Naravno. To se podrazumeva.

Iskreno, započeo si jednu interesantnu i važnu temu. Pomenuo si dva mehanizma za hiperplaziju, klasičan- deoba ćelija i nastanak mišićnih ćelija iz satelitskih, koje predstavljaju stem (matične) ćelije u mišićima. Napomenuo bih veliki značaj ovih satelitskih ćelija. Dosta se očekuje od njih u okviru primene ćelijskog tretmana kod različitih mišićnih bolesti, kao i nakon velikih povreda mišića. Tako da je njihov značaj svakako veliki i u nastanku novih mišićnih ćelija kao posledica vežbanja.

Jedna tema kojoj se sve više posvećuje pažnje. Pošto sam član nekih stranih foruma, ova tema je bas aktuelna zadnjih par godina. Zato sam i mislio da je intersantno da i mi malo prodiskutijemo o istoj. Jes da uvijek kasnimo za svijetom, ali bolje ikad nego nikad


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

To je istina da se kasni. Ali dobro. Zahvaljujući Internetu, sada je to manje izraženo

Bitno je primijeniti. Ne košta, a može dosta pomoći.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Iskreno, započeo si jednu interesantnu i važnu temu. Pomenuo si dva mehanizma za hiperplaziju, klasičan- deoba ćelija i nastanak mišićnih ćelija iz satelitskih, koje predstavljaju stem (matične) ćelije u mišićima. Napomenuo bih veliki značaj ovih satelitskih ćelija. Dosta se očekuje od njih u okviru primene ćelijskog tretmana kod različitih mišićnih bolesti, kao i nakon velikih povreda mišića. Tako da je njihov značaj svakako veliki i u nastanku novih mišićnih ćelija kao posledica vežbanja.

Jedna tema kojoj se sve više posvećuje pažnje. Pošto sam član nekih stranih foruma, ova tema je bas aktuelna zadnjih par godina. Zato sam i mislio da je intersantno da i mi malo prodiskutijemo o istoj. Jes da uvijek kasnimo za svijetom, ali bolje ikad nego nikad


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

To je istina da se kasni. Ali dobro. Zahvaljujući Internetu, sada je to manje izraženo

Postoje i uslovi i mehanizam koji podstiče hiperplaziju.
Naravno, ovde ne govorimo o tome da li do hiperplazije dolazi nakon svakog treninga kojem se izložimo mi ili životinje.

Ono što jasno možemo istaći jeste da prosečan momak koji trenira samo zarad održavanja fizičke kondicije NE MOŽE očekivati sintezu novih mišićnih vlakana!
Sa druge strane, profesionalni bodibilderi ili napredni rekereativci, koji se pored snage mogu pohvaliti i ogromnim znanjem iz anatomije, fiziologije, hemije i drugih prirodnih nauka i koji svojem telu obezbeđuju odlične uslove za rast i razvoj itekako mogu iskusiti ovu nevjerovatnu pojavu – hiperplaziju.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Ali, šta je sa pro bodibilderima koji su visoki oko 175cm i teški oko 120kg?
Da li su njihovi mišići samo posledica zadebljanja postojećih vlakana?
Prilično naivno bi bilo odgovoriti potvrdno na ovo pitanje.
Nema ničeg nerealnog i magičnog u ovoj priči.

Nasuprot ranijem shvatanju da je broj vlakana određen rođenjem, sada imamo ozbiljnu količinu dokaza koji ukazuju na moguću hiperplaziju!
Nekada su ljudi mislili da se Sunce okreće oko Zemlje, pa je sad situacija nešto drugačija.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Postoje brojni dokazi iz studija na ljudima i životinjama.
Da li do hiperplazije dolazi u bilo kojim uslovima?
Ipak, postoje studije koje su ukazale na hipertrofiju, ali pokazatelja hiperplazije nije bilo.
Da li su određena vlakna sklonija hiperplaziji od drugih?
Možda.
Da li bi običan momčić koji dolazi u teretanu samo da bi utegao svoje tijelo mogao da podstakne hiperplaziju npr. u svom bicepsu?
Vjerovatno ne.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Ovo će bez dileme izložiti vaša vlakna visokoj tenziji, a u vremenu koje dolazi i upali.
Ne zaboravite, oštećenja su neophodna za izgradnju (iako u uobičajenom govoru ove dve reči retko idu jedna uz drugu)!
Stoga,  periodično oštećivanje vlakana težinskim treningom uz adekvatne periode odmora i regeneracije može uzrokovati superkompenzaciju – pojačanu proteinsku sintezu i anabolički odgovor tela! 
Prema stavu zastupanom u ovom tekstu, zaključićete da hiperplazija itekako može imati doprinosa u izgradnji mišićne mase.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Ne možemo perfektno odraditi ni pozitivan ni negativan deo pokreta.
Najpreciznije bi bilo reći da radimo kombinaciju ova dva.
S obzirom na to, ne smemo ispuštati iz vida da za sve vreme pokreta vežbe kontrolišemo težinu, pogotovu u negativnom delu pokreta.
Uz dobrog spotera možete se upustiti i u dizanje većih težina, jer će vam on/ona uvek pomoći ukoliko je potrebno.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Značaj oštećenja mišićnih vlakana:

Do sada bi trebalo svima da bude jasno koliko  su stimulacije mišićnih vlakana usled mišićne kontrakcije neophodne za pokretanje mehanizma hipertrofije.
Poznato je da negativni dio pokreta uzrokuje veća oštećenja na vlaknima nego pozitivni.
Shodno tome, ukoliko izložite vaša vlakna dovoljnoj količini stresa, doći će do aktivacijie satelitskih ćelija.
Sve studije (i na životinjama i na ljudima) ukazale su na prevlast ekcentrične kontrakcije (negativnog dela pokreta vežbe) u izgradnji mišićne mase.
Ipak, realno gledano, ne možemo izvesti savršen pokret vežbe.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Iskreno, započeo si jednu interesantnu i važnu temu. Pomenuo si dva mehanizma za hiperplaziju, klasičan- deoba ćelija i nastanak mišićnih ćelija iz satelitskih, koje predstavljaju stem (matične) ćelije u mišićima. Napomenuo bih veliki značaj ovih satelitskih ćelija. Dosta se očekuje od njih u okviru primene ćelijskog tretmana kod različitih mišićnih bolesti, kao i nakon velikih povreda mišića. Tako da je njihov značaj svakako veliki i u nastanku novih mišićnih ćelija kao posledica vežbanja.

Jedna tema kojoj se sve više posvećuje pažnje. Pošto sam član nekih stranih foruma, ova tema je bas aktuelna zadnjih par godina. Zato sam i mislio da je intersantno da i mi malo prodiskutijemo o istoj. Jes da uvijek kasnimo za svijetom, ali bolje ikad nego nikad


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Iskreno, započeo si jednu interesantnu i važnu temu. Pomenuo si dva mehanizma za hiperplaziju, klasičan- deoba ćelija i nastanak mišićnih ćelija iz satelitskih, koje predstavljaju stem (matične) ćelije u mišićima. Napomenuo bih veliki značaj ovih satelitskih ćelija. Dosta se očekuje od njih u okviru primene ćelijskog tretmana kod različitih mišićnih bolesti, kao i nakon velikih povreda mišića. Tako da je njihov značaj svakako veliki i u nastanku novih mišićnih ćelija kao posledica vežbanja.

Kako uopšte dolazi do hiperplazije?
Postoje dva načina na koja se hiperplazija može odigrati.
Prvi: veća i deblja vlakna se jednostavno podele na dva ili više manjih (deoba vlakana).
Drugi se odnosi na aktivaciju tzv. satelitskih ćelija.
Satelitske ćelije igraju izrazitu ulogu u regeneraciji oštećenih skeletnih mišića.
Svaki put kad se povredite ili odradite ozbiljan težinski trening ove ćelije se aktiviraju.
Satelitske ćelije se dele (u procesu mitoze) i tako dolazi do sinteze novih, mioblastičkih ćelija.
Upravo ove nove mioblastičke ćelije mogu se spojiti sa postojećim vlaknima, uzrokujući njihovo zadebljavanje (hipertrofiju) ili mogu zajedno oformiti novo vlakno (hiperplazija).


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Još prostije rečeno – svi mi bismo mogli jednog dana biti kao Roni Koleman.
Gledano sa naučne strane, ovakvo objašnjenje ne deluje čvrsto.
Prije će biti da su ogromni obimi elitnih takmičara posledica hipertrofije i hiperplazije.
Stoga bi najbolje bilo postaviti pitanje pod kojim uslovima se ove pojave odvijaju, koji su mehanizmi koji ih pokreću.
Iza nas imamo brojne studije koje su pokazale da je uvećanje broja vlakana moguće!
Dakle, da li je ovo od značaja za izgradnju mišićne mase?
Jeste!


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Primera radi, jedna studija je pokazala da pro bodibilderi i powerlifteri imaju za oko 27% veći obim ruke nego sportisti kojima snaga nije u prvom planu.
Dalje, druga studija je pokazala da plivači imaju manja vlakna tipa I i IIa od drugih sportista, iako je njihov deltoid veći. 
Sa druge strane, postoje studije koje ukazuju na to da elitni bodibilderi imaju veća, deblja mišićna vlakna u odnosu na prosečne ljude, a ne veći broj vlakana, pa je to rezultat njihovih ogromnih obima.
Neki naučnici tvrde da je ključ u superiornijoj genetici ovih sportista.
Jednostavno, od rođenja im je podaren veći broj mišićnih vlakana nego prosečnim ljudima.
 Ukoliko bi ovo bilo tačno, onda bi godine napornog treniranja i ostalih žrtvi koje ovaj sport zahteva dovele do maksimalnog iskorišćavanja potencijala ovih vlakana.
Drugim rečima, naša vlakna imaju manje – više isti potencijal za rast, pa od našeg treninga zavisi da li ćemo iskoristiti njihov maksimum ili ne, tj. kolike obime ćemo izgraditi.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Dalje, zapažene su značajne separacije između mišićnih vlakana.
Neki smatraju da je to posledica mišićne atrofije, što zvuči nelogično i neuobičajeno.
Smatramo da su izraženije separacije posledica, hajde da kažemo, novog rasporeda vlakana, usled nastanka novih.
Upravo ovu pojavu smatramo jednim od dokaza hiperplazije i njene uloge u izgradnji mišićne mase.
POKAZATELJI na ljudima
Jedan od glavnih problema u vezi sa studijama u kojima učestvuju ljudi jeste sama ljudska priroda: broj mišićnih vlakan u mišićnom tkivu.
Primera radi, studije su pokazale da prednji spinalis sadrži oko 160 000 vlakana!
Zamislite sada situaciju u kojoj brojimo svih 160 000 vlakana da bismo ustanovili da li je došlo do hiperplazije.
Možemo se zapitati kako su uopšte studije sa ljudima kao učesnicima uobličile dokaze hiperplazije?


Gesendet von iPhone mit Tapatalk