Mislim da nas narod nije takvog mentaliteta i vaspitanja da bi karijeru stavio ispred svega.

Ju....

Tebe placaju da ides u skolu?

da zato i idem...

Tebe placaju da ides u skolu?

Imam nekoliko starijih kolega na poslu za koje moze da se kaze da su radoholicari. Ponekad pomislim da im se ceo zivot vrti samo oko posla. Meni to bas zalosno izgleda....
Sto se mene tice....hmm....na poslu radim toliko samo da ne kazu da sam beskoristan
Ne volim da idem na posao, ne volim da radim, lenj sam.....ali mora se pa mi to i ne predstavlja neki veliki problem...sto se mora nije tesko.
Uostalom glavna, ako ne i jedina motivacija, mi je to sto bukvalno radim da bih zaradio za suplemente i ishranu...

a zasto ja idem u skolu? da bi dobio pare, da bi deo sacuwao za suplemente...

Imam nekoliko starijih kolega na poslu za koje moze da se kaze da su radoholicari. Ponekad pomislim da im se ceo zivot vrti samo oko posla. Meni to bas zalosno izgleda....
Sto se mene tice....hmm....na poslu radim toliko samo da ne kazu da sam beskoristan
Ne volim da idem na posao, ne volim da radim, lenj sam.....ali mora se pa mi to i ne predstavlja neki veliki problem...sto se mora nije tesko.
Uostalom glavna, ako ne i jedina motivacija, mi je to sto bukvalno radim da bih zaradio za suplemente i ishranu...

not me
možda to i ne treba javno da pišem (možda šefovi čitaju) ali zaista imama život pored posla.. što naravno ne znači da posao ne radim dobro

Zivot savremenog coveka zahteva izuzetno veliku posvecenost radu radi obezbedjivanja licne egzistencije, i pritom je veoma tesko naci vremena za privatni zivot. Normalno da je nekad potrebno poslu posvetiti vise vremena, ali ukoliko ne postoji granica u posvecenosti radu, ovo moze da predstavlja velik psiholoski problem, odnosno vodi do opsesivnosti u radu, i takve osobe nazivamo "radoholicari". U takvim slucajevima, osoba potpuno ignorise ljude oko sebe, prijatelje, porodicu, slobodno vreme ne postoji, sve je vezano samo za rad.

Neki od simptoma koji upucuju na ovakvo stanje:

- osobu jedino moze da usreci posao
- slobodno vreme, san (spavanje), provod, opustanje i sl. - ne postoje u njihovom zivotu i deluju im kao gubljenje vremena
- cak i posle kraja radnog vremena, jedina misao koja im se vrti u glavi je naravno posao
- potpuna predanost poslu
- postepeno zahladjivanje odnosa - retki pozivi prijatelja, gubitak prijatelja
- pojavljivanje zdravstenih problema - bolovi u ledjima, glavobolja, smanjen apetit...

Sta bi trebalo preduzeti da se ovakvo stanje promeni na bolje?
svakodnevno odvojiti barem malo vremena za sebe i za razgovor sa dragim ljudima - partnerom, decom, prijateljima, porodicom, po mogucnosti razgovor u kojem glavna tematika nije placanje racuna i stres na poslu... ljude oko sebe ne shvatati samo kao ljude koji vam oduzimaju dragoceno vreme za rad vec kao osobe koje su tu u vasem zivotu da bi vam ulepsale zivot i vas zajednicki odnos treba negovati.
Briga o svom telu i zdravlju podrazumeva vreme za redovne obroke, po mogucnosti kvalitetne, i vreme za sport i rekreaciju u umerenoj meri, sto utice pozitivno kako na telo tako i na psihu.
Realno razmisljanje o ciljevima u buducnosti i osvrt na dosadasnji uspeh i zalaganje, osvrt na to koliko ste zadovoljni svojim zivotom.

Psiholozi kazu da se radoholicari cesto BOJE slobodnog vremena, odnosno da je rad najbolja opcija za iskoriscavanje tog vremena, jer u suprotnom i ako im ostane slobodnog vremena nemaju kako da ga provedu, odnosno ne znaju da uzivaju... 

koliko je ovo sve opasno i cemu sve vodi, procenite sami...  licno smatram da u zivotu mora postojati "ono nesto" i da su srecne osobe koje znaju da uzivaju, u pravim trenucima, naravno.