa ženskim osobama koje se podvrgavaju dijetama kroz koje gotovo i ne unose masti kroz ishranu. To me je podstaklo da počnem temu i vidim vaša iskustva u radu sa ljudima i preporuke.
-
Pre svega bitno je da navedemo da postoje dobre i loše masti. Dobre masti su neophodne za izgračivanje, održavanje i funkcionisanje našeg organizma. Kod dijeta sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i malo masti koje su godinama bile forsirane, ispostavilo se da su ljudi nabacili kilograme i učestalost srčanih bolesti je naglo porasla. Zdrave masti u ishrani stabilizuju glad, raspoloženje i hormone – čineći nas srećnijima i manje gladnima.
-
Osnovni problem kod ljudi je sto citaju dijete iz novina i onda se svodi uglavnom na izbacivanje nekog makronutrijenta. Nemaju svesti o tome kako organizam funkcionise.
Sent from my iPhone using Tapatalk
-
Masti u zavisnosti od dijete mogu da se unose više ili manje, nikako da ne budu na meniju. Dakle pišem o zdravim mastima.
Za osobu od 80kg koja je npr na održavanju mišićne mase, umjerena sa hidratima i dovoljno visoko sa proteinima, masti bi korale ići PD 0,6 -1g po kg tjelesne težine. Treba pronaći naravno šta kome više odgovara. Meni npr na 80kg tjelesne 50-60g masti je sasvim dovoljno.
Od masti nam najviše zavise hormoni, koji kada nisu kako treba, dolazi do jako puno komplikacija.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Većina ljudi je istrenirana da izbjegava masnoćama bogate namirnice i da odabire nemasne proizvode pri svojoj kupovini – za ovakav vid dezinformacije u velikoj mjeri krivim medije, kao i pop kulturu opsjednutu dijetama. Kao i uvijek, ponoviti ću da su za zdrav organizam potrebni svi nutrijenti – uključujući masti. Da bi tijelo funkcionisalo, potrebne su mu masti – bitan su izvor energije. Masti pomažu apsorpciju minerala i vitamina A, D i E, te su od ključne važnosti za nervni sistem. No, nisu sve masti jednake. Problem kod prijedloga da se mast izbace iz prehrane, ljude nije učinio zdravijim jer smo zajedno sa nezdravim izbacili i zdrave masti iz naše prehrane.
Koje su zdrave masti?
Vjerovatno ste do sada (ako vas zdrave masti interesuju) naišli na podatak da je avokado jedna od namirnica bogata dobrim mastima. Maslinovo ulje je također okosnica mediteranske prehrane, te ste sigurno negdje pročitali ili načuli da je dobro u sklopu zdrave prehrane. Ali, šta je zaista to što zovemo zdravim mastima?
Zdrave masti se većinom odnose na mononezasićene masti i poli (višestruko) nezasićene masti. Isto kao što postoje dobre i loše masti, postoji i dobri HDL holesterol te LDL loši holesterol. Zdrave masti podržavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema i snižavaju loši LDL holesterol odgovoran za naslage u arterijama. Pojedine studije sugerišu i da pomažu kod održavanja normalnih nivoa inzulina i šećera u krvi (smanjujući rizik od dijabetesa 2).
Mononezasićene masti su najzdravije od svih, imaju protuupalno djelovanje, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti te su bogate nutrijentima. Poli nezasićene masti su također dobre. Dva glavna tipa su omega-3 i omega-6 masne kiseline, esencijalne masti koje su tijelu potrebne za rad mozga i obnovu ćelija. Omega-3 masne kiseline su iz svakog zdravstvenog aspekta poželjne. Većinom ih nalazimo u ribama, algama, orasima, orašastim plodovima i sjemenkama. Omega-6 masne kiseline se nalaze u nekim biljnim uljima i za stepenicu su manje korisne od omega-3 masnih kiselina – ali nema potrebe da ih izbacujemo iz prehrane. Kao i obično, najbolje je postići balans a mislim da se svakako treba truditi da unosimo više omega-3 od omega-6 kroz prehranu.
Koje su nezdrave masti?
Imamo jedno jednostavno pravilo: uvijek trebamo izbjegavati trans masti – na spisku sastojaka namirnica su zavedene kao “djelimično hidrogenizovana ulja”. Većina njih su vještačka, podižu loši LDL holesterol, smanjuju dobri HDL holesterol i povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti kao i dijabetesa 2.
Šta je sa zasićenim mastima?
Kada su zasićene masti u pitanju, preporuke su komplikovane. Stara istraživanja su nam govorila da su zasićene masti loše za holesterol ali nova istraživanja sugerišu da imaju neutralan efekat. Ova tema izaziva podijeljena mišljenja. Neki sveopšti konsenzus je da su sigurne za konzumaciju ali da unos mononezasićenih i poli nezasićenih masti treba da bude veći od unosa zasićenih masti. Lično konzumiram obje vrste masti, samo pazim da omjer bude blago u korist nezasićenih u odnosu na zasićene masti a trans masti su veoma rijetko prisutne u mojoj prehrani.
Mnoge od zdravih namirnica koje ću ispod navesti kao preporuku za unos zdravih masti sadrže i zasićene masti, no omjer zasićenih i nezasićenih masti je takav da neće narušiti zdravi balans.
-
Ovo su najbolji izvori zdravih masti
1. AVOKADO
Jedan srednje veliki avokado u prosjeku sadrži 23g masti, od čega je primarno mononezasićena mast. Također taj isti avokado sadrži 40% dnevne potrebe za vlaknima, ne sadrži holesterol ni natrij. Pošto je kremast, može zamijeniti majonezu u sendviču, puter na tostu ili pavlaku na krompriu. Samo treba imati na umu da je jako kaloričan, tako da je 1/4 avokada po obroku optimalna.
2. ORASI
Jedan su od najboljih izvora dobrih omega-3 masnih kiselina.
3. ORAŠASTI PLODOVI (BADEMI, PISTACIJE, INDIJSKI ORAŠČIĆ)
Treba imati na umu da su neki orašasti plodovi masniji od ostalih, poput makadamije i indijskog oraščića – zato količine koje se konzumiraju trebaju biti manje.
4. PUTERI OD ORAŠASTIH PLODOVA I TAHIN
Birajte prirodne putere sa što manje sastojaka i bez dodatog šećera.
5. MASLINE
Pošto su bogate natrijem, 5 velikih ili 10 manjih maslina je idealna količina po serviranju.
6. MASLINOVO ULJE
Favorit mnogih kuhinja (uključujući i moju) ali pošto jedna supena kašika sadrži 14g masti, treba biti obazriv koliko se količinski koristi.
7. MLJEVENI LAN
Izuzetan izvor omega-3 masnih kiselina, jedna šoljica sadrži nevjerovatnih 48 grama masti – od kojih su sve zdrave, nezasićene. Za optimalnu količinu se smatra 1 do 2 supene kašike a pošto je bogat vlanima također pomaže da osjećaj sitosti traje duže.
8. LOSOS
Masne ribe poput lososa (sardina, skuša i pastrmka) su sjajan izvor zdravih omega-3 masnih kiselina i moj lični favorit.
9. TUNA
Također bogata omega-3 masnim kiselinama, možemo je jesti konzerviranu i svježu ali unos ograničiti na dva obroka sedmično (jer sadrži živu).
10. TAMNA ČOKOLADA
Minimalno treba imati 70% kakaa da bi iz nje dobili maksimum (dobre masti, vitamine A, B i E, kalcij, željezo, magnezij, kalij, flavonoide, vlakna).
11. SUNCOKRETOVE SJEMENKE
Mala šaka suncokretovih sjemenki sadrži mega doze zdravih masti, proteina i vlakana.
12. CHIA SJEMENKE
Malene ali moćne, chia sjemenke su bogate omega-3 masnim kiselinama, vlaknima, proteinima, esencijalnim mineralima i antioksidansima.
13. JAJA
Jeftin i lako nabavljiv izvor proteina. Razdvajanje bjelanca od žumanca je u mojim očima besmisleno. Jedno cijelo jaje sadrži 5 grama masti, od čega je samo 1,5 gram zasićenih masti. Umjerena konzumacija jaja poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, a glasine da su nezdrave su upravo to – glasine.
14. SPIRULINA
Ova plavo-zelena alga (dostupna kao suplement i prah), je veoma bogata omega-3 masnim kiselinama. Ne samo da je spirulina odličan izvor masti koje su dobre za kardiovaskularni sistem, također je super bogata i proteinima te je ujedno i odličan izvor probiotika.
Ove namirnice su bogatije zasićenim masnim kiselinama ali itekako mogu biti (i kod mene jesu) dijelom zdrave prehrane
15. CRVENO MESO
Crveno meso je na glasu kao veoma masno, ali nije baš tako kako se smatra – pogotovo ako odaberemo lean komade mesa sa manje bijele boje (masnoća). Cca 85 grama lean komada crvenog mesa ima 5 grama masti, od čega manje od 2 grama su zasićene masti. Što je još važno, lean govedina je izvrstan izvor proteina, željeza i cinka koji su veoma bitni nutrijenti za fizički aktivne žene. Cca 85 grama lean govedine sadrži nevjerovatnih 25 grama proteina koji grade mišiće, te dovoljno željeza i cinka za zdrav imunitet.
16. PUNOMASNO MLIJEKO
Jedna šolja punomasnog mlijeka sadrži 8 grama masti, od čega 5 grama zasićenih masti – u poređenju sa nemasnim mlijekom, koje ima nula grama masti (i jedne i druge vrste). Ponoviti ću podatak sa početka teksta, da su masti neophodne kako bi se vitamini A i D iz mlijeka apsorbovali (jer su vitamini topivi u mastima).
17. PUNOMASNI JOGURT
Kada idemo u šoping po jogurt (tečni, grčki) bitno je odabrati onaj sa aktivnim kulturama koje su dobre za želudac. I uvijek treba odabrati oanj sa prirodnim okusom, nikada voćne ili tzv. proteinske jogurte – prepuni su dodatih šećera i nimalo korisni. Radije običnom grčkom jogurtu dodajte bademe i svježe narezano voće za ekstra ukus.
18. PARMEZAN
Cca 30 grama parmezana sadrži 8 grama masti, od čega 5 grama zasićenih masti. Bogat je kalcijumom i (iznenađujuće) – proteinima!
-
Većina dijeta iz časopisa nisu uopšte medicinski ispitane i opravdane. Bukvalno za hormonski balans su neophodne masti (sve vreme pričamo za unos zdravih masti). Najveći problem je što deca u razvoju pribegavaju dijetama sa izbegavanjem masti ili žene u fertilnom periodu.
-
Isto sam primetila da na kontu smanjenja unosa masti povećava se unos ugljenih hidrata što izaziva još veću štetu jer ugljeni hidrati izazivaju oksidativni stres u organizmu, a zdrave masti su zadužene za oporavak. Na primer UH oštećuju putem oksidativnog stresa zidove krvnih sudova i dolazi do formiranja ateroskleroze. Da bi se to sprečilo i samim tim sprečio infarkt potrebne su nam zdrave mast
-
Pošto se uvek vodi debata o zasićenmim mastima, rekao bih samo da treba da se osvrnemo na to šta su nekada jeli ljudi na selu- mast i hleba, a slatkiše izuzetno retko. A onda su se konditorske industrije dosetile i okrivile masti za srčane bolesti i povećale prodaju slatkiša, a generalno su ugljeni hidrati zamenili masti. I evo možemo pogledati statistike različitih bolesti i sve je jasno. Jedino treba voditi računa o unosu trans masti. To je ono što je nezdravo. A zasićenih masti ima dosta i u nekoj biljnoj hrani, kao što je kokos.
-
Kao što ste već pomenuli masti su bitne za sintezu steroidnih hormona. Ono što je bitno je da su membrane svih ćelija izgrađene od masti, pa mislim da je ovo sasvim dovoljno da se uopšteno uvidi značaj masti.
-
Baš tako, postoje veštačke transmasti koje nastaju kada se biljna ulja hemijski izmene tako da ostanu čvrsta na sobnoj temperaturi.
Hidrogenizacija je proces tokom kojeg se biljnom ulju dodaje hidrogen, usled čega ono postaje delimično hidrogenizovano ulje.
Uprkos činjenici da su veštačke trans masti štetne po zdravlje, proizvođači hrane ih koriste zbog toga što su trans masti jednostavne za upotrebu, jeftine za proizvodnju i imaju dug rok trajanja.
-
One su te koje povećavaju loš (LDL) holesterol. Nalaze se u:
Hidrogenizovanim biljnim uljima
Pojedinim vrstama kokica za mikrotalasnu
Određenim margarinima
Prženoj brzoj hrani
Pekarskim proizvodima
Kremovima za kafu bez mleka
Čipsu, keksovima (sve te hrskave dugotrajne grickalice).
-
One su te koje povećavaju loš (LDL) holesterol. Nalaze se u:
Hidrogenizovanim biljnim uljima
Pojedinim vrstama kokica za mikrotalasnu
Određenim margarinima
Prženoj brzoj hrani
Pekarskim proizvodima
Kremovima za kafu bez mleka
Čipsu, keksovima (sve te hrskave dugotrajne grickalice).
Sad si mi srusila snove :D Znaci sve lepo je stetno :D
-
Pa ko voli grickalice i brzu prženu hranu sad se mršti ali to je realnost. :) Ipak ako je za utehu postoje zdrave masti koje si već naveo i one neke manje štetne od veštačkih trans masti.
-
Isto sam primetila da na kontu smanjenja unosa masti povećava se unos ugljenih hidrata što izaziva još veću štetu jer ugljeni hidrati izazivaju oksidativni stres u organizmu, a zdrave masti su zadužene za oporavak. Na primer UH oštećuju putem oksidativnog stresa zidove krvnih sudova i dolazi do formiranja ateroskleroze. Da bi se to sprečilo i samim tim sprečio infarkt potrebne su nam zdrave mast
Ne bih se bas složio da je uz veliku količinu hidrata (gledano iz ugla sportiste koji ima veću potrebu za njima) nam je uopšte potrebna i velika količina masti. Tu posebno treba biti obazriv jer rizikujemo dobijanje masnih naslaga ako pretjeramo. Na kraju covjek kao jedinka treba sam da nadje mjeru i odredi sebi istu po pitanju unosa masti, jer meni je možda 80g taman dok je nekom previše a na istom smo unosu makrosa po pitanju hidrata i bjelančevina.
Svakako praksa je pokazala da uz povećan unos hidrata 3,4,5 ili više grama po kg tjelene težine, sa mastima treba obazrivo. Naravno rijec je o zdravim mastima.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Isto tako treba znati da 1g masti ima 9 kcal, dakle na 100g smo unijeli više od pola nečije dnevne potrošnje, sto nikako nije dobro, bez obzira sto se radi o zdravim mastima.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Isto sam primetila da na kontu smanjenja unosa masti povećava se unos ugljenih hidrata što izaziva još veću štetu jer ugljeni hidrati izazivaju oksidativni stres u organizmu, a zdrave masti su zadužene za oporavak. Na primer UH oštećuju putem oksidativnog stresa zidove krvnih sudova i dolazi do formiranja ateroskleroze. Da bi se to sprečilo i samim tim sprečio infarkt potrebne su nam zdrave mast
Ne bih se bas složio da je uz veliku količinu hidrata (gledano iz ugla sportiste koji ima veću potrebu za njima) nam je uopšte potrebna i velika količina masti. Tu posebno treba biti obazriv jer rizikujemo dobijanje masnih naslaga ako pretjeramo. Na kraju covjek kao jedinka treba sam da nadje mjeru i odredi sebi istu po pitanju unosa masti, jer meni je možda 80g taman dok je nekom previše a na istom smo unosu makrosa po pitanju hidrata i bjelančevina.
Svakako praksa je pokazala da uz povećan unos hidrata 3,4,5 ili više grama po kg tjelene težine, sa mastima treba obazrivo. Naravno rijec je o zdravim mastima.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Niko nije rekao da uz povećanu količinu UH treba unositi više mast. To nikako. Nego kad se smanji unos masti veća je glad i više se jedu UH, a njihova prekomerna upotreba izaziva oksidativni stres. Još ako je osoba u deficitu sa mastima onda nema mogućnost reparacije oštećenja.
-
Procentualni odnos makronutrijenata i preporučljiva količina unosa je već više puta spominjana i prilagođava se individualno zavisno od aktivnosti. Ovde je reč o rigoroznim dijetama koje izbacuju masti iz ishrane i zbog čega su štetne.
-
Isto sam primetila da na kontu smanjenja unosa masti povećava se unos ugljenih hidrata što izaziva još veću štetu jer ugljeni hidrati izazivaju oksidativni stres u organizmu, a zdrave masti su zadužene za oporavak. Na primer UH oštećuju putem oksidativnog stresa zidove krvnih sudova i dolazi do formiranja ateroskleroze. Da bi se to sprečilo i samim tim sprečio infarkt potrebne su nam zdrave mast
Ne bih se bas složio da je uz veliku količinu hidrata (gledano iz ugla sportiste koji ima veću potrebu za njima) nam je uopšte potrebna i velika količina masti. Tu posebno treba biti obazriv jer rizikujemo dobijanje masnih naslaga ako pretjeramo. Na kraju covjek kao jedinka treba sam da nadje mjeru i odredi sebi istu po pitanju unosa masti, jer meni je možda 80g taman dok je nekom previše a na istom smo unosu makrosa po pitanju hidrata i bjelančevina.
Svakako praksa je pokazala da uz povećan unos hidrata 3,4,5 ili više grama po kg tjelene težine, sa mastima treba obazrivo. Naravno rijec je o zdravim mastima.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Niko nije rekao da uz povećanu količinu UH treba unositi više mast. To nikako. Nego kad se smanji unos masti veća je glad i više se jedu UH, a njihova prekomerna upotreba izaziva oksidativni stres. Još ako je osoba u deficitu sa mastima onda nema mogućnost reparacije oštećenja.
Sve je to malo drugačije u svijetu sporta u odnosu na čovjeka koji nije u trenaznom procesu, tako da treba razgraničiti te dvije stvari.
Npr puno je primjera gdje bodybilderi u procesu mase idu i do čak 10g Ugljenih hidrata po kg tjelesne težine , dok je to za prosjecnog čovjeka nezamislivo da unese u 3 dana. Tako da postoje razne manipulacije i hidratima i mastima i proteinima. Ne postoji šablon po kom bi se mogle odrediti količine koje pojedinac treba da unosi a da pritom nije probao razne varijacije istih .
Jedno je sigurno, masti su nam potrebne. Koliko? Ne postoji šablon koliko je nekom malo a koliko puno, mora se probati i sa manjim i sa većim unosom istih.
Ne može se nekom reci 60g masti je dovoljno za tebe a da nije probao sa 40,80 ili više.
Isto je za hidrate i proteine. Ja npr se ne mastim na 5g Uh po kg tjelesne težine , pritom su masti na nekih 0,8g po kg tjelesne težine a proteini na 2,5g po kg.
Dok neko na već pola svega navedenog ne reaguje kako treba.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Procentualni odnos makronutrijenata i preporučljiva količina unosa je već više puta spominjana i prilagođava se individualno zavisno od aktivnosti. Ovde je reč o rigoroznim dijetama koje izbacuju masti iz ishrane i zbog čega su štetne.
To nisu dijete, jer ni jedna dijeta ne izbacuje masti. To su gluposti koje su izmislili glupi ljudi, ti nije vrijedno diskusije. Te pomorandza dijete ne treba uopšte da imaju prostora u bilo kakvoj diskusiji.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Ali ljudi primenjuju sve i svašta što im ugrožava zdravlje pa se zbog toga i spominje.. kako bi se preveniralo.
-
Imao sam poznanicu koja je bila 26 dana na vodi uz jednu pomorandzu i jednu jabuku. Do tada sam mislio da sam sve vidio, a onda sam shvatio da ljudskoj gluposti nema kraja.
Naravno na kraju je završila 9 dana u bolnici.
Zato kažem, to su stvari koje jednostavno nisu normalne. Ljudi ne shvataju da covjek može jesti sve (umjereno) i opet izgledati fit, a prije svega osjecati se zdravo.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Baš tako. Ipak su makronutrijenata ti koji izgrađuju sve, od ćelije do celokupnog organizma, zato su neizostavni deo ishrane.
-
U današnje vreme svako može da osmisli neku novu dijetu, da tako kažem, i da je plasira javnosti. Ljudi se samo zalepe za nešto u nadi da će što pre rešiti višak kilograma i doći do željenog izgleda. PA kad neko pojede jednu voćku dnevno šta može da bude nego da upropasti svoje zdravlje.
-
More je neproverenih i lažnih informacija danas na netu. Ljudi traže prečicu za sve, posebno za gubljenje kilograma. Kilograme i zdravlje je danas najlakše izgubiti.
Jedu 10+ godina ko svinje, a onda bi za mjesec dana da izgledaju fit. Neće, ne može, a i ne bilo fer prema onima koji godinama imaju mjeru i posvećuju pažnju svom tijelu
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
More je neproverenih i lažnih informacija danas na netu. Ljudi traže prečicu za sve, posebno za gubljenje kilograma. Kilograme i zdravlje je danas najlakše izgubiti.
Jedu 10+ godina ko svinje, a onda bi za mjesec dana da izgledaju fit. Neće, ne može, a i ne bilo fer prema onima koji godinama imaju mjeru i posvećuju pažnju svom tijelu
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Moze, ali nezdravo.
Takodje izbacivajuci sve zivo misle da ce biti dijetalnije i efikasnije. A prosto je- DEFICIT!
-
Potrebno je mnogo strpljenja i rada kako bi se višak kilograma na zdrav način izgubio. Mnogo je bitno sačuvati zdravlje u tom procesu, a i nije bitno samo biti mršav nego izgledati zdravo.
-
Pošto se živi ovako ubrzanim tempom, onda svi žele i preko noći da izgledaju savršeno. Ne žele da se pomuče, već da sve na brzinu reše. Na žalost, mnogo puta se to završi pogubno po zdravlje organizma.
-
More je neproverenih i lažnih informacija danas na netu. Ljudi traže prečicu za sve, posebno za gubljenje kilograma. Kilograme i zdravlje je danas najlakše izgubiti.
Jedu 10+ godina ko svinje, a onda bi za mjesec dana da izgledaju fit. Neće, ne može, a i ne bilo fer prema onima koji godinama imaju mjeru i posvećuju pažnju svom tijelu
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Moze, ali nezdravo.
Takodje izbacivajuci sve zivo misle da ce biti dijetalnije i efikasnije. A prosto je- DEFICIT!
To i sto se izgubi bude u najvecoj mjeri voda. Vrati se nakon par mjeseci sve i doda se još koje kilo.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Dijeta mora biti sto je više moguće jednostavna i odrziva. Dijeta kora biti u službi zdravlja. Sve ostalo je mučenje i tumaranje u prazno. Posebno kada je rijec o rekreativcima ili ljudima koji jednostavno žele da izgube koji kilogram.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
A ništa ne znači ako se samo voda gubi. Potrebno jeste da se probuši kašika, da se svako aktivira ali nikako da se skroz eliminišu masti ili ugljeni hidrati iz ishrane. Ima čak i onih koji izbacuju proteine, te voćne dijete, ali to već ne bih komentarisala. Svaka potpuna eliminacija nutrijenata ničemu dobrom ne vodi.
-
Pošto se živi ovako ubrzanim tempom, onda svi žele i preko noći da izgledaju savršeno. Ne žele da se pomuče, već da sve na brzinu reše. Na žalost, mnogo puta se to završi pogubno po zdravlje organizma.
Upravo.
A uy sve prate fintes modele po Instagramu kako rade vezbicei izgledaju top, a oni yapravo crkavaju od treninga min 10 godina unayad sa sve full ishranom. To niko ne vidi, a ni ne pita.
-
Pošto se živi ovako ubrzanim tempom, onda svi žele i preko noći da izgledaju savršeno. Ne žele da se pomuče, već da sve na brzinu reše. Na žalost, mnogo puta se to završi pogubno po zdravlje organizma.
Upravo.
A uy sve prate fintes modele po Instagramu kako rade vezbicei izgledaju top, a oni yapravo crkavaju od treninga min 10 godina unayad sa sve full ishranom. To niko ne vidi, a ni ne pita.
Prvo mi je veliko pitanje da li uopšte izgledaju kao na slikama?
Drugo postoji par "influenserki" koje javno pričaju kako ništa ne jedu...
-
Ima osoba koje navodno samo upijaju sunčevu energiju i ništa im drugo ne treba. Sada možemo u nedogled da raspravljamo o različitim neobičnim pojavama, da se najblaže izrazim :)
-
Ne, ja pricam o konkretnim koji crkavaju od rada i discipline za tela kakva imaju!
-
Trebalo bi više da se priča o tome koliko je muke potrebno za takav izgled...
-
Trebalo bi više da se priča o tome koliko je muke potrebno za takav izgled...
To se ne prodaje, zato se i o tome ne priča. Da ljudi znaju u startu koliko je odricanja potrebno da bi se tijelo dovelo u stanje jednog sportiste koji je tome posvećen čitav život, rijetko bi se i ko upustio u tu avanturu. Ovako reklame tipa “mjesec dana do savršene linije” jednostavno mami populaciju koja je ionako pregojazna.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
U pravu si ali opet nema nikakvih dobrih rezultata na taj način i ljudima bi trebalo otvarati oči. Ne trebaju svi da budu poput profesionalnih sportista, a i ne mogu. S druge strane svako može da izgleda i bude zdrav i zadovoljan. Mislim da je čar dobrih rezultata mnogo bolja od privremenog zamagljena očiju i brzog "mršavljenja" i izgladnjivanja.
-
Samo preko noći do željenog izgleda. A kada treba da se promeni stil života, onda je to teško. Ako bi moglo bez imalo truda, bilo bi idealno. Treba poštovati sve vas profesionalne sportiste. Toliko truda i odricanja, a onda neko kaže jel može za mesec dana da izgleda savršeno. Pa ne može ni teška hemija da mu tu pomogne.
-
Danasnji profesionalni sport nije zdrav, nije već odavno i vjerovatno neće više biti nikad, jer se ide debelo preko granice covjekove izdržljivosti, zato danas imamo toliko smrtnih slučajeva kod profesionalnih sportista.
Rekreativac bi mogao sve da okrene na svoju stranu, pod uslovom da ne tezi izgledu jednog Bodzbildera npr. Sama upotreba anabolika je samo dio slagalice, a ljudi misle da je to čaroban štapić. Naprotiv, neizgrađeno tijelo se neće ni na hemiji izgraditi. Tijelo gradi ludacka volja, disciplina i ljubav prema sportu. Sve ostalo su djelici koji popunjavaju praznine - detalji.
Nažalost danas je više nego ikad rekreativaca koji koriste nedozvoljena sredstva u cilju da samo izgledaju bolje. Imaš nešto sto jednostavno nije više tvoje nakon prestanka uzimanja anabolika. To je takođe jedan od problema današnjice. Najgore od svega je to sto 90% njih i ne zna kako i na koji način treba pristupiti uopšte treningu i nacinu ishrane, a da ne pišem o tome da posloze sebi anabolicki ciklus.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Danasnji profesionalni sport nije zdrav, nije već odavno i vjerovatno neće više biti nikad, jer se ide debelo preko granice covjekove izdržljivosti, zato danas imamo toliko smrtnih slučajeva kod profesionalnih sportista.
Rekreativac bi mogao sve da okrene na svoju stranu, pod uslovom da ne tezi izgledu jednog Bodzbildera npr. Sama upotreba anabolika je samo dio slagalice, a ljudi misle da je to čaroban štapić. Naprotiv, neizgrađeno tijelo se neće ni na hemiji izgraditi. Tijelo gradi ludacka volja, disciplina i ljubav prema sportu. Sve ostalo su djelici koji popunjavaju praznine - detalji.
Nažalost danas je više nego ikad rekreativaca koji koriste nedozvoljena sredstva u cilju da samo izgledaju bolje. Imaš nešto sto jednostavno nije više tvoje nakon prestanka uzimanja anabolika. To je takođe jedan od problema današnjice. Najgore od svega je to sto 90% njih i ne zna kako i na koji način treba pristupiti uopšte treningu i nacinu ishrane, a da ne pišem o tome da posloze sebi anabolicki ciklus.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Upravo tako. Ide se preko izdrzljivosti coveka, otuda toliko i povreda. A o dopinzima i da ne pricamo.
-
Za sve je potreban veliki rad i disciplina. Čarobna kapsula ne postoji. Ni u čemu krajnosti nisu dobre pa ni u preterivanje u sportu. Sve više ima i tzv fitnes zavisnosti zbog kojih se ispoljavaju štetni efekti preterane aktivnosti.
-
To je zaista žalosno što mnogi i posežu za anaboličkim steroidima, a da ne znaju efekte i koje su sve moguće posledice. A samo su rekreativci. Želi da izgleda kako želi i smatra da će mu oni pomoći. Ima slučajeva da i maloletnici uzimaju anabolike, u cilju što boljeg izgleda. To je veliki problem. A inače su lako dostupni da se nabave.
-
Kada si već spomenuo maloletnike- Najveća šteta dijeta, preterivanja u bilo kom smeru i korišćenja steroida i pojedinih supstanci radi efekta na izgled je to što koriste deca u pubertetu. Ne samo da primenjuju dijete od 500kcal dnevno, uz veliku aktivnost, nego koriste anabolički steroide, eutiroks itd (da ne nabrajam sve) i na taj način potpuno poremete metabolizam i hormonski status.
-
Mislim da se mnogo mora pričati mladima kakve su štete instant rezultata i preterivanja.
-
Znam puno mladih ljudi koji koriste. Koji imaju probleme ali opet uzimaju. Jednostavno iz tog začaranog kruga se teško izlazi bar dok nešto ne otkaže. Previse ne izgrađenih psihološki nestabilnih profila u društvu i današnje društvo i društvene mreže koje tome debelo doprinose.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Slažem se u potpunosti sa svima vama. A baš je kod maloletnih osoba i najveći problem, jer još mnogi organi nisu dostigli potpunu zrelost, a oni već remete balans u organizmu. Posledice su nezamislive, ali će takvih slučajeva uzimanja ovakvih supstanci biti sve više.
-
Biće sve više jer se takve stvari sve više forsiraju. Ne bi bilo loše kad bi neko izneo iskustvo iz prakse ili okoline. Posledice mogu biti fatalne.
-
Ja znam samo na osnovu mnogih emisija koje sam pratio. Ne bih mogao da kažem o nekim osobama iz okruženja. Sigurno je da ima dosta takvih slučajeva.
-
Mogao bih puno o tome, ali svakako poenta je da bez stručnog nadzora niko ne ulazi u sve ovo. I to pod uslovom da je neki prirodan maksimum dosegnu, a to znači 3-5 godina ozbiljnog treninga. Dovoljno hormonalno zreli 23+, neke veće ambicije po pitanju sporta sa jasnim ciljem ( nikako rekreativno) i tek onda razmišljati o svemu navedenom.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Slažem se sa navedenim. Dodaću još nešto malo o mastima kako bih istakla zašto njihovo eliminisanje iz ishrane je loše.
-
Oko 60% vašeg mozga je napravljeno od masti, a oko 25% od toga je holesterol. Značajan deo vašeg mozga i kičmenih nerava se sastoji od dokozaheksaenske kiseline (DHA). Zato se ljudi na dijeti sa niskim sadržajem masti osećaju umorno, pa čak i dezorjentisano – vašem mozgu su potrebne masti i za energiju i za održavanje. Zasićene masti su posebno ključne za dobru funkciju mozga.
-
Usled deficita masti promene mogu biti suptilne, čak i naizgled „normalne“, poput zaborava zašto ste ušli u sobu ili „gubljenja“ naočara koje su vam na glavi. Zasićene masti i holesterol hrane mijelin (nervni omotač) i podržavaju njegovo održavanje. Ako vaš HDL holesterol padne suviše nisko, završićete sa kognitivnim padom i problemima.
-
Mislim da je na osnovu svega navedenog dovoljno jasno da masti treba da budu deo svakodnevne ishrane. I da je stav da ih treba isključiti iz ishrane potpuno pogrešan.
-
Usled deficita masti promene mogu biti suptilne, čak i naizgled „normalne“, poput zaborava zašto ste ušli u sobu ili „gubljenja“ naočara koje su vam na glavi. Zasićene masti i holesterol hrane mijelin (nervni omotač) i podržavaju njegovo održavanje. Ako vaš HDL holesterol padne suviše nisko, završićete sa kognitivnim padom i problemima.
Ovo navode i ljudi koji su na keto dijetama, dakle, dijetama bez UH. Onda dolazimo do toga da je svaka restrikcija opasna po mozak?
-
Naravno da je opasno. Pa glukoza je gorivo za nervne ćelije. Ne znam kako ljudi ne shvataju neke stvari. Najbolje su mi one dijete sa jednom voćkom dnevno. Žalosno je za čim sve ljudi posežu. Izbaci masti, izbaci ugljene hidrate, izbaci i ostalo, pa od čega da se ćelije hrane?
-
Masti su apsolutno jako bitne. Sve je bitno manje vise i sve treba uz određene mjere i upotrebljavati.
Isto tako i sa zdravim mastima se može pretjerati.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Nikako ne treba sve izbacivati. I te dijete bez UH su štetne. Kao što je kolega rekao glukoza je gorivo za mozak, a i prvi izvor energije koji se koristi.