Hrom spada u red esencijalnih minerala( u tragovima) koji je važan sa aspekta metabolizma makronutrijenata(ugljenih hidrata, proteina i masti ), kao i normalne osetljivosti na insulin. Smatra se da svoju aktivnost hrom postiže preko oligopeptida – hromodulina. Aktivnost ovog peptida vezuje se za aktivnost insulinskih receptora. Naime, insulin je master hormon regulacije nivoa šećera u krvi. Kada se insulin veže sa insulinski receptor dolazi do aktivacije istog.  To dovodi do „kretanja“ hroma( vezan za transportne proteine) iz krvi do insulin-osetljivih ćelija što rezultira vezivanjem hroma za apohromodulin( neaktivni oblik, bez hroma). Holohromodulin( aktivni oblik „zasićen“ hromom), vezuje se za insulinski receptor i aktivara receptorsku tirozin kinazu i tako omogućava punu aktivnost insulinskog receptora( doprinos insulinskoj signalizaciji). Dakle, insulinski receptor svoju aktivnost ostvaruje kada se za njega veže prvo insulin i posledično hromodulin. Ako aktivnost ovog peptida zakaže, npr. usled deficita hroma, mogući su problemi sa insulinskom osetljivošću.

Hrom, u svom trovalentnom obliku je biološki aktivan( vezuje se za hromodulin). Hrom pikolinat spada u visokoapsorptivni oblik hroma koji je široko rasprostranjen u industriji suplemenata. Hrana savremenog sveta, industrijski prerađena, je često osiromašena ovim bitnim mineralom. Imamo hranu prepunu šećera, sve te nepotrebne insulinske skokove koji nisu „ispraćeni“ adekvatnim unosom hroma i eto problema. Ne zaboravimo da ovakav način ishrane doprinosi i „bržem“ izlučivanju hroma iz našeg tela( urin). Smatra se da skoro 50% populacije savremenog sveta ima neki od oblika subkliničke deficijencije hroma.

Zanimljiva činjenica na koju upozoravaju stručnjaci je da „oslobađanje“ hroma iz hrom pikolinata može imati čak i toksične efekte po naše ćelije( nastanak slobodnih radikala) , ali tek pri mega-doziranju preko 1500 mcg u dužem vremenskom periodu. Retko su preporuke vezane za doziranje takve da dostižu toksične doze – obično 200-600 mcg dnevno. Hrom se takođe može naći u kvascu u oblliku GTF , koji predstvalja specifičan spoj hroma i nikotinske kiseline( vitamin B3), u koji su uključene i neke amino kiseline( glicin, cistein i glutaminska kiselina). Ne zaboravimo da se GTF smatra jako bitnim oblikom hroma po pitanju regulacije odnosa LDL/HDL, kao i ukupnog holesterola u krvi. Novija istraživanja ukazuju da u GTF tu ulogu dominantno omogućava vitamin B3 više li nego sam hrom. Napomenimo i da je pikolinska kiselina strukturni analog vitamina B3.

Sumarno, koji su benefiti suplementacije hrom pikolinatom:

-Može „olakšati“ kontrolu šećera u krvi kod insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2 samo uz konvencionalnu terapiju, kao i sređenu ishranu i dobro doziranu fizičku aktivnost

-Može umanjiti napade neutoljive gladi , kao i „nagonsko prejedanje“

-Hrom pikolinat nije sagorevač masti, već će samo podržati „napore“ vezane za korekciju ishrane i redovnu fizičku aktivnost( svrshodniji metabolizam ugljenih hidrata)

-Hrom pikolinat nema direktna svojstva na povećanje mišićne mase i snage, već deluje indirektno olakšavajući utilizaciju amino kiselina i ugljenih hidrata

-Može ublažiti neke od simptoma policistične bolesti jajnika

-Pokazalo se da ima blag kardioprotektivi efekat kod dijebetesa tipa 2

-Povoljno utiče na stvaranje i metabolizam neutransmitera serotonina koji je zadužen za raspoloženje i apetit.