Hoce li te iznenaditi sto je meni licno najimpresivnija od ovih zena Marija Kiri  Skidam kapu
...

Mene nikako koleginice. Mada da se na listi pojavila i Rosalin Franklin bila bi mrtva trka zar ne?

Ni mene ne iznenadjuje tvoj izbor.Narocito sto si Biochemo 

I naravno da se slazem potpuno.Impresivne,pametne zene i obe imaju jaku,jaku ulogu u svemu tome,sto kazes mrtva trka.

E ta madona je tako sudbonosna osoba a ova koko, i ova tacerka nije losa, msm trebali su da izbace kirijevu jer joj nije mesto ovde ae i orlanku a da dodaju hilari i brenu i bude fina lista ...

Hoce li te iznenaditi sto je meni licno najimpresivnija od ovih zena Marija Kiri  Skidam kapu
...

Mene nikako koleginice. Mada da se na listi pojavila i Rosalin Franklin bila bi mrtva trka zar ne?

Mozda ce neko reci da lupam,ali meni je malo glupo staviti na listu Mariju Magdalenu,Majku Terezu,Mariju Kiri,pa cak i Jovanku Orleanku i Anu Frank sa Madonom,Margaret Tacer...Ali ajde...

Hoce li te iznenaditi sto je meni licno najimpresivnija od ovih zena Marija Kiri  Skidam kapu

Mada sam sada uzela da citam o Jovanki Orleanki iz poznatih knjiga o "Vladaricama", i ona mi je zanimljiva jako.

10 Koko Šanel (1883-1971)


Jedna od najinovativnijih modnih kreatorki bila je Koko Šanel, koja je oblikovala stil oblačenja žena u 20. veku.

 

Njene ideje bile su revolucionarne u dotad prilično strogom odevanju žena, a posebno burne reakcije izazvale su njene intervencije kojima je muške odevne predmete redizajnirala i prilagoĂ°avala ih ženama. 





autor:Milan Vukelić
preuzeto sa: www.blic.rs

9 Merilin Monro (1926-1962)


Jedna od najvećih filmskih zvezda u istoriji kinematografije, Merilin Monro, roĂ°ena je kao Norma Džin Bejker u siromašnoj američkoj porodici, ali je brzo i lako dostigla svetsku slavu.

 

Filmovi “Muškarci više vole plavuše” i “Kako se udati za milionera” lansirali su je u sam vrh najtraženijih holivudskih zvezda, čemu su obilato pomogli i brojni foto-sešni za prestižne magazine.

 

Bila je prvi istinski seks simbol, ali i glumica čiji talenat su neki osporavali. 

8 Dž. K. Ruling (1965 - )


Autorka megapopularnog serijala romana o dečaku-čarobnjaku Hariju Poteru zaslužna je za to što klinci ponovo čitaju knjige.

 

Prvu knjigu napisala je kao samohrana majka koja je jedva sastavljala kraj s krajem, ali je danas jedna od najbogatijih žena sveta, i to zahvaljujući isključivo knjigama koje je napisala. Ideju za serijal o Hariju Poteru dobila je 1990. godine tokom vožnje vozom od Londona do Mančestera. Tokom putovanja nije pravila nikakve beleške, ali je odmah po prispeću u Mančester počela da piše knjigu. Prema serijalu je snimljen i niz filmova... 

7 Margaret Tačer (1925 - )


Prva žena premijer Velike Britanije obeležila je svetsku politiku tokom osamdesetih godina. Okosnicu njene politike činila je vera u odgovornost pojedinaca za njegove postupke, kao i u slobodno tržište. Bila je poznata po savezništvu s predsednikom SAD Ronaldom Reganom, s kojim je udarila temelje neoliberalne ekonomske politike. Važila je i za skeptika kada je reč o proširenju Evropske unije.

 

Vodila je rat protiv Argentine zbog Foklandskih Ostrva, a postala je zloglasna i po nepopustljivosti prema rudarima koji su nedeljama štrajkovali glaĂ°u, ali ona u svom prepoznatljivo krutom stilu nijednog trenutka nije popustila. Iako je mnogi žestoko kritikuju, u Britaniji je pamte po tome što je ponovo oživela britansku ekonomiju i od te zemlje ponovo napravila svetsku silu. O njenom životu trenutno se snima film, u kojem će gvozdenu ledi igrati holivudska zvezda Meril Strip. 

6 Madona (1958 - )


RoĂ°ena kao Luiza Čikone, Madona je jedna od najuspešnijih muzičarki svih vremena, sa više od 300 miliona prodatih albuma, čime je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda. U mladosti je radila kao konobarica, ali je ubrzo počela i muzičku karijeru. Njen album “Like a Virgin” od nje je napravio meĂ°unarodnu megazvezdu, a prodat je u 12 miliona primeraka. Tokom karijere postala je poznata po brojnim skandalima i stilu koji je efektno mešao eksplicitnu seksualnost sa hrišćanskim simbolima.

 

Vatikan je žestoko kritikovao njenu upotrebu hrišćanskih simbola na koncertima nabijenim erotikom i pozivao je vernike da ne idu na njene koncerte, ali ona ni danas ne odustaje od svog prepoznatljivog stila. Madona je poznata i po nadimku kraljica popa, koji su joj obezbedili brojni hitovi kao što su „Like a Virgin“, „Papa Donâ€t Preach“, “Like a Prayer“, „Vogue“, „Frozen“, „Music“, „Hung Up“, „Four Minutes“... Magazin „Tajm“ svrstao ju je na listu 25 najuticajnijih žena 20. veka, najuspešniji je izvoĂ°ač u istoriji „Bilbord“ lista, a primljena je i u Kuću slavnih rokenrola. 

5 Marija Kiri (1867-1934)


Marija Kiri je bila prva žena dobitnica Nobelove nagrade i prva osoba koja je ovo priznanje osvojila iz dve oblasti. Prvu je dobila za istraživanja u oblasti radioaktivnosti (fizika, 1903), a druga je bila iz hemije 1911. godine. Nekoliko godina kasnije doprinela je razvoju prvih mašina sa X zracima. RoĂ°ena je kao Marija Sklodovska u Varšavi 1867. godine, a u Parizu je upoznala svog budućeg muža, takoĂ°e naučnika, Pjera Kirija.

 

Tokom cele briljantne karijere stalno se suočavala sa osporavnjima muškaraca iz naučnog sveta, iako je pomerila granice nauke. Premda je bila francuska državljanka, tokom života je imala veoma izražen i poljski identitet. Prvi hemisjski element koji je otkrila nazvala je polonijum. U rodnoj Varšavi je 1923. godine osnovala Institut za radijum, današnji Institut za onkologiju Marija Sklodovska Kiri. Tokom Prvog svetskog rata zalagala se za upotrebu prenosivih jedinica za radiografiju („mali Kiriji“) za lečenje ranjenih vojnika.

4 Majka Tereza (1910 - 1997)

Časna sestra koja je život posvetila borbi za prava siromašnih postala je globalni simbol solidarnosti, skromnosti i dobre volje. Kroz rad u misionarskim organizacijama u Kalkuti u Indiji ona je lično odgovorna za pomoć hiljadama gladnih i siromašnih, za šta je dobila i Nobelovu nagradu za mir 1979. godine.

 

O njenom odrastanju se zna vrlo malo, ali je poznato da je roĂ°ena 1910. godine u albanskoj porodici u Skoplju u Makedoniji, koja je tada bila deo Srbije. Sa 18 godina je s grupom opatica otputovala u Irsku, a zatim i u Indiju, gde se i zvanično zaredila. “Ljubav ne može da opstane sama jer onda nema smisla. Ljubav mora da preĂ°e u akciju, a ta akcija se zove pomoć”, govorila je Majka Tereza.

3 Ana Frank (1929-1945)
 

„Dnevnik Ane Frank“ jedna je od najčitanijih knjiga u istoriji književnosti. Ova devojčica je dobar deo Drugog svetskog rata provela skrivajući se od nacista, ali je na kraju kao Jevrejka sprovedena u Aušvic, gde je i umrla.

 

Knjiga je objavljena 1947. godine, a ubrzo je postala prvo holandski a onda i svetski bestseler. Ova potresna i sjajno napisana knjiga i danas je ubedljiv simbol stradanja nevinih ljudi u uslovima žestokog progona i netolerancije. “Uprkos svemu, ja i dalje verujem da su ljudi duboko u srcu dobri”, pisala je Ana. 

2 Jovanka Orleanka (1412-1431)

 

Mitska zaštitnica Francuske postala je poznata kada je dobila “nebeske vizije” zahvaljujući kojima je imala snagu i volju da povede francuski narod u ustanak protiv engleske okupacije u 15. veku. Imala je samo 17 godina kada se našla na čelu francuskih pobunjenika u borbi za nezavisnost. Ime je dobila po čuvenoj bici za Orlean, kada je za samo devet dana bitno podigla moral francuskih boraca i oslobodila grad. Englezi i francusko sveštenstvo su je nakon hapšenja osudili zbog veštičarenja na nameštenom sudskom procesu.

 
Godine 1920. proglašena je za sveticu i zaštitnika Francuske. Njeni podvizi poslužili su kao inspiracija mnogim umetnicima kroz istoriju, od slikara i pesnika do savremenih filmadžija.

1 Marija Magdalena (4. godina pre naše ere - 40. naše ere)


Istorijske činjenice u vezi s Marijom Magdalenom obavijene su misterijom jer se pouzdano ne može utvrditi mnogo činjenica. Ipak, iz jevanĂ°elja i drugih izvora poznato je da je ona bila jedna od najodanijih Isusovih sledbenika. Bila je poznata kao žena na lošem glasu, a neka nedavna istraživanja pokazuju da ona ipak nije bila prostitutka, kako je jedno vreme sugerisano.

 
Prema jevanĂ°eljima po Marku i Luki, ona je zahvaljujući potpunoj odanosti Hristu zaslužila pun oprost grehova. Opisana je kao vizionar i voĂ°a ranog hrišćanskog pokreta, koju je Isus voleo više od ostalih pratilaca (spekulacijama o njihovom odnosu bavi se i Den Braun u bestseleru „Da Vinčijev kod“, po kojem je snimljen i istoimeni film). Marija Magdalena je stajala pored Isusa kada je razapinjan i bila je prva koja je videla njegovo vaskrsenje.