I sa tim se slazem,onda cu postaviti pitanje ovako:sta je uzrok tome sto su se medusobni odnosi ovako pogorsali?

Uh, to je dosta kompleksno pitanje, kamo sreće da neko ima odgovor na to... Mislim da sve skupa je uticalo- možda neke stvari u medijima koje se propagiraju najviše... Šta ti misliš?

Na to sam mislio,da su najvise krive medije kao i drustvene mreze,jer se tu kreiralo jedan svet koji za osnove ima nerealisticne standarde,ne zive u danasnjici,nego u tom svom kreiranom svetu koji veze nema sa stvarnoscu i stvarnim svetom,naprimer deca koja na kompjuteru igraju vise casova umesto da izadu sa drugovima i da se igraju takoreci uzivo.

Postojanje različitih medija je sa jedne strane izuzetno korisno. Međutim, sa druge strane je višestruko štetno, što si i sam naveo šta se sve dešava upravo zbog širenja pogrešnih slika o realnosti.

Razlicitih medija?

Kada kažem mediji, mislim na sve, od televizije do Interneta, društvenih mreža. Sve to skupa može biti i korisno i štetno. Sve zavisno od sadržaja.

I od sadrzaja ali i od coveka.Recimo ko je odrastao i ima svoj cvrst stav onda ce njemu tesko utuviti u glavu medija da to ne treba tako raditi nego drugacije,ili da to kako on odgaja decu nije dobro itd....

Ko drži do pravih vrednosti, neće se pokolebati. Sada će neko pitati šta su prave vrednosti. Pa zna se. Određene moralne norme su uvek postojale. Nešto se i menjalo tokom vekova ljudske istorije.

Tako je, normalne norme postoje. Ostalo su varijacije na temu.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

A pre ni vrata nismo zakljucavali,probaj to sada....

To je misaona imenica. Toga se sećam samo kada sam bio mali. Posle ništa od toga. Pričala mi je jedna poznanica da u Kanadi, u Vankuveru ljudi ne zaključavaju vrata. Meni je to prosto neverovatno.

A ono, vozis bicikl,ostavis ga na ulici, pa ga uzmes...

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja se nadam da će ova priča i ovaj primer bar malo dopreti do ljudi i nešto promeniti.

I ja se iskreno nadam. Izuzetno emotivno i valjda će ukazati drugima kako se treba ponašati u takvim i sličnim situacijama.

A mozda neko zeli, a ne moze....

To je pitanje šta konkretno neko može da učini, a šta ne.

Uvek se moze uciniti nesto samo je pitanje volje.Rekao sam da necu vise o tome,ali izgleda da moram.Posto sam bio maloletan i nisam mogao sam da odnesem caleta lekaru onda sam poceo kuci sa time da sam sakrivao sve alkoholno i sa time "otezao" njegov nacin da dode do zeljenog alkohola.Pa kad je kupio i kad sam opet nasao opet sam sakrio ili prosuo itd....

Očigledno je da se uvek može nešto učiniti. I opet dolazimo do toga da se samo nalaze izgovori da se nešto ne može uraditi.

Ali i to je realno, odbrambeni mehanizam.

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Iskreno, ne bih da sam pesimista, ali ja povratak na staro ne uočavam. Vidim da se sve više srlja u propast.

Zato sam i pitao vas ostale jer i meni se tako cini.....nazalost.

Počeo si kao novinari, da postavljaš samo provokativna pitanja

Ili samo da izvadi iz celog konteksta mozda jednu recenicu i na to odgovara.

Što provokativnije, to bolje I samo izvlačimo iz konteksta

Gadjamo u sredinu. _:D

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Iskreno, ne bih da sam pesimista, ali ja povratak na staro ne uočavam. Vidim da se sve više srlja u propast.

Zato sam i pitao vas ostale jer i meni se tako cini.....nazalost.

Počeo si kao novinari, da postavljaš samo provokativna pitanja

Ili samo da izvadi iz celog konteksta mozda jednu recenicu i na to odgovara.

Hahaha, I to je neka veština... 😂

Lepo ja kazem, a njima se ne svidja.

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Možda samo ukoliko se krene ispočetka, tj ako se počne sa propagiranjem bilo novih ili nekih ranijih vrednosti. Ali ništa za sad ne ukazuje na takav početak...

Moze, ali radimo to pojedinacno sa uticajem na svoju okolinu. Pa i jednu osobu da ubedimo, pa ona dalje, itd.

I sa tim se slazem,onda cu postaviti pitanje ovako:sta je uzrok tome sto su se medusobni odnosi ovako pogorsali?

Uh, to je dosta kompleksno pitanje, kamo sreće da neko ima odgovor na to... Mislim da sve skupa je uticalo- možda neke stvari u medijima koje se propagiraju najviše... Šta ti misliš?

Na to sam mislio,da su najvise krive medije kao i drustvene mreze,jer se tu kreiralo jedan svet koji za osnove ima nerealisticne standarde,ne zive u danasnjici,nego u tom svom kreiranom svetu koji veze nema sa stvarnoscu i stvarnim svetom,naprimer deca koja na kompjuteru igraju vise casova umesto da izadu sa drugovima i da se igraju takoreci uzivo.

Postojanje različitih medija je sa jedne strane izuzetno korisno. Međutim, sa druge strane je višestruko štetno, što si i sam naveo šta se sve dešava upravo zbog širenja pogrešnih slika o realnosti.

Razlicitih medija?

Kada kažem mediji, mislim na sve, od televizije do Interneta, društvenih mreža. Sve to skupa može biti i korisno i štetno. Sve zavisno od sadržaja.

I od sadrzaja ali i od coveka.Recimo ko je odrastao i ima svoj cvrst stav onda ce njemu tesko utuviti u glavu medija da to ne treba tako raditi nego drugacije,ili da to kako on odgaja decu nije dobro itd....

Pored toga ipak treba imati i neku sirinu...

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

A pre ni vrata nismo zakljucavali,probaj to sada....

Ni kola sada na prakingu ne smes da ostavis

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Iskreno, ne bih da sam pesimista, ali ja povratak na staro ne uočavam. Vidim da se sve više srlja u propast.

Zato sam i pitao vas ostale jer i meni se tako cini.....nazalost.

Počeo si kao novinari, da postavljaš samo provokativna pitanja

Ili samo da izvadi iz celog konteksta mozda jednu recenicu i na to odgovara.

Ima svega, nemoj da ste ljubomorni.

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Iskreno, ne bih da sam pesimista, ali ja povratak na staro ne uočavam. Vidim da se sve više srlja u propast.

Zato sam i pitao vas ostale jer i meni se tako cini.....nazalost.

Meni se ne cini!

Ti mislis da ima nade da se sve vrati na staro?

Ne da mislim nego verujem i vidim.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

Nazalost, ne znamo dok se ne andjemo u takvoj situaciji.

Nasao sam se zato sam i tako napisao.

Ima li u cemu se nisi nasao?

I sa tim se slazem,onda cu postaviti pitanje ovako:sta je uzrok tome sto su se medusobni odnosi ovako pogorsali?

Uh, to je dosta kompleksno pitanje, kamo sreće da neko ima odgovor na to... Mislim da sve skupa je uticalo- možda neke stvari u medijima koje se propagiraju najviše... Šta ti misliš?

Na to sam mislio,da su najvise krive medije kao i drustvene mreze,jer se tu kreiralo jedan svet koji za osnove ima nerealisticne standarde,ne zive u danasnjici,nego u tom svom kreiranom svetu koji veze nema sa stvarnoscu i stvarnim svetom,naprimer deca koja na kompjuteru igraju vise casova umesto da izadu sa drugovima i da se igraju takoreci uzivo.

Postojanje različitih medija je sa jedne strane izuzetno korisno. Međutim, sa druge strane je višestruko štetno, što si i sam naveo šta se sve dešava upravo zbog širenja pogrešnih slika o realnosti.

Razlicitih medija?

Kada kažem mediji, mislim na sve, od televizije do Interneta, društvenih mreža. Sve to skupa može biti i korisno i štetno. Sve zavisno od sadržaja.

Sve vise verujem u to da je vise stetno engo sto je korisno.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Ali sta je uzrok tome?

Ima dosta faktora. Međuljudski odnosi su se drastično pogoršali.

Robovlasnicko drustvo, usmerenost ka materijalizmu.

Jeste. Sve se radi ka tome i uspešno je iskrivljena slika o moralnim načelima.

A duhovnoscu se tek retko ko bavi. A neophodna je za ljudski razvoj.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

Nema veze sto ne znamo, ali prisutno ej to izbegavanje javljanja na hodniku/u liftu....

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja se nadam da će ova priča i ovaj primer bar malo dopreti do ljudi i nešto promeniti.

I ja se iskreno nadam. Izuzetno emotivno i valjda će ukazati drugima kako se treba ponašati u takvim i sličnim situacijama.

A mozda neko zeli, a ne moze....

To je pitanje šta konkretno neko može da učini, a šta ne.

I sta moze po tebi?