Poremećaji u ishrani - Anorexia nervoza, Bulimija i Binge eating - su psihijatrijske bolesti koje se najcešće javljaju kod ljudi izmeĂ°u 15 i 35 godine. Statistike pokazuju da preko dva miliona Amerikanaca boluje od ovih bolesti i na hiljade njih umire od istih, a u Srbiji je ovaj fenomen u porastu. Jedan od starih – novih poremaćaja u ishrani o kome se prvi put govorilo 1955. godine je sindrom noćnog prejedanja, koji je poslednjih godina, sa porastom broja obolelih, ponovo dospeo u žižu interesovanja. Definicija ovog poremećaja dogovorena je 2008. godine.

Sindrom noćnog prejedanja ( Night eating syndrome ) je stanje koje se karakteriše manjkom apetita u jutarnjim časovima, konzumiranjem više od 50% dnevnih kalorija u večernim časovima ( nakon večere ), nesanicu i buĂ°enje minimum jedanput tokom noći da bi pojeli obrok bogat ugljenimm hidratima. Najčešće je hrana koja se konzumira izuzetno bogata ugljenim hidratinma i jako nezdrava. Nakon budjenja ne postoji glad pa se doručak obično preskače. 

Uzroci ovog poremećaja još nisu razjašnjeni u potpunosti, ali se  zna da je u 17 posto slučajeva za sindrom noćnog prejedanja kriv genetski faktor. TakoĂ°e, u večernjim satima, kod ljudi koji pate od ovog sindroma postoji smanjenje nivoa melatonina koji prati noćni san. Upravo taj manjak melatonina uzrokuje poremećaj spavanja.  Skromne statistike koje su se bavile ovim problemom pokazuju da gotovo 10% gojaznih ljudi pate od ovog sindroma. Na pitanje da li postoje specifični okidači da ovo stanje naučnici navode stress, depresiju, anksioznost, poremećene meĂ°uljudske odnose, dosadu, produžene dijete i promenjenu sliku izgleda sopstvenog tela.
Razlika ovog sindroma u odnosu na bulimiju i druge poremećaje u ishrani leži u tome  što pojedinci sa ovim sindromom uzimaju relativno male obroke ( sa visokim kalorijskim unosom ) ali znatno češće noću. Osobe sa bulimijom imaju vrlo obimne i znatno reĂ°e obroke koje završavaju povraćanjem istih.

Ovi kriterijumi pomažu da se standardizuje definicija ovog sindroma, ali potrebno je još dosta istraživanja koja će u potpunosto povezati ovaj sindrom sa poremećajima spavanja i ishrane i pronaći najbolje rešenje kako u prevenciji, tako i u terapiji.

Ukoliko se posumlja da neko od članova porodice ima ovaj problem potrebno ga je uputiti lekaru. Cilj lečenja je da se postigne psihički oporavak, adekvatno reagovanje na glad i sitost i ispoljavanje emocija. Ali, treba obratiti pažnju na odbijanje a često i latentan bes koji prati takve bolesnike. Tretman uključuje savetovanje, uz poseban akcenat na samu ishranu i medicinske aspekte samog problema i treba da bude prilagoĂ°en pojedincu , u zavisnosti od težine poremećaja.

Ishod lečenja je kompleksan, kao i sama terapija, a statistika nimalo ohrabrujuća: kod muškaraca nisu zabeleženi smrtni slučajevi. 1-3 % pacijentkinja umire jer ne reaguje na terapiju, a posle 4-12 godina 50 % pacijentkinja se oporavi s tim sto neki od oporavljenih preĂ°u u bulimiju. Zato problem treba prepoznati na vreme i adekvatno ga tretirati.

Literatura korišćena u izradi teksta:

1: Winkelman JW. Sleep-related eating disorder and night eating syndrome: sleep disorders, eating disorders, or both? Sleep. 2006 Jul;29(7):876-7.
2: Stunkard AJ, Allison KC, Geliebter A, Lundgren JD, Gluck ME, O'Reardon JP. Development of criteria for a diagnosis: lessons from the night eating syndrome. Compr Psychiatry. 2009 Sep-Oct;50(5):391-9.