San pomaže da održimo psihičko zdravlje tako što usporava funkcije našeg organizma ispavanje omogućava mu da se energetski obnovi nakon svakodnevnih aktivnosti, a nedovoljno sna predstavlja zdravstveni rizik u vecoj meri nego sto to mislimo ili očekujemo. U stvari, snu bi trebali posvećivati jednaku pažnju kao i ishrani. Dobar san najbolji je način da ponovno napunimo "baterije". Nažalost, istraživanja pokazuju da 34% osoba ima problema s nesanicom.
Kvalitet i kvantitet sna u savremenom drustvu pokazuju trend promena koji je uslovljen dužim radnim vremenom, povećanjem smenskog rada, smanjenjem prosečnog trajanja sna koji rezultuju povećanim umorom i dnevnom pospanošću, a u dužem periodu i ozbiljnijim stanjima.
Povezanost sna i imuniteta. Nedovoljno sna dovodi do pada odbrambenih snaga organizma, čini telo podložnijim nastanku infekcije i smanjuje mogućnost odbrane od istih. U toku sna, imunološki sistem stvara proteine koji se zovu citokini. Povećana količina citokina je neophodna u borbi protiv infekcija i u regulaciji dubokog sna. U periodima kada ne spavamo dovoljno smanjuje se količina ovih molekula kao i broj ćelija koje su zadužene za borbu protiv infekcija. U jednoj od studija, od 153 zdravih muškaraca i žena koji su imali manje od sedam sati sna u toku noći imali su 3 puta veće šanse da dobiju prehladu nego oni koji su spavali 7 sati. Ovakvi podaci impliciraju da čak i skromni poremećaj sna proizvodi smanjenje snaga odbrane organizma i proizvodnju T ćelija limfocita.
Nedostatak sna i dijabetes. Ključni problem u dijabetesu tipa 2 je insulinska rezistencija koja dovodi do neadekvatnog odgovora na insulin. U periodima nedostatka sna, telo gotovo odmah razvija uslove koji liče na insulinsku rezistenciju. U jednoj od studija, mladi zdravi odrasli muškarci smanjili su broj sati koji su proveli u spavanju na 4 sata u trajanju 6 noći zaredom. Po isteku tog perioda svaki od tih muškaraca pokazao je rezistenciju na insulin koja direktno vodi u nastanak dijabetesa ukoliko takvo stanje duže traje. Dobra vest je da se šteta naneta neadekvatnim snom može popraviti vrlo brzo. Mladi ljudi koji boluju od dijabetesa vrlo brzo su se vratili normalnom stanju osetljivosti na insulun posle samo nekoliko noći redovnog spavanja.
Spavanje i gojaznost. Nekoliko studija u protekloj deceniji ukazale su na vezu izmeĂ°u nespavanja i gojaznosti, kod dece i odraslih. Naime, u pokušaju identifikovanja sto većeg broja faktora koji na koje se može delovati kako bi se sprečilo dalje širenje epidemije gojaznosti, nedostatak sna je izdvojen kao samostalan i nezavisan faktor. U jednoj od brojnih studija, rezultati su pokazali da su ispitanici koji su spavali 5 sati u toku noći imali imaju 73% veće šanse da postanu gojazni od onih koji su imali 7 do 9 sati sna. Mehanizam još uvek nije jasno utvrĂ°en, ali se smatra da je hormonski disbalans jedan od glavnih krivaca. Nedostatak sna povezan je sa niskim nivoom hormona leptina koji je odgovoran za redukciju osecaja gladi. TakoĂ°e, osobe koje malo spavaju imaju povećan apetit i izraženu potrebu za ugljenim hidratima.
Spavanje i kognitivne funkcije. Nedostatak odgovarajućeg noćnog odmora rezultira razdražljivošću, teškoćama pri koncentraciji, smanjenom paznjom i slabijim refleksima. Istraživanja su pokazala da neko ko je hronično neispavan predstavlja poĂ°ednaku pretnju u saobraćaju kao i pijana osoba.
I u studiji tima naučnika sa američkog univerziteta Prinston, navodi se da nedovoljno spavanje može da utiče na deo mozga koji je zadužen za pamćenje. Nedavne studije su pokazale i da dovoljno sna omogućava ljudima da kreativnije rešavaju probleme.
MeĂ°utim, postoje jasne razlike izmeĂ°u pojedinaca u stepenu njihove ugroženosti nedostatkom sna, koji mogu imati osnovu u genima koji regulišu homeotazu sna i bioloških ritmova.
Spavanje i kardiovaskularni rizik. Poremećaji spavanja su povezani sa povećanim kardiovaskularnim rizikom. Hipertenzija i nesanica vrlo često koegzistiraju i na osnovu prve, velike, longitudinalne studije ( National Health and Nutrition Examination Survey ) na 4810 ispitanika. Dužina spavanja ispod 5 sati u toku noći signifikantno povećava rizik za nastanak hipertenzije kod ispitanika izmeĂ°u 32 i 59 godina starosti.
Depresija i nesanica. Do sada je uraĂ°en veliki broj studija koji pokazuju povezanost depresije i nesanice, meĂ°utim, malo je onih koji pokazuju povezanost depresije i navika vezanih za spavanje. Na osnovu nalaza nekoliko nedavnih studija, izveden je zaključak da su kratko trajanje sna i/ili insomnija direktni trigeri za nastanak depresije.
Spavanje i rizik za nastanak mozdanog udara. U zbirnim analizama, kratko trajanje sna povezano je sa povišenim rizikom za nastanak i smrt od mozdanog udara, ali, takoĂ°e, postoji jasna povezanost izmeĂ°u dugog trajanja sna i napred pomenute patologije.
Spavanje i „gorušica“. Gastroezofagealna refluksna bolest ( GERD ) je veoma čest poremećaj danas i karakteriše se pojacanim refluksom zeludacne kiseline koji je poznatiji kao gorusica. Prilikom tumacenja faktora koji dovode do pojave simptoma ovog poremecaja, ispitano je 19864 zdravih odraslih ljudi u Japanu a koji su koristili neki od lekova koji ublazavaju simptome ( inhibitore protonske pumpe ili blokatore histamisnskih receptora ). MeĂ°u ukupnim stanovništvom, pozitivna korelacija postoji, izmeĂ°u ostalih faktora, za neadekvatno spavanje tokom noći. Zapravo, nedostatak sna i loše navike u ishrani su na vrhu skale faktora rizika za GERD. S obzirom na to da u ovom trenutku, dostupnom terapijom ne možemo postići željene rezultate, korekcija problema sa spavanjem može biti potencijalni faktor za smanjenje simptoma.
Zbog toga sto hronični nedostatak sna ima kumulativni efekat na mentalno i fizičko stanje, hronična stanja mogu imati benefita ukazivanjem na važnost sna. San nije luksuz, to je ono što moraju da shvate svi oni koji žive modernim načinom života i poĂ°ednako je bitan kao i pravilna ishrana i redovno vezbanje. Treba pronaći pravu meru sna i spavati taman toliko koliko je Vašem organizmu potrebno da bude zdrav i odmoran.

 Literatura korišćena u izradi teksta:
1: Shimizu T. [Sleep habits and its relation to depression]. Nihon Rinsho. 2012 Jul;70(7):1206-10. Japanese.
2: Goel N, Rao H, Durmer JS, Dinges DF. Neurocognitive consequences of sleep deprivation. Semin Neurol. 2009 Sep;29(4):320-39.
3: Copinschi G. Metabolic and endocrine effects of sleep deprivation. Essent Psychopharmacol. 2005;6(6):341-7.
4: Cappuccio FP, D'Elia L, Strazzullo P, Miller MA. Sleep duration and all-cause mortality: a systematic review and meta-analysis of prospective studies. Sleep. 2010 May;33(5):585-92.
5: Gamaldo CE, Shaikh AK, McArthur JC. The sleep-immunity relationship. Neurol Clin. 2012 Nov;30(4):1313-43. doi: 10.1016/j.ncl.2012.08.007.