Kakao-Super hrana!!!

 U poslednje vreme, u medijima se sve više priča o tzv. superhranama ili superfoodsima. Superfoodsi su posebna kategorija hrane pronaĂ°ene u prirodi. Po definiciji su niskokalorične, a krcate nutrijentima što ih svrstava meĂ°u najmoćnije hrane na svetu što se nutritivne vrednosti tiče.

Superhrane su superioran izvor antioksidansa i esencijalnih nutrijenata koje nam trebaju, a ne možemo proizvesti sami, pa je preporučljivo da hrane s liste superhrana redovno konzumiramo kako bismo zaštitili organizam od bolesti. Jedna od najsnažnijih superhrana je kakao! Naravno, ne onaj kakao kojeg smo kao djeca pili s mlekom, već pravo zrno kakaoa koje može biti u tri oblika: celom zrnu, mrvljenom zrnu ili prahu.

Kakao raste na drveću prosečne visine 4-8 metara i spada u vazdazelene biljke porodice Sterculiaceae. Poreklo ova biljka vuče iz tropskih krajeva južne Amerike, a plod se najčešće koristi za izradu kakao praha i čokolade. Švedski botaničar Linne, dao je biljci naziv Theobroma cacao L u čijem nazivu "theobroma" znači "hrana bogova".

Kakao je čudo meĂ°u superhranama. Sadrži više od 300 hemijskih elemenata s pozitivnim učinkom na zdravlje. MeĂ°u njima su:

    -magnezijum - pomaže srcu, mozgu i probavnom sistemu (deluje protiv začepljenja). Važan za razvoj snažnih kostiju,
   - gvožĂ°e - u 28 grama kakaa dobijamo 314% dnevne preporučene količine gvožĂ°a,
    -hrom - esencijalan mineral u tragovima koji pomaže balansu šećera u krvi
    -anandamid -element koja pruža osećaj zadovoljstva i stvara dobro raspoloženje. Anandamid je pronaĂ°en samo u jednoj biljci - kakau,
    -antioksidanti - kakao sadrži najvišu koncentraciju antioksidanta u poreĂ°enju s bilo kojom namirnicom u svetu. Ti antioksidanti uključuju polifenole, katehine i epikatehine.

U kakau se nalaze i serotonin i dopamin, hormoni sreće. Zrno kakaa obiluje omega-6 masnim kiselinama koje hrane ljudski mozak i pomažu u celokupnom funkcionisanju organizma.

Gledajući po težini, kakao ima više antioksidanata nego crno vino, borovnice, acai bobice, šipak i goji bobice ZAJEDNO pa stručnjaci preporučuju da svakodnevno u ishranu ubacite organski kakao koji će vam pomoći u borbi protiv slobodnih radikala, uzročnika mnogih bolesti, ali i osigurati čitav niz dobrobiti vašem organizmu.

Trening bez tegova.

Kako je moguće izgledati mišićavo, bez trunke sala, koristeći kao otpor samo svoje telo

Ako je verovati pričama žestokih momaka iz lokalne teretane, gimnastičari bi imali mišiće kao tri prvo­pla­sirana takmičara na Beogradskom maratonu. Naprotiv, oni imaju jake i definisane mišiće uz vrlo nizak procenat masti u organizmu. Nebrojeno puta sam slušao teorije kako je nemoguće “nabaciti” mišiće ako ne vežbate sa tegovima. Dobro, ne možete izgledati ako Arnold iz mlaĂ°ih dana radeći sklekove, ali i te kako je moguće izgledati mišićavo, bez trunke sala i sa “keramikom” na stomaku koristeći samo svoje telo kao otpor i u retkim slučajevima tegove. Ako neko to potvrĂ°uje onda su to gimnastičari. A objasniću vam i kako je to moguće i kako da to postignete implementirajući neke od ovih novina u vaš postojeći plan treninga.
Za početak, treba da znate da je gimnastika sport koji zahteva izvoĂ°enje vrlo složenih i zahtevnih pokreta na odreĂ°enim spravama i zbog toga se od gimnastičara traži da poseduju veliku snagu, eksplozivnost, fleksi­bil­nost i koordinaciju. A kada trenirate da posedujete sve to, nemoguće je da ne razvijete telo iz snova. Sada se nameće pitanje, kako da mi, “obični smrt­nici”, dobijemo neku korist od gimnastike, a da ne moramo da “vi­si­mo” u gimnastičkoj sali i na pojedinim spravama 8 sati dnevno? Od­go­vor sledi. Obratićemo pažnju na neke od sposobnosti na čiji razvoj gimnastika posebno utiče i na koristi koje imamo od njihovog unapreĂ°ivanja.
Počnimo prvo sa snagom. Kod gimnastičara, kao što možete pretpostaviti, dominira ispoljavanje relativne snage (odnos snage mišića i telesne mase) i vežbe koje se koriste i za njeno poboljšanje se koriste upravo vežbe sa sopstvenim telom kao otporom. Takav vid vežbanja ne izoluje pojedine mišiće kao što je to slučaj kod vežbi sa tegovima ili na mašinama. Kod tih vežbi je uključeno mnogo više mišića i mišićnih grupa, uključijući i male mišiće stabilizatore koji su često zanemareni, a čijim se razvojem sma­njuje rizik od povreĂ°ivanja i koji takoĂ°e doprinose mišića­vijem izgledu. Pored toga snažni mišići stabilizatori pomažu kod dizanja tegova, tako što daju podršku “glavnim” mišićima da podignu veći teret, što će rezultirati njihovim rastom. Još jedna od prednosti vežbi sa otporom sopstvenog tela je nestabilnost tokom pokreta koja predstavlja veliki stres za mišiće, koji će na to reagovati dodatnim rastom. Dakle, navalite na sklekove, zgibove, izometrijske izdržaje, propadanja, čučnjeve i iskorake. Poč­nite sa osnovnim formama ovih vežbi, da bi ih kasnije sve više usložÂ­njavali. Ukoliko imate pristup nekoj od gimnastičkih sala, samo napred, “bacite” se i na razboj, vratilo ili krugove. Vaši mišići će znati to da cene.
U gimnastici se skoro sve vrti oko eksplozivnosti (sposobnost da se ispoljava velika mišićna sila za kratko vreme). Kako bi poboljšali ekslozivnost, gimnastičari primenjuju pliometrijski metod treninga. Pliometrija podrazumeva vežbe koje pre kontrakcije stavljaju aktuelni mišić u stanje povećanje istegnutosti. Ovakve vežbe pomažu mišiću da dostigne maksimalnu snagu u najkraćem mogućem vremenu. Jednačinu možete da izvedete i sami. Veća snaga = veći i jači mišići. Jedna od najboljih pliometrijskih vežbi su skokovi sa visine (i preko 1m) sa doskokom i brzim odskokom. Popnite se na benč klupu i skočite sa nje. Doskočite obenožno u polučučanj i odmah odskočite u vis što više možete. Okrenite se i ponovo se popnite na klupu. Sličnu vežbu možete da radite i za gornji deo tela. Zauzmite položaj za sklek postavljajući noge na benč klupu. Spustite se u sklek i brzo se odbacite u vis podižući dlanove sa tla. Dočekajte se na opružene dlanove i odmah krenite u sledeće ponavljanje.  Od gimnastičara se traži da poseduju veliku snagu, eksplozivnost, fleksibilnost i koordinaciju.

Pažnja! Budite oprezni sa pliometrijskim treningom. Ukoliko ste još tinejdžer ili niste u trenažnom procesu bar nekoliko meseci, napor od pliometrijskog treninga može dovesti do povrede. TakoĂ°e, pliometriju radite odmah po zagrevanju, nikako na kraju treninga. Razlog je isti - veći rizik od povrede.
Još jedna od važnih komponenti u gimnastičara je fleksibilnost mišića i ligamenata. Osim što će smanjiti rizik od povrede i omogućiti vam da radite u većem opsegu pokreta, vežbe za fleksibilnost (tzv. vežbe istezanja ili strečing) takoĂ°e izdužuju i mišićnu fasciju (ovojnicu oko mišića). Fascija je tkivo koje prekriva snopove mišićnih vlakana. Što je fascija veća, vaš potencijal da povećate mišićna vlakna ispod nje raste. Pre treninga radite dinamička istezanja mišića (brzo istezanje i opuštanje mišića). Na primer, skipovanje, zamasi noge iz kuka, iskorak, kruženje rukama. Posle treninga se bacite na stari dobri “strečing” koji svi već dobro znamo. Trudite se da zadržavate položaje duže od 20 sekundi. I budite uporni, isplatiće vam se!

Izvor:MH

Namirnice koje vam smetaju?

Sitne zdravstvene tegobe mogu proizaći iz običnih, malih stvari koje nas okružuju. Evo najčešćih, uz savet kako da se odbranite.

Pranje zuba
Šta izaziva:  Iritaciju sluzokože usta
Natrijum lauril sulfat je čest sastojak zubnih pasti koji može da izazove promenu bakterij­skog pokrova u vašim ustima, a to može biti uzrok bolnih iritacija.
Rešenje: PreĂ°ite na pastu bez ovog sastojka. Osim toga, ako imate osetljivu sluzokožu usta, smanjite konzumiranje kiselog voća, kao što je ananas, jer to takoĂ°e može biti uzrok iritacije.

Žvake bez šećera
Šta izazivaju: Dijareju
Žvakaće gume bez šećera sadrže sorbitol i manitol, supstance koje organizam ne može da apsorbuje. Preterivanje sa ovim žvakama dovodi do povećanja sadržaja sorbitola i manitola u crevima, koji onda povlače vodu u creva i omekšavaju stolicu.
Rešenje: Žvaćite manje žvaka sa veštačkim zasla­ðivačima, ali ne preterujte ni sa onima sa šećerom. Pokvariće vam se zubi.

Preterivanje s kafom
Šta izaziva: Bol u želucu
Kofein povećava produkciju kiseline u želucu, što može iritirati sluzokožu i biti uzrok bola.
Rešenje: Pre kafe pojedite nešto, da hrana apsorbuje kiselinu, ili preĂ°ite na kafu bez kofeina. Treća mogućnost je da preĂ°ete na uprženije sorte kafe, jer jače pržena kafa izaziva manje stvaranje kiseline.
 
Sir, viršle
Šta izazivaju: Glavobolje
Sir sadrži aminokiselinu tiramin, a viršle sadrže nitrite. Oba mogu izazvati promene u tonusu krvnih sudova u glavi, prouzrokujući njihovo stezanje, a zatim širenje, što je praćeno pulsirajućom glavoboljom.
Rešenje: Izbegavajte hranu bo­gatu tiraminom, tj. orahe, lešnike, dimljeno meso, kiseli kupus, kisele krastavce, vino i pivo. Jedite viršle bez konzervansa.

Uske cipele
Šta izazivaju: Grčeve u stopalima
Normalna funkcija mišića podrazumeva njihovo naizmenično grčenje i opuštanje. Ako su duže vreme zarobljeni u tesnoj obući, javiće se bolan grč.
Rešenje: Izbegavajte tesne cipele. Ako to nije moguće, uzmite tenisku lopticu i kotrljajte je tabanom više puta dnevno. Tako ćete opustiti mišiće i poboljšati cirkulaciju u stopalu.

Tuširanje toplom vodom
Šta izaziva: Suvoću kože
Tuširanje toplom vodom i običnim sapunom dovodi do pojačanog skidanja zaštitnog sloja ćelija kože, koji kožu održava vlažnom. Osim toga, sapun uklanja i masnoću iz kože. Rezultat je suva koža.
Rešenje: Tuširajte se kratko, mlakom vodom, i koristite sredstva za tuširanje bogata emolijensom. Zatim se obrišite tapkanjem, a ne trljanjem, ostavljajući po neku kapljicu da je koža upije. Na kraju se namažite mlekom za telo koje obnavlja vlažnost kože.

Bombone i žvake sa mentolom posle ručka
Šta izazivaju: Gorušicu
Nakon obilnog obroka pritisak u vašem želucu se povećava. Mentol je mišićni relaksant, što znači da može da opusti mišić koji odvaja jednjak od želuca i da izazove vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak, što se ispoljava kao gorušica.
Rešenje: Ne prejedajte se, jedite polako i izbegavajte hranu koja pogoršava gorušicu: prženu hranu, čokoladu, masnu hranu, napitke sa kofeinom, alkohol i kiselu hranu (citrusno voće, paradajz).

Jaja,šampionski obrok!!!

Namirnica koju uvek imate u frižideru, laka je za pripremu i veoma hranljiva. Ipak, često se razmišljamo da li da je konzumiramo zbog raznih zabluda o njima.

Jaja imaju veliku hranljivu i biološku vrednost zbog velikog sadržaja punovrednih proteina, masti, vitamina i mineralnih materija. Masti koje se nalaze u njima se lako vare i predstavljaju važan izvor energije za organizam, zbog sadržaja fosfolipida i holesterola koji su biološki značajni za organizam. U ovoj namirnici zastupljene su skoro sve mineralne materije: kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, gvožĂ°e, cink, selen, sumpor, fosfor... Sadrži i vitamine B grupe. U dijetalnoj ishrani jaje treba da zameni meso. Poznato je da tri jajeta podmiruju dnevne potrebe organizma za esencijalnim aminokiselinama. Sadrže lecitin i holin koji sprečavaju taloženje masti u jetri. Ipak, sa konzumiranjem jaja ne treba preterivati. Prženjem jajeta dolazi do razgradnje nekih sastojaka, zbog visoke temperature prilikom obrade, pa se ono teže vari od kuvanog ili poširanog. Jaje koje kuvate 3 minuta će se brže svariti od onog koje barite 8 minuta, ali tvrdo kuvano jaje će se bolje variti ako ga dobro sažvaćemo. Da biste na najbolji način iskoristili hranljivu vrednost ove namirnice, vodite računa sa kojim drugim namirnicama ih kombinujete. Dobro idu sa povrćem, ali kombinovanje sa mesom i ribom znači povećanje sadržaja masti i holesterola.
kako ih jesti? Ovi moćni izvori proteina mogu se spre­miti na hiljadu načina. Predla­žemo vam samo neke od njih:
1. Napravite ukusan i nesva­kidašnji doručak od parčeta tosta na koji ćete staviti jedno prženo jaje na oko, uz malo  pikantne meksičke salse.
2. Tvrdo kuvano jaje je užina koja će vas ispuniti energijom. Ako ne možete sebe da nate­rate da ga pojedete bez ičega, dodajte malo začinskog bilja.
3. Iseckajte tvrdo kuvano jaje na komadiće i dodajte ga u salatu. Ili ga pomešajte sa malo senfa i nemasnim jo­gur­tom - i dobićete salatu od jaja sa malo kalorija, koju možete da pojedete uz tost ili lepinju.
4. Jaja su odlična i za zgušnjavanje nekih jela. Dodajte jedno jaje u supu i biće gušća, ili u testeninu ili pirinač, kako bi postali kremastiji. 

Šest zabavnih načina da pomognete svom srcu.

Visok pritisak je problem. RAZNA ISTRAŽIVANJA SU POKAZALA DA SKORO JEDAN OD ČETIRI MUŠKARCA izmeĂ°u 35 i 44 godine ima hipertenziju, kao i 12% muškaraca izmeĂ°u 20 i 34. Toliko je loša situacija, da odgovorne institucije promovišu izbacivanje soli iz is­hrane, jer ovaj začin može da izazove zadržavanje vode u krvi, a to podiže pritisak. Ovo vas izlaže većem riziku od srčanog udara, šloga, čak i ri­ziku od erektilne disfunkcije. Ali natrijum nije jedini krivac. Pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, neaktivnost i loš izbor hrane takoĂ°e mogu da učine da vam arterije pucaju po šavovima. A najgore je što nećete znati šta vas je snašlo. “Ljudi uglavnom ne obraćaju pažnju na krvni pritisak dok ne doĂ°u u poznije godine”, kaže nefrolog Džordž Bakris, predsednik američkog društva hipertenzičara. “Ali ne osećate simptome dok ne bude zaista visok.”
Ima i dobrih vesti: ne morate se ograničavati da biste održavali nivo pritiska u bezbednim granicama. Poslušajte savete naših stručnjaka i pronaĂ°ite svoj savršen – i savršeno zabavan ventil za smanjivanje pritiska.

Svratite do radnje sa slatkišima
Možete umnogome da smanjite pritisak svakodnevnim konzumiranjem crne čokolade. U jednoj italijanskoj studiji iz 2008. godine, ljudi su uspeli da urade upravo to, i to samo konzumiranjem 100 g crne čokolade tokom 15 dana. Sistolni pritisak (to je onaj gornji broj) je spušten za 4.5 podeoka, a dijastolni (donji broj) za  4.2 podeoka, i to zahvaljujući flavonoidima – antioksidansima koji se nala­ze u crnoj čokoladi. Ovakvo poboljšanje bi moglo da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja za 20% tokom 5 godina.
Važno je da jedete pravu crnu čokoladu. Tamnije čokolade sadrže više antioksidanasa i manje šećera koji bi mogao da ima kontraefekat blagodetnim svojstvima crne čokolade. Birajte čokoladu sa najmanje 65% kakaa.
Odvedite je u krevet
Upražnjavajte seks dva ili više puta nedeljno. Muškarci koji imaju redovne seksualne odnose imaju 65% manje šanse da obole od kardiovaskulrnih bolesti, u poreĂ°enju sa onima koji to rade jednom mesečno ili reĂ°e. U studiji iz 2006, sprovedenoj na jednom univerzitetu u Škotskoj, ljudi koji su imali seks minimum jednom u dve nedelje imali su bolji krvni pritisak od onih koji nisu bili seksualno aktivni, a njihovi krvni sudovi su bolje podnosili stres.
Obavljanje ovih aktivnosti “solo” vam neće pomoći. Dok stručnjaci još uvek istražuju zašto je vaginalni odnos mnogo bolji od ostalih vrsta stimulacije, neki veruju da se radi o intimnosti. Oksitocin, hormon koji je u vezi sa intimnošću i smanjenjem stresa, oslobaĂ°a se tokom seksa, a naročito tokom orgazma. Odnos je intimniji od ostalih igrarija, a to doprinosi efikasnijem oslobaĂ°anju oksitocina, ističe dr Stjuart Brodi, autor studije. 
Slušajte muziku
Muzika je savršena alatka za opuštanje arterija. Studija sprovedena u Italiji 2008. je pokazala da trideset minuta “ritmički homogene” mu­zike (to je muzika sa ustaljenim ritmom) svaki dan u kombinaciji sa vežbama disanja, može za tri meseca sniziti sistolni pritisak za 4 podeoka. Disanje sa odnosom udaha i izdaha 1 prema 2, uz laganu muziku, opušta krvne sudove, ističe Rendal Zusman, direktor odelje­nja za hipertenziju u opštoj bolnici Masačusets.
Caka je u tome da se pogodi prava vrsta mu­zike, kaže dr Majkl Miler, koautor druge studije na istu temu iz 2008. Ta studija je pokazala da kada su ljudi opušteni i mirno dišu dok slušaju muziku koja im prija – bilo da je to Mocart ili Maroon 5 – krvni sudovi se šire i do 26%. Kod onih koji su slušali muziku od koje su bili napeti, suzili su se i do 6%. Emotivna povezanost sa muzikom bi mogla biti ključna za niži pritisak, kaže dr Miler.
Nagarite konzolu za video-igre
Ispaljivanje 23.000 okvira municije u vanze­maljce bi trebalo da učini čuda za vaš stres i posledično, za pritisak. Ali na žalost, treba da ustanete sa kreveta da bi ovo bilo efikasno. Američko udruženje za srce je u maju i oficijalno odobrilo Nintendo Wii Fit Plus i Wii Sports Resort igrice koje se zasnivaju na senzorima pokreta, i preporučuje ih kao legitiman način za održavanje kondicije.
Timoti Čerč, predsednik tog udruženja, kaže da je igranje odreĂ°enih Wii igara, kao što su boks i džoging, podjednako dobro kao odlazak u teretanu – dokle god igrate makar ume­renim intenzitetom najmanje 150 minuta nedeljno. Ovo će vam sniziti sistolni pritisak za 2 do 5 podeoka. “OdreĂ°ene aktivnosti uz Wii Fit mogu da se računaju kao vaših 30 minuta svakodnevne aktivnosti,” kaže on, “bićete gola voda.”
Nazdravite svom zdravlju
Danski istraživači k ustanovili su da muškarci koji popiju dva pića dnevno imaju 31% manje šanse da obole od srčanih oboljenja. Razlog tome je činjenica da alkohol, u umerenim količinama, širi arterije, a to snižava krvni pritisak. Ali nemojte konzumirati više od dve čašice – to će vam povisiti pritisak. Naučnici još uvek ne znaju zašto, ali dr Zusman smatra da je to zbog štetnog dejstva koje alkohol ima na ostale faktore za regulisanje pritiska. Ograničite dnevni unos na dva piva od 0,33 l, dve čaše vina od 140 ml, ili dva žestoka pića od 40 ml.
Smejte se
Bilo da se valjate od smeha ili smejete na glas, činite dobro svojim arterijama. Studija iz 2006. godine je pokazala da se krvni sudovi šire i do 22% dok se smejete uz neku komediju. Fizički čin smejanja uzrokuje širenje tkiva koje oblaže krvni sud iznutra, a to podstiče krvotok i smanjuje pritisak, kaže dr Miler. “Koristi su slične onima koje biste imali od aerobnih aktivnosti, ali bez pratećih bolova”, kaže on.
Treba da se smejete najmanje 15 minuta dnevno da biste osetili efekat. Mlak osmeh reda radi nije dovoljan – treba da se smejete istinski, iz stomaka, da biste optimalno uticali na pritisak. Otvorite album sa slikama iz srednje škole. To je obično dovoljno za smeh.

Mamurluk i kako ga izbeći!

Decembar je mesec praznika, slobodnih dana, ali i prejedanja i alkohola. Retki su oni koji u ovim danima uspevaju izbjeći čestitke i proslave u potocima alkoholnim pića od kojih drugog dana umiru i zaklinju se da to više nikad neće ponoviti. Osim glavobolje i nemoći, alokoholisanost negativno utiče i na vašu radnu sposobnost, pa rizikujete i kritike nadreĂ°enih, ali čak i otkaz s radnog mesta.

Ipak, nije svako opijanje jednako; postoji niz pravila koja, ako ih sledite, umanjuju negativne efekte alkohola koji nastupaju sledećeg dana.

1. Nemojte se takmičiti s prijateljima u broju ili količini alkohola koji ćete popiti. Posebno se ovo odnosi na devojke koje često pokušavaju pratiti ritam muškaraca, a zbog svoje telesne kompozicije znatno lakše se opiju od muškaraca.

2. Postavite pravila. Pre izlaska se dogovorite sami sa sobom koliko ćete piti. Ako limit postavite na 3 pića, onda se toga držite.

3. Nije nevažno koji alkohol pijete. Uvek je bolje piti bezbojna pića nego obojena. Naime, za mamurluk su odgovorni i kongeneri, nusproizvodi fermentacije i prirodne hemikalije kojih u obojenim pićima ima značajno više nego u bezbojnim. Dakle, uvek dajte prednost vodki, belom rumu ili gymu pred konjakom, whiskeyjem, brandyjem i sličnim pićima. TakoĂ°e, izbegavajte slatka pića poput koktela ili šampanjca koji brže dospevaju u krvotok.

4. Nikada ne pijte na prazan želudac, ali jedite i tokom konzumacije alkohola. Na taj ćete način umanjiti opasnost od nuspojava poput mamurluka ili mučnine. Najbolji izbor hrane pre i uz alkohol su šparoge jer podstiču nivo enzima odgovornoh za razbijanje molekula alkohola.

5. Voda je spas. pijte vodu uz alkohol, pre spavanja i odmah nakon buĂ°enja. Na taj ćete način sprečiti dehidraciju koja je učestala nakon stanja alkoholisanosti. Voda usporava proces opijanja, a ujutro ubrzava izbacivanje alkohola iz organizma i na taj način ubrzava i oporavak pa skraćuje stanje mamurlika.

Izvor:FS.

Sauna:

Zima je počela,temperature su sve niže.Shodno tome, i hrana na našem tanjiru postaje sve "jača" odnosno kalorijski sve bogatija. Istovremeno, hladnoće nas prisiljavaju da sve manje vremena provodimo na otvorenom, pa se i sve manje krećemo. Iz svega navedenoga, lako je zaključiti da se tokom zime u organizmu nakupljaju mnogi otrovi koje organizam inače izbacuje znojenjem.

Ali, postoji rešenje, a ono se zove - Sauna! Iako je kod nas kultura odlazaka u saunu u začecima (za razliku od nordijskih zemalja), ipak je pohvalno otvaranje sve većeg broja wellness centara s ponudom različitih tipova sauna.

Sauna je omanja zatvorena prostorija koja se zagreva do temperature izmeĂ°u 75 i 110 stepeni pomoću specifičnih peći na drva, električnih ili infracrvenih grejača.

Sauna je prirodan i izuzetno zdrav način čišćenja organizma. Povećanje temperature izaziva intenzivniju cirkulaciju što rezultira jačim znojenjem i izbacivanjem otrova i nečistoća iz organizma kroz kožu. Prednosti saune su brojne; saune su dobre za ublažavanje bola, artritisa i ukočenosti. TakoĂ°e, dobra je za ten, oporavak mišića i povećanje fleksibilnosti. Ali, zapamtite, u sauni se ne tope masnoće!

Da biste iskoristili sve dobrobiti saune važno je pravilno je koristiti. Pre ulaska u saunu važno je istuširati se i tako skinuti sa sebe sve nečistoće i znoj. Ne preporučuje se u sauni provesti duže od 20 minuta. Nakon izlaska iz saune je potrebno se istuširati, mlakom vodom pa ponovo na nekoliko minuta ući u saunu. Tako se potiče cirkulacija i jača organizam. Tokom odmora izvan saune preporučljivo je piti tečnost obogaćenu mineralima ili čaj kako biste nadoknadili izgubljenu tečnost.

Ipak, pre odlaska u saunu sa lekarom se trebaju konsultovati srčani i bubrežni bolesnici, osobe s visokim, ali i izrazito niskim pritiskom, osobe s proširenim venama, trudnice i rodilje, žene tokom menstrualnog ciklusa, deca i starije osobe.

Kardio trening: Više NIJE bolje!

Kardio trening je, nema sumnje, najbolji način da uz prilagoĂ°enu ishranu, na najzdraviji način istopite suvišno masno tkivo i postignete željenu težinu. Ali, to ne znači da trebate dnevno raditi 5 sati kardio treninga!

Zapamtite, ako beskonačno trčite, pedalirate, vežbate na orbitreku ili radite bilo koju drugu aerobnu aktivnost ono što gubite jesu - mišići! A to nikako ne želite!

Jedna od najvećih zabluda današnjeg društva je ona da će gladovanje i višesatni aerobni treninzi istopiti suvišne kilograme. U tome nema ni zrnca istine! Naime, s previše kardija ući ćete u stanje katabolizma u kojem se uništavaju teško stečeni mišići. Gubitkom mišića nećete samo izgubiti na snazi, već ćete i usporiti metabolizam. Sporiji metabolizam teže topi masno tkivo! I sve je jasno!

Koliko kardija raditi bez bojazni od uništenja mišićnog tkiva? U proseku, dovoljno vam je 60 minuta aerobnog treninga na dan. Sve više mora biti podržano dodatnim unosom proteina prilagoĂ°enom aktivnosti kojom se bavite.

Kako znati jeste li se "predozirali" kardiom? Skloniji ste povredama, imate grčeve i bol u mišićima? Nema sumnje, preterali ste s kardiom. Primera radi, previše trčanja podiže nivoe kortizola koji oslabljuje imunološki sustav. Često, maratonci nakon trke osete prehladu, temperaturu ili infekcije disajnih puteva. Upravo je povišen kortizol razlog za to.

Imajte na umu da trening mora biti zabava, svako preterivanje će vam negativno uticati na motivaciju, a i pretreniranost će vas brzo udaljiti s treninga.

Više, u treningu, ne znači i bolje! Cilj ćete ostvariti tek kad pronaĂ°ete pravu meru treninga i ishrane.

Ruski Zgibovi:

Zgibovi su jedna od temeljnih vežbi, ali i jedna od vežbi koja početnicima zadaje najveće probleme. Naime, radi se o vežbi u kojoj se na odreĂ°eni način podiže celo telo što je vrlo često nemoguća misija. Ali, za izvesti ovaj pokret najvažniji su: volja, upornost i zabava!

Ruski zgibovi varijacija su zgibova i ne uključuju aktivaciju nikakvih posebnih dodatnih mišićnih grupa koje već nisu uključene u izvoĂ°enju običnog zgiba. U trenutku kad prestaje običan zgib - počinje Ruski. Naime, u fazi nakon što brada preĂ°e iznad šipke, dolazi do preraspodele opterećenja izmeĂ°u mišićnih grupa koje su angažovane u izvoĂ°enu običnih zgibova.

"Puno ljudi kaže da vežbač mora napraviti najmanje 12 zgibova i 12 propadanja da bi pokušao ruski zgib. Za neke ljude je proces brz, za druge spor."-kaže se u vezi ovih zgibova.

Tehnika koja se savetuje je:

Zaljuljajte se unaped (kukovima, ne nogama)
U trenutku kada se počnete vraćati unazad (apex) dignite kolena jako do prsa. U tom trenutku povucite zgib što jače možete (ugao uzlaska je oko 45°)
Povucite šipku prema sebi (kao da ćete je staviti na prsa) i okrenite šake tako da su dlanovi usmereni prema nebu.
Još vam preostaje samo da se dignute iznad šipke što više možete (propad/dip).

Kod izvoĂ°enja ruskog zgiba bitno je u svakom zgibu što više se dići preko šipke. Ruski zgib počinje ne iz ruku nego iz leĂ°a.", kaže se i dodaje kako je za izvoĂ°enje ove složene vežbe "tajming izuzetno bitan". "Držite noge spojene u celom pokretu (tako ćete sprečiti da vam ruke ne idu istovremeno preko šipke)."

Da biste ubrzali napredak, popnite se na vrh šipke i radite obrnut pokret od ruskog zgiba - polako se spuštajte održavajući formu čistom s false gripom. Uvek vam u pokretu može neto pomoći pridržavajući vam noge.

Tokom izvoĂ°enja običnog zgiba aktivirani su dvoglavi nadlaktični mišić, nadlaktičnopalčani mišić, najširi leĂ°ni mišić, stražnji deltoidi mišić, rombasti mišić, veliki obli mišić i trapezni mišić.

U trenutku kad počinje faza Ruskog zgiba dolazi do porasta angažmana dvoglavog nadlaktičnog mišića, mišića pregibača prstiju (duboki mišić), radijalnog pregibača (duboki mišić), stražnjeg deltoidnog mišića (posterio deltoid) i najšireg leĂ°nog mišića.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=EYlyMoNwlKc

DRUGA STRANA ZELENOG:

Ne možete uvek uzeti zdravo za gotovo da je nešto što je dobro za planetu, dobro i za vas. Izrazi kao “potpuno prirodno” i “ekološko” ne govore kako taj proizvod može da deluje na vaš organizam. Ekološki proizvodi nekad kriju zdravstvene rizike, pa čak i korišćenje recikliranih materijala može biti opasno.

Krivac: Reciklirane kese za kupovinu

Američki lanac supermarketa Vegmans prošle godine je obusta­vio upotrebu dve vrste torbi za kupovinu koje se mogu iskoristiti više puta, pošto su laboratorijski testovi pokazali visoke nivoe olova u njima. Potom je časopis Tampa Tribune pronašao ovaj toksični teški metal u kesama koje su se dobijale u dva lokalna supermarketa (uglavnom u boji kojom su kese ukrašavane). Uvek postoji rizik da olovo sa kese preĂ°e u njen sadržaj i da izazove trovanje.
Rešenje: Koristite obične torbe za šoping od poliestera ili pa­­mu­ka. Operite ih nakon kupovine da biste smanjili broj bakterija kao što je E. coli, koje se nakupljaju u njima. Neverovatnih 97% korisnika torbi za kupovinu je izjavilo da ih nikada nije opralo.

Krivac: Reciklirano pakovanje

Mineralna ulja iz boje za štampanje i recikliranog kartona koji se koriste za pakovanje nekih žitarica, mogu procuriti u hranu, navode švajcarski istraživači. Istraživanja na životinjama su pokazala da ova ulja mogu da pojačaju zapaljenja u telu i stimulišu rast nekih tumora, ali niko ne zna koliko su zaista opasna i za ljude. Zato smanjite rizik od izlaganja.
Rešenje: Kupujte hranu koja nije pakovana, kada god možete. Kupovanje na rinfuz smanjuje ovaj rizik, kao i čuvanje hrane kod kuće u staklenim teglama, umesto u originalnom pakovanju.

Krivac: Veštački mirisi

Kada su uporedili 14 uobičajenih aromatizovanih proizvoda za ličnu higijenu i domaćinstvo (deterdženti za pranje veša, dezodoransi i sl.) sa 11 “zelenih“ verzija tih proizvoda, naučnici Univerziteta Vašington su otkrili da obe vrste proizvoda oslo­baĂ°aju u vazduh jednake količine opasnih supstanci, poznatih pod imenom isparljiva organska jedinjenja. Svi “ekološki“ proizvodi su oslobaĂ°ali bar dva isparljiva jedinjenja koja se smatraju toksičnim, a četiri su emitovala bar jedan poznati kancerogen.
Rešenje: Veštačke arome često nisu navedene na etiketi, pa zato dr sci. Ana Stajneman predlaže da kupujete proizvode bez mirisa. Mnogi “prirodni“ i “organski“ proizvodi su jednako opasni kao i oni veštački.

Snizite krvni pritisak:

Sprečite visok krvni pritisak zatvorenih očiju.

Dubok san može smanjiti vaš rizik od hipertenzije, tvrdi studija objavljena u časopisu Hypertension. Muškarci koji su prijavili da imaju dovoljno dubokog sna imali su za 45 odsto manje šansi da razviju visok krvni pritisak od onih koji su rekli da malo spavaju. Dubok san podstiče moždane signale koji pomažu da se poveća fleksibilnost krvnih sudova, kaže autor studije dr Suzan Redlajn.Postoji jedan savet,a on je: Smanjite ugljene hidrate. Australijsko istraživanje pokazalo je da su muškarci kojima je ishrana bila siromašnija ugljenim hidratima imali više sati dubokog sna.

Egzotično voće:

Istina je da na policama domaćih supermarketa sve češće viĂ°amo voćke čudnih boja i oblika i pitamo se “čemu li služe?” Prva stvar na koju morate obratiti pažnju je svežina egzotičnog voća. Pošto se na našim prostorima o njemu ne zna mnogo (a i cena je, priznaćemo, nešto viša), većina ljudi ga preskače prilikom kupovine, pa dobro proverite da li je odgovarajuće tvrdoće i da nije prezrelo. Dobra ideja je i pitati nekog od prodavaca kada im je stigla isporuka. Nakon toga, pročitajte naš kratak vodič kroz egzotično voće i naučite kako da ga izaberete, jedete i pripremite.

1. Mango
Dobar mango je veliki i obao, i kada ga približite nosu oseća se njegov miris. TakoĂ°e, ako ćete ga jesti odmah ne treba da bude ni previše tvrd. Ali takoĂ°e izbegavajte one koji su premekani ili su poprimili svetlo smeĂ°u boju.
Kako da ga jedete: Najbolje bi bilo da ga oljuštite i pojedete samo unutrašnjost isečenu na kockice, mada ima i ljudi koji ga jedu i sa kožom, poput breskve.

2. Papaja
Papaja nam dolazi u raznim bojama i oblicima. Može biti u obliku kruške ili nešto veća i duguljastija. Kada je kupujete, birajte one plodove koji imaju zeleno - žućkastu boju. Bolje kupite malo tvrĂ°u i ostaviti je da odstoji dva do tri dana.
jedite Isperite je i isecite na pola po dužini. Zatim kašikom odstranite crne semenke i ako je dovoljno meka, možete je celu izdubiti kašikom i tako jesti. Ako ne, oljuštite je i isecite na kriške.

3. Marakuja
Birajte veće plodove koji su sočniji. Plod je prezreo ako ima naboranu kožu.
Kako da ga jedete: Kada marakuju isečete na pola videćete veliku količinu pulpe i soka. Koristite je kao preliv za slatkiše ili kolače, ili napravite ukusan sok.

4. Avokado
Iako spada u voće, avokado se najčešće koristi u velikom broju slanih recepata, poput sendviča, soseva i salata. Avokado sadrži i “dobre” masti koje vam mogu pomoći da snizite holesterol.
Kako da ga jedete: Avokado isecite po dužini sve do koščice. On ima veoma tvrdu koščicu i nju nećete moći da isečete. Razdvojite dve polovine i kašikom odstranite koščicu. Odstranite i kožu koja se lako ljušti.

5. Pitaja
Ovo divno voće se osim u egzotičnim delovima Južne Amerike i Azije, može naći i u Južnoj Evropi. Pitaja je u stvari plod jedne vrste kaktusa. Ako naletite na njega u našim prodavnicama, gledajte da ne kupite prezreli plod. Tražite onaj koji ima svetliju i ujednačenu boju.
Kako da ga jedete: Isecite na pola i odstranite koru. Unutrašnjost iseckajte na komade.

HRANA I PLODNOST:

 Dobro je poznata činjenica da lošom ishranom negativno utičete na svoje zdravlje, dugoročno sebi povećavate opasnost od niza bolesti, a prema studijama - loša ishrana utiče i na kvalitet vaše sperme.

Naime, ne samo da se od loše hrane debljate i ugrožavate zdravlje već se i značajno smanjuje broj spermatozoida. U studiji provedenoj pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije,učestvovali su muškarci koji su bili pacijenti klinike za neplodnost. U poreĂ°enju onih sa zdravom (uravnoteženom) ishranom i onih koji su se većinom hranili fast foodom primećen je manjak od visokih 43% u količini sperme kod onih s boljom ishranom. TakoĂ°e, njihova je sperma za 38% bila sporija od pacijenata s uravnoteženom ishranom.

Istovremeno, muškarci koji su jeli hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama, koju možete pronaći u ribi ili lanenim i chia semenkama, imali su viši postotak zdrave sperme od onih koji su imali ishranu manje bogatu ovim masnim kiselinama.

U studiji sprovedenoj nad 10.000 volontera, potvrĂ°en je manjak sperme kod muškaraca s prekomernom težinom u poreĂ°enju s onima normalne (prosečne) telesne težine. Dodatno, 7% muškaraca s prekomernom težinom je neplodno, u poreĂ°enju s 2,6 posto muškaraca normalne težine koji su neplodni.

Dovoljno razloga da počnete da se bavite svojom ishranom.

Vitamin C:

Šargarepe nisu jedina narandžasta hrana koja je blagotvorna za vaš vid.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Neuroscience, vitamin C može da vas zaštiti od bolesti oka, kao što je glaukom. Ova materija može pomoći da se održi normalna aktivnost receptora nervnih ćelija mrežnjače, tvrde autori studije. Ako imate više od 19 godina, preporučuje se da uzimate oko 90 mg vitamina C dnevno, što odgovara veličini jedne narandže.

ZDRAVO SRCE:

Pet novih pravila za zdravo srce:

Ova otkrića iz oblasti kardiologije učiniće da vam krv teče kroz krvne sudove bolje nego ikada.

Da li su srčana oboljenja vaša sudbina? Budući da najviše muškaraca umire od bolesti srca, to nije isključeno. Ipak, u 21. veku, to ne mora biti tako. Nauka je otkrila neke skoro sasvim pouzdane strategije, ne samo za lečenje već obolelog srca, već i za sprečavanje da do srčanih problema uopšte i doĂ°e. Osim toga, nova otkrića koja unapreĂ°uju naše znanje, pojavljuju se gotovo svakodnevno. Naš savet: ponašajte se u skladu sa novim znanjima. Šezdeset odsto mladih odraslih muškaraca, koji su se pridržavali ovih pravila, jedući zdravu hranu, kontrolišući svoj indeks telesne mase, vežbajući i izbegavajući pušenje i preterivanje sa alkoholom, održali su nizak nivo rizika od srčane bolesti, duboko u svojim srednjim godinama, otkriva se u novom istraživanju uraĂ°eno na Univerzitetu Nortvestern. U grupi koja je ignorisala ova pravila, manje od 5 odsto ostalo je u kategoriji niskog rizika. “Vaša okolina i izbori koje pravite u životu, imaju veći uticaj na ovaj rizik od genetike”, kaže dr Donald Lojd-Džons, autor studije i predsednik Odseka za preventivnu medicinu na Nortvesternu. “To važi i za izbore koje ste napravili još u mladosti i ranom odraslom dobu.“
Stavili smo prste na puls najnovijih kardio­loških istraživanja da bismo otkrili koji novi pristupi mogu imati najpozitivniji uticaj na vaše kardiovaskularno zdravlje. Samo pratite savete naših stručnjaka i ostaćete doživotni član Kluba niskog rizika.

Polazna tačka: procenite svoj rizik
Tokom proteklog veka, naučnici su pokušali da pronaĂ°u formulu za izračunavanje rizika od bolesti srca. Najčešće se koristi Framingham Heart Model, algoritam koji u obzir uzima starost, krvni pritisak, holesterol i još neke varijable. “Ako znate neke od ovih vrednosti, možete na internetu da izračunate makar okvirni rizik”, kaže dr Majkl Stajnmen, asistent na Univerzitetu Kalifornija u San Fransisku.
Novo pravilo: proširite jednačinu. Novija istraživanja pokazaju da Framingham Heart Model ima izvesna ograničenja: ova formula ne uzima u obzir postojanje srčanih bolesti u porodici, životni stil i indeks telesne mase. Prema nedavnom istraživanju objavljenom u časopisu BMC Medicine, oko trećine srčanih problema javlja se kod osoba koje uobičajeni modeli za predviĂ°anje svrstavaju u grupu niskog rizika. Zato, ako koristite neki od modela prisutnih na internetu, ne uzdajte se previše u njih, dok sa svojim lekarom ne dopunite rezultate analizom porodične istorije bolesti, kao i vašeg životnog stila, odnosno loših navika kao što je pušenje ili preterano konzumiranje alkohola.
Osim toga, budite oprezni ako koristite Framingham model, na internetu se može naći više varijanti. Postoji kompleksniji model zasnovan na složenim formulama, i jednostavniji zasnovan na bodovanju. Studija koju su Stajnmen i kolege sproveli 2010. godine, pokazala je da je sistem zasnovan na bodovanju manje pouzdan, jer je 17 odsto pacijenata završilo u različitoj grupi od one u koju ih je svrstao model zasnovan na formuli. “Za neke pacijente koji se nalaze na granici, ovo može biti od značaja, jer odreĂ°uje koliko agresivan tretman im treba”, kaže dr Stajnmen.
 
Polazna tačka: trening sa intervalima
Plivanje, trčanje, vožnja bicikla, sve su to odlične vežbe za vaše srce. A ubacivanje perioda super-napornog treninga u svoju kardio-rutinu (tj. intervalni trening, u toku koga se vaš puls penje na preko 90 odsto maksimalnog) tokom vremena dodatno povećava efikasnost srčanog rada. “Tako ćete naterati mitohondrije u svojim ćelijama na pojačan rad, pa će se adaptirati na viši nivo aktivnosti”, kaže dr sci. Konrad Ernest, direktor odseka za biologiju vežbanja Centra za biomedicinska istraživanja Penington, u Baton Ružu u Luizijani. Intervalni trening povećava udarni volumen srca, kao i njegovu efikasnost, koja se izražava kao maksimalno preuzimanje kiseonika, odnosno VO2 max. Posledice su ogromne: nakon intervalnog treninga, kod učesnika u studiji objavljenoj 2010. godine u časopisu International Journal of Sports Medicine, zabeležen je prosečan porast udarnog volumena za 23 odsto, a VO2 max za 17 odsto. “Osobe sa višim VO2 max imaju manji rizik da obole od srčanih i metaboličkih oboljenja”, kaže Ernest.
Novo pravilo: ne zaboravite tegove. Možete imati dodatne koristi ako u svoju rutinu ubaci­te i vežbanje sa tegovima, kaže Ernest. Istraživanje objavljeno 2010. godine u časopisu Journal of Strenght and Conditioning Research, pokazalo je da dizanje tegova poboljšava cirkula­ciju u ekstremitetima, što olakšava rad srca. Studija je otkrila i da sniženje krvnog pritiska posle vežbanja traje duže nakon dizanja tegova, nego nakon kardio treninga. Naučnici veruju da je poboljšan protok krvi posledica poboljšanja endotelne funkcije, koja predstavlja meru zdravlja krvnih sudova. Kad vežbate sa tego­vi­ma, koristite tzv. kružni trening tokom koga na smenu vežbate različite mišićne grupe, uz minimalno odmaranje izmeĂ°u njih. “Kružni trening daje jači cirkulatorni odgovor”, kaže Ernest.

Polazna tačka: smanjite nivo holesterola
Ovsena kaša, ječam i psilijum (vrsta bokvice) su bogati izvori rastvorljivih vlakana koja pomažu snižavanju holesterola. Ovas i ječam sadrže betaglukane, rastvorljiva vlakna koja snižavaju LDL holesterol tako što sprečavaju njegov prelazak u krvotok. Psilijum, koji se može naći u žitaricama i suplementima sa vlaknima, snižava LDL, jer povećava izlučivanje žučnih kiselina, digestivnog soka koji nastaje upravo iz holesterola.
Novo pravilo: dodajte paradajz. Dobro, ne morate baš u ovsenu kašu. Ali, popij­te bar jednu čašu soka od paradajza na dan. Paradajz je bogat likopenom, hranljivom materijom koja smanjuje proizvodnju LDL holesterola u organizmu. Studija objavljena u časopisu British Journal of Nutrition, pokazala je da je kod osoba koje su tokom tri nedelje svakodnevno pile čašu i po soka od paradajza i jele dve supene kašike kečapa, došlo do smanjenja nivoa LDL holesterola za, u proseku, 8,5 odsto. Kad birate kečap i sok od paradajza, obratite pažnju na sadržaj soli, odaberite manje slane varijante, jer so podiže krvni pritisak.

Polazna tačka: kontrolišite nivo stresa
Šezdeset radnih sati nedeljno vas može poslati pravo u hitnu. U istraživanju objavljenom u časopisu Stress, naučnici su merili nivoe hormona stresa kortizola u uzorcima kose 56 muškaraca hospitalizovanih zbog srčanog udara i poredili ih sa uzorcima 56 muškaraca koji su u bolnici bili iz drugih razloga. Tokom tri meseca pre uzimanja uzorka, pacijenti oboleli od infarkta srca imali su za trećinu više nivoe kortizola, od onih iz kontrolne grupe. “Živimo u svetu stresa”, kaže dr Džon Rejti, asistent psihijatrije na Medicinskom fakultetu Harvard univerziteta. “Ljudi danas rade više nego ikada.“ Ako vam se čini da će vam od stresa pući glava, popnite se i siĂ°ite niz nekoliko stepenica tri puta. Ova mala vežba će osloboditi hemikalije koje će smiriti vaš mozak pa ćete biti skoncentrisaniji kada se vratite za radni sto.
Novo pravilo: oterajte tugu. Stres može da vas ubije, ali to može i depresija. Proučavanjem blizanaca sa genetskom predispozicijom za depresiju i srčane bolesti, naučnici sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu su zaključili da depresija (prošla, kao i sadašnja) povećava rizik od srčanih oboljenja više nego genetski faktori, ili faktori okoline. “Ovaj povećani rizik verovatno proizilazi iz povećane inflamacije koju izazivaju neki mentalni poremećaji”, kaže dr Prediman K. Šah, savetnik Men’s Health i direktor Centra za istraživanje ateroskleroze Openhajmer, Medicinskog centra Sidar-Sinaj. Potražite pomoć za svoju glavu i pomoći ćete i svom srcu. Kod osoba koje su uzimale SSRI, vrstu antidepresiva, došlo je do poboljšanja krvnog protoka kao posledica smanjenog slepljivanja trombocita, navodi se u studiji uraĂ°enoj 2010. godine u Medicinskom centru Univerziteta Lojola.

Polazna tačka: uradite test krvi.
Statini su zlatni standard za smanjenje holesterola. Prema studiji objavljenoj u časopisu British Medical Journal, kod osoba u riziku za srčane bolesti, statini mogu smanjiti mogućnost infarkta za čak 30 odsto. Caka je u tome da odaberete pravi trenutak da počnete da pijete tablete. “Za ljude sa graničnim holesterolom, situacija je prilično nejasna”, kaže dr Majkl Blejha, kardiolog sa Univerziteta Džons Hopkins. Mnogi lekari koriste marker inflamacije, C reaktivni protein (CRP), da odluče kada je pravi trenutak da se započne terapija. Vaše telo proizvodi više CRP-a kada postoji zapaljenje u organizmu, kao npr. ono izazvano nakuplja­njem holesterolskih pločica u arterijama zbog visokog holesterola.
Novo pravilo: razmotrite i CT skeniranje. Glavni problem sa CRP-om je što holesterol ne mora biti jedini, pa čak ni glavni uzrok inflamacije u organizmu. Artritis, ili infekcija sinusa npr. takoĂ°e izazivaju porast CRP-a, kaže dr Blejha. Prošlogodišnje istraživanje čiji je on bio koautor, pokazalo je da ako ima­te granični LDL holesterol i povišen CRP, trebalo bi da razmotrite još jednu dijagno­stičku proceduru - CT skener. Na taj način će vaš lekar sa sigurnošću moći da utvrdi da li je nakupljanje holesterola u arterijama vaš glavni problem. Ova studija je pokazala da mnogi pacijenti kojima su propisani statini uopšte nemaju potrebu za tim lekovima.


Ako ni ovo ispitivanje ne pokaže da su vam statini bezuslovno potrebni, lekar vam može dati 6 meseci da pokušate da snizite holesterol ishranom. Ako je tako, vratite se na deo teksta o snižavanju holesterola i potrudite se da ga smanjite bez lekova.

J.Stewart.