@DM
Razlika izmeĂ°u jetre i mišića vezano za konkretno šećer jeste u tome šta je njihiva uloga. Mišić koristi glukozu prevashodno za energiju - bilo direktno, bilo je prvo uskladištio kao glikogen pa tek onda. Jetra ipak ima drugu ulogu - ona održava konstantnom koncentraciju šećera u krvi uzimajući ili otpuštajući glukozu u krvotok. Glukoza se u ćelije "ubacuje" na mnogo načina, neke pasivne, neke aktivne, ali ono što stoji jeste da koncentracija glukoze igra bitnu ulogu. Ako je koncentracija glukoze slučajno veća u ćeliji nego u krvotoku, glukoza će težiti napolje. (Generalno, glukoza relativno lako može da ulazi/izlazi iz ćelije.) Ono što se tad dešava jeste da jedan enzim "zarobi" glukozu tako da ona ne može da proĂ°e kroz membranu tako što je fosforiluje (zakači jednu fosfatnu grupu -takoreći  slično kao kod prevoĂ°enja ADP-a u ATP). Enzim se zove hexokinaza. Izoforma enzima koja se nalazi u jetri je označena sa brojem IV i razlikuje se u mnogome od izoformi 1-3 koje se nalaze u mišićima i ostalim ćelijama.
Hexokinaza u mišićima treba da optimalno radi (i to sa maximalnim kapacitetom) na normalnoj koncentraciji glukoze u krvi. Šta sad to znači? - To znači da će pri normalnoj konc glukoze u slučaju da fali glukoze, mišić bez nekog većeg problema preuzimati glukozu. E sad - zapitali bi smo se dokle? - Pa dotle dok se enzim ne inhibira tako reći jednim od intermedijera glikolitičkog puta npr. (Glc-6-P prelazi u Fru-6-P i onda on recimo inhibira rad hexokinaze u mišićima.)
Hexokinaza u jetri sa druge strane svoje zasićenje postiže tek na duplo većoj (ako ne i jače) koncentraciji šećera u krvi. Što znači (da kažemo najuprošćenije) da dok hkinaza u mišićima radi na normalnoj koncentraciji glukoze, ona u jetri se sve više aktivira što je konc glukoze u krvi veća - kako bi je smanjila (setimo se - regulatorna uloga jetre). TakoĂ°e, ono što sam pomenuo da je hkinaza u mišiću inhibirana Fru-6-P, ne važi za hkinazu u jetri, što znači da jetra faktički "neograničeno" (ovo ne shvatajte bukvalno nikako) da preuzima glukozu.

Sad čisto da bi istakao finu ravnotežu ovih funkcija da razmotrimo par primera.
Primer #1 - Bavimo se umerenom fizičkom aktivnošću, konc šećera u krvi normalna.
- Mišić troši glukozu. Mišić preuzima glukozu iz krvi (hexokinaza na optimumu). Konc šećera u krvi opada. Jetra OTPUŠTA glukozu u krvotok kako bi konc glc ostala konstantna, što opet mišićima omogučava da nastave da preuzimaju glukozu.
Primer #2 - Imamo manjak šećera u krvi. Mirujemo posle aktivnosti (dakle relativno potrošene rezerve glukoze).
- Mišić vrlo slabo preuzima glukozu (hexokinaza radi slabije), jetra otpušta glukozu u krvotok kako bi vratila konc krvi u normalu (ako u jetri ima glikogena, aminokiselina ili drugih šećera - recimo fruktoze - od kojih bi mogla da napravi glukozu. Mast se nažalost ne vraća u glukozu. :/)


Primer #3- Imamo višak šećera u krvi.
- Tu stvar postaje malo komplikovanija. Jasno je da će na nivou hexokinaze koju smo pominjali mišić da svakako preuzima glukozu kao i u normalnim uslovima (ovo uzimte sa rezervom - pogledajte dalje text). Jetra će da znatno aktivira svoju hexokinazu i da zarobljava glukozu u sebi kako bi snizila konc šećera u krvi.
Sećate se kad sam rekao da je stvar malo komplikovanija - e pa recimo da ću ovom rečenicom da kažem na šta sam mislio:
Metabolizam glukoze u sisarima je ograničen stepenom preuzimanja glukoze i njenom fosforilacijom hexokinazom.
O fosforilaciji smo rekli - ali o preuzimanju nismo. (U ovom postu, relativno sam drobio o tome do sad... Verovatno sam vam sa insuliom izašao na nos. )
Uglavnom, glukozu iz krvi preuzimaju GLUT transporteri. GLUT1 i 2 iz jetre su UVEK prisutni u membrani (tako da tu uglavnom preuzimanje/otpuštanje zavisi od hexokinaze). GLUT 3  u mozgu takoĂ°e (jer mozak nezavisno od toga imalo/nemalo insulina želi da uzme svoj deo glukoze). Dok je GLUT 4 u sekletnim mišićima (onome što nas interesuje), glatkim mišićima (oni na organima) i u adipocitima ! (ono što nas takoĂ°e interesuje ) smešten u malim intracelularnim vezikulama i izlazi na membranu SAMO KAO ODGOVOR NA INSULINSKI SIGNAL.

Dakle, nema veze što mišićna hexokinaza radi fino na normalnim konc glukoze, ako nema insulina, ona neće dobiti ni priliku da radi kako ume. Sad, ako ste napredni vežbač, i imate solidnu količinu mišića koja je pritome brutalno dobro prokrvljena jer ste je nagazili treningom (a takoĂ°e oće i on i bez insulina da "otvori diznu" za glukozu u tom momentu)
- ja bih rekao da preuzimanje glukoze ide u korist mišića. Jetra vam je samo dodatna rezerva glikogena čak iako se napuni. Tj mnogo više od toga ako pričamo i o samo jetra-mišić aspektu, npr ona regeneriše laktat koji nastaje anaerobnom glikolizom itd, ali drugi put o tome. (Ovaj pasus sad naravno važi ako pričamo o momentu posle treninga da ipak istaknem.)

Ako postoji dobar insulinski pik u jednom momentu, koji je potkrepljen sa dovoljnom količinom glukoze i AK, nema problema.


E sad - ono što si rekao da se glik depoi pune danima - mogu ti reči - zavisi. Pogledamo logički - ako dobro klopaš, koliko ti treba da se oporaviš za sledeći trening? TakoĂ°e, jedan opasan vežbač mislim da ima ne više od 500g glikogena u sebi (ispravite me ako sam omanuo sa podatkom, nisam odavno obnavljao bazu podataka za ovo vezano ). Ako uzmemo u obzir da samo pola UH i proteina ode u mišić koje unesemo, koliko je teško zapravo uneti tih 500g glukoze (dirketno i indirektno)? TakoĂ°e, to je na nivou celog tela, a da si uspeo da sagoriš sav glikogen iz CELOG tela - teško da je to BB. Tako da ne cimaj se oko toga, šećera onoliko koliko da se osećaš vitalno kada ne dovodiš BFat previše u pitanje (ako imaš te momente).

Dalje, za nekoga ko ima nizak body fat (o ovome sam mislim već negde pisao - tj provukao kroz neki post), bolja je varijanta (kao što Marko reče) pojačati odnos UH:protein u korist proteina. I Danijela lepo reče - protein će otiči u glukozu ako glukoze fali. Iz masti se ne može dobiti značajna količina glukoze (ovo kažem jer se razgradnjom triacilglicerola dobija glicerol koji se može prevesti u gliceraldehid-3-P i onda se od njega sklopiti glukoza ili se ići do piruvata, ali to je sad druga priča - mada je to neznatna količina glukoze/energije i najbolje je posmatrati da IZ MASTI SE NE MOŽE DOBITI GLUKOZA). Više proteina treba ako se smanje hdrati jer idalje imaš svoje proteinske potrebe u smislu reparacije i eventualne hipertrofije mišića, a deo proteina će otići i u glukozu... Ovo je finansijski dosta gadno, pa je još jedan razlog zašto off sezona nije loša.

Ako sam nešto propustio da komentarišem ili je nešto nejasno - pitaj dalje.


@Quaresma - REKAO SAM ZA NEKOGA KO JURI EXTREMNO NIZAK BODYFAT! Nemoj opet da počinjemo o tome da trashujem hidrate.

Vecina PRO bildera uzima proste secere mozda do 2 nedelje pre takmicenja,vitargo ili nesto brze cak ali uz insulin,na to dodaj gh,igf,t3...velike kolicine proteina koje i nadomestavaju pad secera ukoliko je potrebno pogotovo u poslednjim nedeljama pre takmicenja,ali nece doci do katabolizma bas zbog tog suficita proteina...sto se tice malto i dex,za obicne vezbace je dovoljno 30g posle treninga ukoliko imaju izbalansiran unos hidrata...ko gde i kao brzo radi,zasto o tome rapravljati poenta je sto brze to bolje.

A kad smo vec kod glukoze (UH).
Ja sam tu na forumu, pa i na slicnim naisao na kontradiktornosti u vezi prostih secera posle BB-treninga.
Svi se slazemo da dextroza i maltodextrin uticu na lucenje insulina (ovaj drugi ima manji GI).
E sad, neki tvrde da se u slucaju ne unosenja istih, moze desiti da organizam deo unetih proteina, AK,
iskoristi u svrhu (delimicnog) popunjavanja glikogenskih depoa. Dalje, ako je tako zasto onda neki pro vezbaci ne uzimaju
dex i maltodex nakon treninga i koliko je to pametno za nekog, koji ima nizak % BF? Da li % BF u tom slucaju najvise diktira koliko dex i mltodex treba unositi posle treninga. Onda, nekoliko njih tvrdi da je u sustini svrha dex i maltodex da iritiraju pankreas zbog lucenja INS, a da je njihovo popunjavanja glikogenskih depoa mali, s obzirom da se isti popunjavaju
danima. Pa opet dalje, kad iste posle treninga konzumiramo, kolko njih zavrsi popunjavajuci depoe u jetri, a kolko ode u glikogen misica, odnosno gde je veca sansa da zavrsi dex a gde maltodex, koji se sporije opusta!? Ima jos , nego ajde da razcistimo ovo!

Objektivno glukoza nam je neophonda!
Ako je ne unosimo organizam će je sam stvoriti..
tako kreće bacanje proteina....

@Anaerob
(ovim završavam dalju diskusiju sa tobom - imam pametnija posla. )

Ne.

Iz diskusije sa mnom i Quaresmom,mozes samo nesto da naucis,ne da izgubis vreme.. 

@Anaerob
(ovim završavam dalju diskusiju sa tobom - imam pametnija posla. )

Ne.

@Anaerob
Jedno je studija. Drugo su njena merodavnost i relevantnost za temu. Tumačenje podataka ume da bude fantastičan feat u to te uveravam posle svega što sam čuo od nekih ljudi koji se "pozivaju" na studije.

Hoces da kazes da ne postoje relevantna i merodavna istrazivanja za ovu temu?

btw imam pristup jednoj od baza punog texta, pa ako treba neki rad u fullu nije problem.

@Anaerob
Jedno je studija. Drugo su njena merodavnost i relevantnost za temu. Tumačenje podataka ume da bude fantastičan feat u to te uveravam posle svega što sam čuo od nekih ljudi koji se "pozivaju" na studije.

Hoces da kazes da ne postoje relevantna i merodavna istrazivanja za ovu temu?

@Anaerob
Jedno je studija. Drugo su njena merodavnost i relevantnost za temu. Tumačenje podataka ume da bude fantastičan feat u to te uveravam posle svega što sam čuo od nekih ljudi koji se "pozivaju" na studije.

Upravo. Teorija služi da se ne bi slepo ulazilo u isprobavanje.

Amin
Ja volim studije jer sam naučnik i volim da znam šta se u svetu radi... ali obzirom da se često radi o nečemu što se jednostavno ne može ispitati na ljudima (ili bar na dovoljnom velikom broju ljudi) iz etičkih razloga, za mene je iskustvo sportista neprocenjiva informacija

Ali,na sta drugo da se oslonimo ako ne na legitimne,osvedocene experimente i studije naucnika mnogo bolje upucenih u materiju,nego na anegdotalne price ljudi..Naravno ne treba se ni slepo drzati nekih studija koje nisu dobro konstruisane,ili finansirane od strane suplement kompanija..Treba znati tumaciti studije i citati izmedju redova..Posle svega,to je jedina referenca da znamo gde se nalazimo,i da ne tapkamo u mraku...

nije to hejt, samo kazem da je izvikan protein, ko marko pantelic u reprezentaciji

Ovo što Q kaže ima logike totalno. Ako primera radi unosimo 4000kcal dnevno samo čistog proteina, dobar deo toga će otići za energetske potrebe i samim tim će manje proteina ostati za izgradnju. Hidratima se jasno mogu zadovoljiti energetske potrebe, pa će ostati više proteina za izgradnju.

Ipak ima par problema tu. Jedan je što zavisi kako su proteini/hidrati rasporeĂ°eni u obrocima tokom dana. Drugim rečima, moguće je da u najgorem slučaju raspodele hidrata i proteina po obrocim dosta hidrata završi tamo gde ih ne želimo (salce), a da se još manje proteina zapravo iskoristi. Reče Quaresma, istraživanje je odvijano u visoko kontrolisanim uslovima... Sad koliko ko uspeva da iskontroliše svoje... (Ipak, žena, deca, posao, devojka , povremeno bančenje - sve su to realnosti za ljude koji se rekreativno/amaterski bave ovim sportom. )
Još jedan problem se javlja u tome da ako se na sav protein koji se unosi, dodaje još hidrata prosto - lično bih pretpostavio bolje rezultate što se tiče dobijanja kilaže (pa čak i mišića), ali malo salceta ne gine. Ako se radi masa, udrite po hidratima što se mene tiče, ali posle kad mora da se skida to nema kukanja.

Da ne ispadnem na kraju hejter ovog rezona evo par pointera.
Prvo jedna dobra strana - za off nije loše povećati hidrate (pa čak i masti donekle - kcal in general) a malo smanjiti proteine. Realno, čovek da sebi malo oduška, a finansijski je daleko podnošljivije. (Da se ne lažemo, protein je skup. Hidrati su relativno džaba.)
A opet, da se vratim na jednu od neg stavki - rekao sam u najgorem slučaju kako bi moglo da bude, ali ako bismo recimo unosili UH:protein u svaakom obroku 1:1, dosta bi se to moglo izbeći. (Sa tim što bi recimo poslednji obrok/dva predveče imali manje hidrata, a hidrati iz tih obroka recmo negde oko treninga ili ujutru...)

Daleko od toga da su hidrati za bacanje, ali toliki hejt nutricionista prema proteinu ne kapiram...

Iz nekog mog iskustva, ne toliko profesionalnog vise bih se nazvao kao napredni vezbac ( 3-4godine tegova i raznih vezbi), mogu da kazem da nabacivanje misica nikad nisam uspeo ukoliko sam unosio manje od 2g/kg.. Sve ispod 2g mi odrzava mis. masu ali ne sluzi za napredak. Dakle slozio bih se da je za naprednog naturalca potrebno 2-3g/kg za napredak u misicnoj masi.
To kazem cisto onako na svom primeru.

da li ste se ikada zapitali da li unosite dovoljno UH? i da zbog toga ne napredujete, aa ne zbog manjka proteina?

pazi, istrazivanje na dizacima tegova, radili su trening za hipertrofiju, unosili su isto kalorija samo jedni su uzimali vise iz UH a drugi vise iz proteina. Odnosno, i jedni i drugi su zadovoljili osnovne potrebe za proteinom, a onda su "visak" pravili sa UH ili P. Dobili su potpuno iste rezultate, isti procenat masti, isti procenat misicne mase, znaci potpuno ista telesna struktura. Jasan zakljucak je bio da ako zadovoljite osnovne potrebe za bilo kojim nutrijentom, preko toga isti efekat cete dobiti i sa UH i sa P. I sad bi bilo jako glupavo da kazete da je ovo teorija, posto istrazivanja nisu teorija, vec prakticna primena teorijskih znanja, u ovom slucaju na profesionalnim sportistima koji su radili trening hipertrofije i imali strogo kontrolisane uslove, a to vecina ljudi na forumu nema.

Iz nekog mog iskustva, ne toliko profesionalnog vise bih se nazvao kao napredni vezbac ( 3-4godine tegova i raznih vezbi), mogu da kazem da nabacivanje misica nikad nisam uspeo ukoliko sam unosio manje od 2g/kg.. Sve ispod 2g mi odrzava mis. masu ali ne sluzi za napredak. Dakle slozio bih se da je za naprednog naturalca potrebno 2-3g/kg za napredak u misicnoj masi.
To kazem cisto onako na svom primeru.

Upravo. Teorija služi da se ne bi slepo ulazilo u isprobavanje.

Amin
Ja volim studije jer sam naučnik i volim da znam šta se u svetu radi... ali obzirom da se često radi o nečemu što se jednostavno ne može ispitati na ljudima (ili bar na dovoljnom velikom broju ljudi) iz etičkih razloga, za mene je iskustvo sportista neprocenjiva informacija