Vratićemo se na Polidipsiju.
Ono što je interesantno je i da ona može biti primarna, tj psihogena.
Primarna ili psihogena polidipsija je redak poremećaj koga karakteriše prekomerni unos vode u odsustvu fizioloških stimulusa za unos tečnosti, tj u odsustvu prave žeđi. Predstavlja ozbiljan poremećaj, s obzirom da zapremina unete vode može premašiti zapreminu koja se može izlučiti bubrezima. U retkim prilikama psihogena polidipsija može biti opasna po život zbog posledične hiponatrijemije sve do stepena usled koga dolazi do konvulzija ili srčanog zastoja.

Rekli smo da pored Dijabetes insipidusa polidipsija se javlja i kod Dijabetes melitusa (DM). Karakteristična pojava kod DM-a je 3P, a tu spadaju:
POLIDIPSIJA - prekomerno pijenje vode,
POLIURIJA- prekomerno mokrenje,
POLIFAGIJA- preterana glad i konzumiranje hrane.

Dijabetes insipidus može biti:
Centralni ili neurogeni koji nastaje kao posledica smanjene sekrecije ADH iz neurohipofize u CNS-u.
Nefrogeni koji nastaje kao posledica rezistencije bubrega na dejstvo ADH (kako endogenog tako i egzogenog).

Iako se retko spominje ovaj termin, u medicinskoj praksi se sreće češće nego što možemo zamisliti.
POLIDIPSIJA je prekomerno pijenje vode, bilo akutno ili hronično. Može se javiti kao izolovani simptom ili u sklopu druge bolesti. Najčešće u kliničkoj praksi polidipsiju vezujemo za dijabetes mellitus i dijabetes insipidus. Dijabetes insipidus je stanje nastalo kao posledica nedostatka dejstva ADH (antidiuretskog hormona), zbog ćega dolazi do nemogućnosti resorpcije vode u bubrežnim kanalićima, odnosno do izlučivanja velikih količina mokraće zbog čega je posledično povećana žeđ.