TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 398457 Teme od strane 25051 Članovi Poslednji član: Jelena Nedeljkovic

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Novembar 25, 2024, 08:25:24 posle podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: 1 ... 22 23 [24] 25 26 ... 68 Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: savet za ishranu  (Pročitano 198427 puta)
wladaboss
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 51


« Odgovor #669 poslato: Oktobar 13, 2015, 08:38:35 posle podne »

svinjetinu izbegavam..oko pola kg belog mesa jedem dnevno tu je jogurt,krompir,pirinac otprilike, nekad tunjevina i tako to...i sad me zanima ovo u vezi jaja koliko dnevno da jedem..
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #668 poslato: Oktobar 12, 2015, 10:39:10 posle podne »

jel moze neko da mi odgovori da li je previse jesti 6-7 cela jaja dnevno ili je to ok..?

Ajmo ovako...zbog svoje sigurnosti uradi jedan lab. pregled, nevezano za "suspektni" over-dose žumancima...akcenat na holesterol...HDL...LDL...triglicerdi...pa ćeš imati neku predstavu u tome šta se sme, a šta ne sme...tj. šta je ok, a šta ne...

Bez krajnosti, ipak "razlika izmeĂ°u leka i otrova je doza"...  ;)

Sve u svemu, ta akutna konzumacija ne bi trebala da bude fatalna...  ;)

Jedan moj stariji tekst o tome...

http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/umance-na-optuenikoj-klupi.html
Sačuvana
wladaboss
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 51


« Odgovor #667 poslato: Oktobar 12, 2015, 09:46:23 posle podne »

jel moze neko da mi odgovori da li je previse jesti 6-7 cela jaja dnevno ili je to ok..?
Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #666 poslato: Oktobar 01, 2015, 10:37:18 pre podne »

Slazem se, tako sam do sada i radio ali rekoh da proverim posto si napisao da treba paziti i sa tim. Hvala
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #665 poslato: Oktobar 01, 2015, 10:19:31 pre podne »

Zanimljiv tekst, dosta informacija. Sve odgovoreno.

Nego, sad me je nesto drugo zainteresovalo a tice se ovih secera koje si spomenuo na kraju teksta. Ja npr jedem dosta kupusa (svezeg) i svaki dan jezgrasto. Nisam iz tih stvari nikad racunao uh. Kupus smatram vlaknima a jezgrasto mastima. Da li treba obratiti na kolicinu tih namirnica zbog secera ili su kolicine zanemarljive za nas rekreativce?

Cutler je to rekao kratko i jasno...  ;)

Nekada u "ukupnom zbiru hidrata" i te male kolicine mogu dovesti do izbacivanja iz ketoze...opet napominjem, za sve nas koji ovome prilazimo sa aspekta rekreativaca, sve te razlike su minimalne, nebitne i opterecujuce...

Poenta rekreativnog bavljenja sportom je opustanje, uzivanje, a ne stalna opterecenost detaljima...i krajnosti...
Sačuvana
TwinSix
Entuzijasta
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423


« Odgovor #664 poslato: Oktobar 01, 2015, 09:01:02 pre podne »

zanemarljive
+1
Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #663 poslato: Oktobar 01, 2015, 08:27:11 pre podne »

Zanimljiv tekst, dosta informacija. Sve odgovoreno.

Nego, sad me je nesto drugo zainteresovalo a tice se ovih secera koje si spomenuo na kraju teksta. Ja npr jedem dosta kupusa (svezeg) i svaki dan jezgrasto. Nisam iz tih stvari nikad racunao uh. Kupus smatram vlaknima a jezgrasto mastima. Da li treba obratiti na kolicinu tih namirnica zbog secera ili su kolicine zanemarljive za nas rekreativce?
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #662 poslato: Oktobar 01, 2015, 12:06:53 pre podne »

Jel postoji mogućnost da se upadne u ketozu ako se svaki dan ide sa 50g složenih uh? A ta osoba je relativno skoro zavrsila keto. Ne pitam za sebe.

Dobro pitanje...pre davanja nekog preciznog odgovora jedan informativan tekst( tj odlomci istog) ĂDorĂ°a ĂDorĂ°evića, rekreativnog triatlonca

"Normalne (ili bolje rečeno normirane) vrednosti ketona( ketonskih tela) kod svih ljudi su manje od 0.5 mmol/L. Upravo ovde počinje priča da bude zanimljiva. Oko toga šta je normalno. Jer sve vrednosti ketona više od 0.5 mmol/L se smatraju nenormalne, previsoke, opasne i to stanje se naziva ketoza.

Baš zbog tog ustaljenog normiranja je ketoza dobila negativnu konotaciju i reputaciju, a u stvari je ketoza skroz prirodo stanje u kojem se svi ljudi ponekad nalaze. Neko reĂ°e, neko češće. Istorijski gledano, sve reĂ°e i reĂ°e i ja smatram da je upravo to neulaženje u ketozu uzrok mnogih problema sa metabolizmom kao što su gojaznost, dijabetes (pre svega tip 2 i 3), pojava nekih oblika tumora…

Napominjem da mnogi mešaju ketozu sa ketoacidozom (stanje kada su vrednosti ketona ekstremno visoke i obično se javlja kod nelečenog dijabetesa 1 i tada su vrednosti ketona često preko 15 mmol/L što u je u kombinaciji sa visokim sećerom u krvi preko 10-15 mmol/L opasna kombinacija). Ketoza sa druge strane jeste stanje kada su ketoni u krvi viši od 0,5 mmol/L, ali retko viši od 5 mmol/L.

Kako se ulazi u ketozu?

Kada jetra ketogenezom stvara više ketona od 0,5 mmol/L. U principu se to dešava kada u ishrani ima veoma malo ugljenih hidrata. To se dešava u dve situacije:

- Kada se gladuje tako da se sveobuhvatno unosi malo kalorija pa samim tih i UH tako da telo u nedostatku energije ketogenezom “proizvodi” vise ketona. Kraćim “gladovanjem” npr. 10 sati što se mnogima desi nesvesno jer svi mi spavamo noću i ne unosimo hranu tada, i ujutru pri buĂ°enju vrednosti ketona preĂ°u 0.5 mmol/L ali ne puno. Da li je to opasno stanje? Po meni apsolutno ne! Jer većina ljudi se svako jutro budi u ketozi. Kada bi se gladovanje nastavilo u toku dana, ketoni bi rasli, kada bi se gladovanje nastavilo nekoliko dana ketoni bi dostigli vredost od oko 5 mmol/L. Po meni čak ni ovo gladovanje nije nikako štetno ni opasno ali nikako nije nesto što je preporučljivo. To je samo čist primer da telo i bez unosa energije nalazi načine da ostane funkcionalno i to upravo radi ketogenezom.

- Kada se prosto unosi manje UH, a inače jede sasvim normalno. Optimalno je smanjiti UH, zadržati unos proteina i povećati unos masti. Proteinima i mastima se daje telu sve neophodno, a “nedostak” UH dovodi do toga da telo nema dovoljno sećera kao izvor energije (UH koje jedemo bez obzira da li su brzi ili spori završavaju uvek kao šećer u krvi i upravo to dovodi do dizanja šećera u krvi) pa se prilagoĂ°ava na dostupne izvore energije, a to su masti. Masti koje jedemo i ono što je bitno masti koje imamo u sebi.

To prilagoĂ°avanje na masti kao izvor energije se zove keto adaptacija. Mnogi je nazivaju adaptacija na masti.

Masti su kao izvor energije veoma logičan izbor iz dva razloga:

-Uvek su nam dostupne jer čak i “bezmasni” sportisti imaju oko 5-8% masti što je oko 4-5 kg masti što daje 36.000 Kcal.

-Upravo cinjenica da 1 gram masti daje 9 Kcal za razliku od 1 grama UH koji sadrži 4 Kcal kao i 1 gram proteina.

Pretpostavljam da se mnogi pitaju koliko smanjiti UH onda ako se želi dati šansa mastima?


Koliko UH da bi se ušlo u ketozu?

Na ovo pitanje ne postoji konkretan odgovor. Kao kada bi neko pitao koliko vremena i koliko treninga nedeljno treba da bi postao utreniran i ušao u dobru formu. Prvo treba definisati šta je dobra forma, a za to nema definicije. Tako je i sa ketozom. Ali osnovi princip je da dnevni unos UH bude manji od 50 grama. Naravno i ljudi koji ne treniraju mogu uz pravilnu ishranu ući u ketozu i imati beneficije u svakom pogledu od toga ali moja preporuka je da se uvek bude aktivan, nezavisno da li se teži ketozi ili ne. Pozitivan trend koji se vidi u poslednje vreme je da sve više ljudi shvata da šećere i sve ostale UH treba smanjiti , a masti koje su godinama bile na lošem glasu zbog pogrešnog tumačenja studija vratiti u ishranu. Smatram da bi svi od toga imali beneficije.
"

Dakle, to diktira mnogo usko povezanih činilaca - dobar odabir namirnica( obratiti pažnju na namirnice koje su skriveni izvori dodatnih šećera, npr. kupus, jezgrasti plodovi, semenke), trening, unos proteina( previše proteina - aktiviranje glikoneogeneze - iz a.k. se stvara glukoza), dovoljan unos masti...a neka granična vrednost za hidrate je baš 50 gr...

Dakle, da moguće je...

Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #661 poslato: Septembar 30, 2015, 10:06:05 posle podne »

Jel postoji mogućnost da se upadne u ketozu ako se svaki dan ide sa 50g složenih uh? A ta osoba je relativno skoro zavrsila keto. Ne pitam za sebe.
Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #660 poslato: Avgust 24, 2015, 01:38:08 posle podne »

Hvala Slavisa :)
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #659 poslato: Avgust 24, 2015, 01:33:40 posle podne »

To znaci da ako 100g pasulja ima 23g uh i od toga 6g otpada na vlakna koja ne racunamo, ja u racunicu za dnevne uh ubacujem preostalih 17g a to je iz skroba. Jel dobro kapiram to? I njega racunamo skuvanog?

Tako bi trebalo da bude...
Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #658 poslato: Avgust 24, 2015, 09:36:40 pre podne »

To znaci da ako 100g pasulja ima 23g uh i od toga 6g otpada na vlakna koja ne racunamo, ja u racunicu za dnevne uh ubacujem preostalih 17g a to je iz skroba. Jel dobro kapiram to? I njega racunamo skuvanog?
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #657 poslato: Avgust 24, 2015, 12:50:36 pre podne »

Kako računate uh kad jedete neko kuvano jelo npr. pasulj, grašak,  boranija itd. Jel da ih računam uopste pošto nisu složeni?

Navedene mahunarke imaju dobar udeo i vlakana( pektini, gume, celuloza, hemiceluloza, lignini), tako da kao energetski nekonvertibilna "nutritivna valuta" imaju samo "balastnu ulogu" za digestivni trakt, a ne energetsku...

Ali tu ima i skroba koji se svakako "računa"...

Ilustrativno...( pasulj)... http://nutritiondata.self.com/facts/legumes-and-legume-products/4297/2
Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #656 poslato: Avgust 23, 2015, 10:19:26 posle podne »

Kako računate uh kad jedete neko kuvano jelo npr. pasulj, grašak,  boranija itd. Jel da ih računam uopste pošto nisu složeni?
Sačuvana
Пеђа
Zainteresovan član
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 317

« Odgovor #655 poslato: Avgust 21, 2015, 01:23:56 posle podne »

Slažem sa svime. Sve se svodi na količinu kontraktilnog proteina. Bar što se tiče tih 4kg/cm2. Ista količina uvek ima istu radnu sposobnost.
Dok na snagu, kao što kažeš, ima dosta faktora koji smanjuju maksimalni radni kapacitet. Upravo ti faktori su stepen utreniranosti pojedinca.

Šta je kod tebe moglo sve proizvesti manjak snage, možemo napraviti kilometarski spisak. Uglavnom je manjak energije potrebne za neaerobni metabolizam najprimarniji uzrok. O potrebnoj hidriranosti nema svrhe polemisati.

Kreatin je nekad precenjen, a nekad mu se pripisuju nevorovatna svojstva i osobine.

edit:

Kalijum i njegov uticaj na metabolizam većina i ne zna, ali je daleko od nebitnog. Ja samuvek prvo za kalijum pa tek onda za šećere i ostalo...
« Poslednja izmena: Avgust 21, 2015, 01:29:10 posle podne od strane Pedja... » Sačuvana
Stranice: 1 ... 22 23 [24] 25 26 ... 68 Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.19 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 0.078 sekundi sa 18 upita.