A onda svaki gram vlakana je bitan. Svaki prekomjeran unos pravi problem.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Sve je to ok iz ugla običnog čoveka koji jede umereno. Kod sportista koji imaju potrebu za većim unosom makrosa, tu se već pravila mijenjaju. Kada neko pojede 700-800g hidrata dnevno (ili više), tad nastaje "zabava"...To običan čovjek pojede u nekoliko dana. Tako da iz tog ugla potrebno je naći rešenje gde neće biti navedenih smetnji.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

E sad kada je prevencija u pitanju tu su verovatno svi rezultati diskutabilno jer ni za šta ne možemo tvrditi da će nas zaštiti od neke bolesti. Mislim da tu najviše utiče ukupan način života i umerenost.

Lepo rečeno. Mi uvek tražimo neki faktor koji omogućava prevenciju od neke bolesti, ali je prevencija kompleksno polje i uvek je multifaktorske prirode.
Kao kada je rečeno da se unose vitamini i minerali kroz tablete, jer to i voće i povrće sadrže. Tek je kasnije utvrđeno da i mnoga druga jedinjenja utiču povoljno na naše zdravlje, kao što su bioflavonoidi, a nisu samo u pitanju vitamini i minerali.

E sad kada je prevencija u pitanju tu su verovatno svi rezultati diskutabilno jer ni za šta ne možemo tvrditi da će nas zaštiti od neke bolesti. Mislim da tu najviše utiče ukupan način života i umerenost.

Meni vlakna iz voća posebno prijaju, a iskreno nikad nisam volela zdrnevlja i žitarice pa oko toga nemam iskustva. Što se tiče iskustva drugih ljudi svima su se voće i povrće dobro pokazali tokom oporavka od digestivnih smetnji ili nakon infarkta miokarda.

Slažem se da su zdrave masti dobre za peristaltiku i uvek se setim baka koje su govorile "Pojedi nešto masno, creva moraju da se pomažu da bi radila." 

Ja nekako mislim da su mnoge stvari pogrešno tumačene. Kada je u pitanju unos vlaka pre svega se odnosilo na ona vlakna iz voća i povrća. Ona prvo povećavaju sitost pa se manje hrane gomila u GIT-u i samim tim je peristaltika očuvana jer kad su creva prepunjena, normalno da teže "rade". Nekako šta god od hrane da ubacimo na tu gomilu samo može da oteža pa je ipak potreban neki period gladovanja da peristaltika krene pa onda da se unosi dobra hrana za smanjenje simptoma zatvora i nadutosti.

Predstavio si baš zanimljive rezultate istraživanja. Što se mene tiče, nisam nikada preterivao sa vlaknima, već ih unosim umereno. Što se toga tiče nisam imao problema sa stolicom. Možda još neko ovde ima slična iskustva sa prekomernim unosom vlakana i posledičnom opstipacijom.

Posve jedan zanimljiv članak o vlaknima. I sam sam imao navedeni problem sa nekim svojim klijentima. Vlakna u mom slučaju takođe prave digestivne smetnje. Sve više od 10g vlakana po obroku bude jako mučno za moj probavu trakt.

Kakva je situacija sa vama?


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

C) Pijte vodu prirodno. Potrudite se da unesete dozu preporučenu za sportiste, a prilagođenu vašim dnevnim aktivnostima i potrošnji. Ne forsirajte unos vode, jer ne utiče na tvrdoću stolice.

Konačna presuda?
Moja poenta nije da ovim tekstom nateram sve čitaoce da počnu gledati na vlakna kao na svoje neprijatelje, već da pojedinci koji već primećuju probleme o kojima sam pričao, počnu da menjaju svoju ishranu. S tim u vezi, imajte na umu sledeće statistike:

-50% amerikanaca ima hemoroide,
-3-20% svetske populacije ima simptome iritiranog digestivnog trakta,
-30% ljudi pate od hronične konstipacije, dok skoro 100% ljudi je u određenom periodu iskusila ovo kratkoročno.

 Izvor: modernhealthmonk


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Pa, ako imam problema sa probavom, a vlakna ne mogu pomoći – šta može?

Naredne savete mogu potvrditi iz dva razloga: bogatog iskustva, kao i sopstvenog slučaja.
A) Postepeno umanjujte unos vlakana iz zrnevlja, žitarica, ali ne i voća i povrća.
B) Masti u ishrani stimulišu probavu, a ne proteini, hidrati, niti veličina obroka!

Ako želite da od odlaska u toalet napravite dnevni ritual jednostavno pojedite obrok bogat mastima u određenom periodu dana. Primera radi, ubacite pola avokada, ili 1-2 kašike putera od kikirikija. Takođe, dobar način je da ujutro pre doručka unesete topli napitak.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Kako?
Mnogi su uvereni da je stolica u potpunosti hrana, te da su nam zato potrebna vlakna kako bismo „stvorili stolicu“.
U praksi, proteini, masti, hidrati i vlakna se uglavnom potpuno svare, a ukoliko to nije slučaj (tada napuštaju telo netaknuti), to je zato što naše telo nije bilo u stanju da ih svari!
Stolica je u stvari sastavljena od bakterija (30-70%), vode, mineralnih soli, kao i pojedinih ostataka masti.
Ništa drugo do mit je tvrdnja da su nam vlakna potrebna za bolju probavu!


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Dalje, o kojoj vrsti vlakana se radi? Rastvorljiva ili nerastvorljiva? Drugim rečima, unošenje vlakana iz voća i povrća je potpuno drugačije od unosa iz zrnevlja primera radi...
Poznato nam je da voće i povrće imaju na stotine zaštitnih i preventivnih efekata na naše telo, pa da li nas zaista vlakna štite, ili samo prava hrana?

Pa, zašto onda eskimi nemaju problema sa zatvorom?
Zato što vam nisu potrebna vlakna za crevnu aktivnost!
Setite se samo primera beba i osoba koje često poste.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

3. Da li vlakna zaista umanjuju rizik od srčanih oboljenja?

Tehnički, da... ali to nije cela priča!
Ovo bi bila tipična priča: studija iz 2004. godine upoređivala je ispitanike u periodu 5-10 godina, zaključivši da je svako uvećanje unosa vlakana za 10 g vodilo 14% umanjenju svih koronarnih anomalija, kao i 27% umanjena od smrti uzrokovane koronarnim anomalijama.
Zaključak istraživača? Uvećanje vlakana u ishrani višestruko pojačava kardiovaskularno zdravlje.
Ali, polako!

Studija nije detaljisala da li je ovaj umanjeni rizik posledica uvećanog unosa voća i povrća (za šta je poznato da redukuje opasnost od oboljenja), ili je direktno posledica unosa vlakana.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Drugi citat dolazi od FDA (eng. Food and Drug Administration):
„Zasnovano na reviziji naučnih dokaza, FDA zaključuje da 1) direktno najrelevantnija tvrdnja, zasnovana na naučnim činjenicama, samim tim i najjače potkrepljena dokazima je da vlakna u ishrani nemaju uticaja na prekurzor i surogat market kolorektalnog kancera; 2) dokazi izvedeni na ljudskim ispitanicima ukazuju da telo još uvek nedovoljno razlikuje vlakna u ishrani od drugih nutrijenata biljnog porekla“.

Dakle, na osnovu svega iznetog, notorna je glupost izjaviti kako je „opasnost od kancera digestivnog trakta umanjena unosom vlakana u ishranu“, iz razloga što u ovome postoji mnogo varijabli i faktora koje treba uzeti u obzir.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk