Imam 20 godina, aktivno vezbam, ne pijem, ne pusim, ne drogiram se, zdrav zivot vodim, nemam ni jedan virus u organizmu i uzimao sam Greahalin i Protein (Volumas), sve sam uzmimao u preporucenim dozama i posle toga mi se u analazima krvi ovo pojavilo, kada sam analizu krvi uradio sasvim slucajno, godinu ranije sam isto radio analizu krvi nalazi su bili ok. Prvo mi se uvecao samo ALT i posle nekog vremena mi se povecalo jos i onda se i ovo drugo povecalo. Nemam ni jedan oblik hepatitisa. Od lekova lekar mi je dao Silymarin.

Uvecan mi je ALT na 121, AST na 78, i povecava se stalno...

Na stalni porast transaminaza utiče više razloga... Koliko imaš godina? Boluješ od neke hronične bolesti?

Piješ li neke lekove? Imaš epilepsiju? Antibiotici? Unosiš previše gaziranih sokova? Alkohol?

Hepatitis C ? Problemi sa žučnom kesom? Pankreas?

Ako ćemo detaljno o transaminazama...

"Aminotransferaze ( transaminaze) su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata, katalizuju reakciju izmeĂ°u aminokiseline i alfa-ketokiselina. Ova reakcija podrazumeva prenos amino grupe sa aminokiseline na α-ketokiselinu, pri čemu iz ketokiseline nastaje aminokiselina. Ova reakcija omogućava telu da stvara odreĂ°ene vrste aminokiselina.

Transaminaze kao koenzim koriste piridoksal-fosfat( vitamin B6), koji u prvoj fazi reakcije prelazi u piridoksamin. Piridoksamin vezan za enzime reaguje se piruvatom, oksalacetatom ili alfa-ketoglutaratom, pri čemu nastaju alanin, asparginska kiselina ili glutaminska kiselina. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Aminotransferaze katalizuju prenošenje amino - grupe (NH2) sa jedne aminokiseline na neku ketonsku kiselinu.

U slučaju nekroze hepatocita( razaranja ćelija jetre) aminotransferaze prelaze u krv i zato se mogu smatrati vrlo osetljivim indeksom nekroze jetrinih ćelija, odnosno, specifičnim parametrom hepatocelularnog oštećenja.  

OdreĂ°ivanje katalitičke aktivnosti ovih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, ali i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti.

Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštećenju prvenstveno jetre, (akutna infekcija ili toksično ošćtećenja jetre, ciroza ili rak jetre) i infarkta miokarda.

Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT).

Aspartat aminotransferaza (AST)
AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišiću, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.

Normalne vrednosti : 7-38 IJ/I

Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, mišićne distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa).

Alanin aminotransferaza (ALT)

Normalne vrednosti: 8-41 IJ/I

Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa (akutni i hronični pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.

ALT je smeštena u citozolu hepatocita i ima tri puta duži poluživot od AST, koja se, takoĂ°e nalazi u citozolu, ali i u mitondrijama (oko 40%). Normalan odnos izmeĂ°u ALT i  AST (De - Ritisov količnik) iznosi 1,0. AST se nalazi i u drugim tkivima (srčanom i skeletnom mišiću, bubrezima, mozgu, pankreasu, plućima, leukocitima i ertitrocitima), dok je ALT prisutna samo u jetri, te je zato mnogo specifičniji pokazatelj hepatocelularnog oštećenja.

 Kod bolesnika sa akutnim hepatitisom, aktivnost aminotransferaza je povišena više od 10 - 15 puta u odnosu na referentne vrednosti i po pravilu, aktivnost ALT je viša od AST. Prema tome, u slučaju epidemijske pojave akutnog virusnog hepatitisa, scringing test je odreĂ°ivanje aktivnosti ALT.
 
Porast aktivnosti AST/ALT do 8 puta nije specifičan i može se naći kod bilo kog oboljenja jetre. TakoĂ°e, stepen porasta aktivnosti aminotransferaza nema prognostički značaj kod akutnog hepatocelularnog oštećenja. Najviši nivoi aminotransferaza se nalaze kod bolesnika sa ishemijskim hepatitisom (npr. usled akutnog popuštanja miokarda), virusnim hepatitisom ili medikamentoznim hepatitisom.

Kod bolesnika sa akutnom bilijarnom opstrukcijom, aktivnost AST/ALT, takoĂ°e, dostiže visoke vrednosti, ali one rapidno padaju tokom 24 - 48 h.

Kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom aktivnosti AST/ALT su, obično, povišene 2 – 5 puta. Izraženiji porast AST u odnosu na ALT  (tzv. inverzija aktivnosti aminotransferaza) viĂ°amo kod bolesnika sa hroničnom hepatocelularnom insuficijencijom  (npr.ciroza jetre) kada se enzimi oslobaĂ°aju i iz mitohondrija. Količnik AST/ALT viši od dva može biti od koristi u postavljanju dijagnoze ciroze jetre.
Bitno je i znati to da kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti AST/ALT, što znači da postoje periodi, duži ili kraći, sa normalnom aktivnošću aminotransferaza. Ova činjenica nameće zaključak da normalna aktivnost aminotransferaza ne isključuje mogućnost hroničnog hepatitisa, pa čak i ciroze jetre. Da bi odreĂ°ivanje aktivnosti AST/ALT bilo od relevantnog značaja, neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. na 2 - 3 meseca."

Uvecan mi je ALT na 121, AST na 78, i povecava se stalno...

Postovani, interesuje me da li smem da koristim protein ako imam problema sa jetrom?

Kakav problem je u pitanju???

Neka dijagnoza? Malo detaljnije? Lab. nalazi? Transaminaze? Urea? Kreatinin?

Postovani, interesuje me da li smem da koristim protein ako imam problema sa jetrom?

Jedan kao jedan,nisu spojeni.Ne idem na kontrole,do svoje 13 godine nisam ni znao za tu anomaliju.Jedina kontrola je bila godinu dana posle i to je to.Ne osecam potrebu da se vucaram po lekarima ionako mi nisu prirasli srcu nesto.

Treniram vec skoro 2 godine bez ikakvog problema.Sto se tice alkohola slabo ja to unosim,mozda jednom u mesec dana,dva puta max.

Smatram da bi trebalo da sto pre odes na kontrolu...lab. nalaz, UZ pregled, konsultacija sa nefrologom...nebitno da li smo ti mi lekari prirasli za srce ili ne...biti odogovoran prema sebi i svom zdravlju je imperativ...pogotovu, ako imas ambicija na polju treninga i napredovanja u misicnoj masi i snazi...

Koliko godina imas?

Jedan bubreg, ako je njegova funkcija optimalna ne mora da bude ogranicenje po pitanju treninga i suplementacije, ali su mere predostroznosti neophodne, za tvoje dobro...opet napominjem konsultacija sa nefrologom potrebna...

Jedan kao jedan,nisu spojeni.Ne idem na kontrole,do svoje 13 godine nisam ni znao za tu anomaliju.Jedina kontrola je bila godinu dana posle i to je to.Ne osecam potrebu da se vucaram po lekarima ionako mi nisu prirasli srcu nesto.

Treniram vec skoro 2 godine bez ikakvog problema.Sto se tice alkohola slabo ja to unosim,mozda jednom u mesec dana,dva puta max.

Jesi li radio skoro neki lab. nalaz? UZ nalaz? Kakvi su nalazi? Ideš na redovne kontrole kod nefrologa? Da li je u pitanju "jedan bubreg" ili ren arcuatus( lučno, potkovičasto spojeni bubrezi)? Neki uroĂ°eni "pridruženi" deformitet uro-trakta?

Treniraš? Vitaminsko-mineralni suplementi i omega-3 masne kiseline su ok izbor, ali bez prethodne konsultacije sa nefrologom ne bih se upuštao u bilo kakve detaljne preporuke...

Ali da te ne preplašimo...Jedan bubreg je dovoljan za kvalitetan zivot, jedino treba paziti da se ne formira pesak ili kamen, a to nije teško kontrolisati, redovni godišnji ultrazvucni pregled i laboratorija su dovoljni...

Preporuke...normalan, zdrav zivot, bez trovanja nikotinom, bez alkoholizma, loše ishrane i gojaznosti, bez povišenog krvnog pritiska, kontrola šećera, redovna godišnja kontrola krvne slike( lab. nalaz), kao i ultrazvuk abdomena...a po pitanju sporta i aktivnog bavljanja istim konsultacija lekara specijaliste neophodna...

Od rodjenja imam da kazem fabricku gresku da imam jedan bubreg.Ukratko zanima me koje suplemente bi smeo da koristim a koje da zaobidjem?