Koju hranu treba da jedete?
Iako ishrana pogodna za giht eliminiše mnoge namirnice, još uvek postoji dosta namirnica sa niskim sadržajem purina u kojima možete da uživate.
Hrana se smatra niskopurinskom kada ima manje od 100 mg purina na 100 grama.

Evo nekoliko glavnih namirnica sa visokim sadržajem purina, umereno visokim sadržajem purina i hrane sa visokim sadržajem fruktoze koje treba izbegavati:

iznutrice - to uključuje džigericu, bubrege i mozak
meso: Primeri uključuju fazana, teletinu i divljač
riba: haringa, pastrmka, skuša, tunjevina, sardine, inćuni
morski plodovi: rakovi, škampi i ikra
napici: Posebno voćni sokovi i slatka gazirana pića
šećeri: med, nektar agave i kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze
kvasac: nutritivni kvasac, pivski kvasac
Pored toga, treba izbegavati rafinisane ugljene hidrate poput belog hleba, kolača. Iako nemaju puno purina ili fruktoze, imaju malo hranljivih materija i mogu podići nivoe mokraćne kiseline.

Koju hranu treba da izbegavate?
Ako ste podložni iznenadnim napadima gihta, izbegavajte glavne krivce - hranu sa visokim sadržajem purina.
To su namirnice koje sadrže više od 200 mg purina na 100 grama.
Takođe bi trebalo da izbegavate hranu sa visokim sadržajem fruktoze, kao i hranu sa umereno visokim sadržajem purina, koja sadrži 150–200 mg purina na 100g. Ovo može izazvati napad gihta.

Namirnice koje obično izazivaju napade gihta uključuju crveno meso, plodove mora, alkohol. Sadrže umerenu do veliku količinu purina.
Međutim, postoji jedan izuzetak od ovog pravila. Istraživanja pokazuju da povrće sa visokim sadržajem purina ne izaziva napade gihta.
I zanimljivo, napici zaslađeni fruktozom mogu povećati rizik od gihta i napada gihta, iako nisu bogati purinom.
Umesto toga, oni mogu povećati nivoe mokraćne kiseline ubrzavajući nekoliko ćelijskih procesa.
Na primer, studija koja je obuhvatila preko 125.000 učesnika otkrila je da ljudi koji konzumiraju najviše fruktoze imaju 62% veći rizik od razvoja gihta.
S druge strane, istraživanja pokazuju da mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, proizvodi od soje i dodaci vitamina C mogu pomoći u sprečavanju napada gihta smanjenjem nivoa mokraćne kiseline u krvi.
Čini se da mlečni proizvodi sa punomasnim i visokim sadržajem masti ne utiču na nivoe mokraćne kiseline.

Kako hrana utiče na giht?
Ako imate giht, određena hrana može izazvati napad podizanjem nivoa mokraćne kiseline.
Hrana okidač obično sadrži puno purina, supstance koja se prirodno nalazi u hrani. Kada varite purine, telo stvara mokraćnu kiselinu kao otpadni proizvod.
Ovo nije briga za zdrave ljude, jer oni efikasno uklanjaju višak mokraćne kiseline iz tela.
Međutim, ljudi sa gihtom ne mogu efikasno ukloniti višak mokraćne kiseline. Dakle, ishrana sa visokim sadržajem purina može dozvoliti da se mokraćna kiselina akumulira i izazove napad gihta.
Na sreću, istraživanja pokazuju da ograničavanje hrane sa visokim sadržajem purina i uzimanje odgovarajućih lekova mogu sprečiti napade gihta.

Skoro polovina slučajeva gihta pogađa palčeve stopala, dok drugi slučajevi pogađaju ostale prste, kolena i druge zglobove.
Simptomi ili „napadi“ gihta se javljaju kada ima previše mokraćne kiseline u krvi. Mokraćna kiselina je otpadni proizvod koji telo stvara kada vari određenu hranu.
Kada je nivo mokraćne kiseline visok, njeni kristali se mogu akumulirati u zglobovima. Ovaj proces izaziva upalu sa pojavom otoka i intenzivnog bola.
Napadi gihta se obično javljaju noću i traju 3–10 dana.
Većina ljudi koji imaju ovo stanje doživljava ove simptome, jer njihova tela ne mogu efikasno da uklone višak mokraćne kiseline. Ovo omogućava da se mokraćna kiselina akumulira, kristalizuje i taloži u zglobovima.
Drugi sa gihtom proizvode previše mokraćne kiseline zbog genetike ili ishrane.

Giht je vrsta metaboličke reumatske bolesti.
Ljudi sa gihtom doživljavaju iznenadne i teške napade bola i otoka zglobova.
Na sreću, giht se može kontrolisati lekovima, ishranom pogodnom za giht i promenama načina života.