Baš tu grešku oko predugog popodnevnog spavanja ljudi najčešće i prave. Posle idu kao komirani. Tako sam devojku jedva uspeo da ubedim da krene kratko da drema, a njoj je bilo nepojmljivo da doteruje alarm kada spava a nikuda ne žuri. Nije shvatala šta čini pola sata odmora kada doĂ°e s posla, nego je bila navikla da se "izgubi" na 2-3 sata.

Sležem se, i ja u poslednje vreme praktikujem kratke dremke, pogotovo kad osećam umor, a kasnije me čeka trening.
Ranije mi se dešavalo da odspavam po 2-3 sata popodne, probudim se odmoran, ali tooooliko ošamućen, da mi trebaju sati da se razbudim i to mi je poprilično remetilo dan.

dremka je stvarno fantasticna stvar za odmor

secam se kad sam je ubacio kao redovnu stavku koliko mi se funkcionisanje promenilo na bolje... pre toga nikad ne bih poverovao nekome koliko 20 - 30 minuta dremanja mogu da promene stvari

Dobar trening zahteva i dobar oporavak

1. deo

Rvači i treneri slažu se u jednoj stvari – potrebno je mnogo truda da bi neko postao snažan rvač. Rvači su na glasu kao sportisti koji imaju najnapornije treninge. Parter, trčanje, dizanje tegova, kalištenika... svi ovi treninzi izazivaju ogroman fizički, mentalni i emotivni stres, i od ključnog su značaja u pravljenju šampiona. Ipak, na putu ka tom cilju, ne sme se zaboraviti jedna, podjednako bitna, karika – oporavak.

Ovako naporni treninzi zahtevaju veoma kvalitetan odmor i proces oporavka. Drugim rečima, da bismo dobro trenirali, potrebno je da se dobro i oporavljamo. Ovo je vrlo često zapostavljena stavka kod sportista.

Šta, zapravo, znači oporavak? Najprostije rečeno, raditi bilo šta što omogućava nadoknaĂ°ivanje potrošene energije.  Naše telo šalje signal kada vapi za oporavkom, poput osećaja gladi ili umora. Da biste mu zadovoljili ove potrebe, ješćete, odnosno spavati, i to predstavlja  oblik oporavka. Baš kao i kada je u pitanju stres, postoje tri oblasti gde se oporavak dešava – mentalni, fizički i emotivni.

Neki najčešći znaci mentalnog oporavka su smirenost, povećani nivo kreativnosti i maštovitosti. Kada je reč o fizičkom stresu, onda su to znaci u vidu smanjenog osećaja gladi, žeĂ°i, pospanosti i umora. Znaci emotivnog oporavka uključuju povećani osećaj zadovoljstva, smisla za humor, sreće i smanjenog osećaja besa, straha ili frustracije.

Postoje pet kategorija mehanizama oporavka:

- Spavanje/dremka
- dijeta
- aktivni i pasivni odmor
- korišćenje prilika za oporavak
- emocionalne katarze


Spavanje/dremka: Spavanje je jedna od najvažnijih mehanizama oporavka. Loše navike spavanja mogu značajno da otežaju ovaj proces. Kako previše, tako i premalo sna  mogu da naprave problem. Neka opšta preporuka je 8 do 10 sati noćnog sna.

Trudite se da ranije odlazite na spavanje. U toku dana hvatajte dremke od 10-15 min i budićete se potpuno osveženi i puni energije. Vodite evidenciju o kvalitetu i kvantitetu sna, naročito u periodima visoke izloženosti stresu.

Dijeta: Koznumiranje adekvatne količine hrane i vode je drugi veoma važan faktor oporavka. Kada ove dve potrebe nisu dobro zadovoljene, propašće i svi drugi mehanizmi oporavka. Ovo je očigledan problem kod sportista koji pokušavaju da spuste telesnu težinu.

Opšte smernice: Držite se konstantnog rasporeda unošenja hrane i vode. Uvek imajte nutritivno bogat doručak. Imajte manje i češće (4-6) obroke, što će vam omogućiti stabilan nivo šećera i više enrgije na duže staze. Neka ishrana bude što raznovrsnija, sa akcentom na prirodnu, svežu hranu (bez konzervanasa i slično).

U narednom nastavku obradićemo preostale mehanizme odmora.

Izvor: strengthsensei.com
Prevod: Robert