Slažem se kolega. Uvek pratiti svoje telo! Ali oboje je i definitivno kompleks vitamina koji za sve može da se koristi jer zaista nema štetnosti u odnosu na to kolika je korist. 

Jasno. Volim kada dobijem potvrdu i drugog misljenja.
Definitivno sam osetio olaksanje.

Slažem se da se treba uvek konsultovati i sa drugim osobama. Ali je izuzetno važno i kada koristimo neki suplement da procenimo kako deluje na naš organizam. Svi smo različiti i zato je bitno utvrditi šta zaista utiče na nas. Ovi vitamini definitivno utiču na mnoge metaboličke procese u organizmu i korisni su, ali kada bilo šta uzimamo, treba uvek osluškivati svoje telo. Ti si recimo i sam uvideo da ti zaista i pomažu

Bedoxin (B6) je sa razlogom jedan od najupotrebljavanijih vitamina. Zaista pomaže kod mnogih neuroloških bolesti, utiče na umirenje i bolji san.

Jasno. Volim kada dobijem potvrdu i drugog misljenja.
Definitivno sam osetio olaksanje.

To je jedna od indikacija za primenu ovih vitamina. Često se koriste u slučajevima oštećenja nerava. Recimo vit. B1 je bitan za prenos nervnih impulsa, vit. B6 za sintezu neurotransmitera (supstance koje služe za prenos informacija između nervnih ćelija), vit. B12 učestvuje u sintezi mijelinskog omotača (on se nalazi oko nerava). Ovo su samo neke od funkcija ovih vitamina, ali svakako se u tim slučajevima daje ceo kompleks B vitamina, kao što si i uzimao.

Pre odredjenim povredama koje su se ticale nerava, dobio sam savet lekara da unosim komplex b vitamina.

Izvori vitamina B kompleksa u hrani

Vitamin B1- žitarice celog zrna, obogaćene žitarice, leguminoze, kvasac, koštunjavo voće, svinjetina, jetra.
Vitamin B2- mleko i ostali mlečni proizvodi, jaja, jetra, meso, tamnozeleno lisnato povrće, punozrne žitarice, obogaćene žitarice, orasi, kvasac, pečurke.
Vitamin B3- namirnice bogate triptofanom: mleko, jaja, živinsko meso. Namirnice bogate niacinom- žitarice celog zrna, obogaćene žitarice, nemasno meso, živinsko meso, riba.
Vitamin B4 (holin)- meso, punozrne žitarice, žumance, grašak i leguminoze.
Vitamin B5- u svim namirnicama, sem u obrađenim i rafinisanim: biljna i životinjska vlakna, jetra, bubreg, jaja.
Vitamin B6- namirnice bogate proteinima, jetra, žitarice celog zrna, obogaćene žitarice, jaja, riba, voće i povrće, semenke.
Vitamin B7- žumance, jetra, bubreg, pečurke, tamnozeleno lisnato povrće, paradajz, kvasac.
Vitamin B9- zeleno lisnato povrće, žitarice celog zrna, pomorandže, banane, sočivo, semenke, pšenične klice, jetra.
Vitamin B12- namirnice životinjskog porekla (meso, riba, školjke, živinsko meso, jaja, mleko, sir) i obogaćene žitarice.

Ljudski organizam je sposoban da u određenoj meri deponuje gotovo sve vitamine. Hidrosolubilni vitamini se apsorbuju direktno u krv, metabolišu u jetri, ali veoma malo deponuju. Oni se ekskretuju mokraćom, te je manja verovatnoća izazivanja toksičnih efekata u odnosu na liposolubilne vitamine. Liposolubilni vitamini se apsorbuju zajedno sa mastima iz hrane i dospevaju u jetru, gde se većina i deponuje, što olakšava pojavu toksičnih efekata hipervitaminoza. S druge strane, deficit hidrosolubilnih vitamina može nastati mnogo brže, nakon nekoliko nedelja ili meseci. Za ostvarivanje vrhunskih sportskih rezultata potrebna je optimalna psihofizička spremnost osobe. Prema većini istraživanja, potrebe sportista za vitaminima mogu biti veće nego u ostaloj populaciji. Razlog je intenzivni fizički rad koji povećava potrošnju energije i utrošak kiseonika. Potrebe za vitaminima zavise od vrste sporta, intenziteta treninga i opterećenja, kao i uslova spoljašnje sredine. Deficit vitamina, iako se retko javlja, može dovesti do pogoršanja treninga i sportskih postignuća. Simptomi i znaci deficijencija su brojni i pored fizičkih, podrazumevaju i moguće psihičke probleme.
Vitamini B kompleksa spadaju u hidrosolubilne vitamine i izuzetno su značajni za fizičku aktivnost. Postoje snažne preporuke za njihovu suplementaciju.