Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Možda samo ukoliko se krene ispočetka, tj ako se počne sa propagiranjem bilo novih ili nekih ranijih vrednosti. Ali ništa za sad ne ukazuje na takav početak...

Moze, ali radimo to pojedinacno sa uticajem na svoju okolinu. Pa i jednu osobu da ubedimo, pa ona dalje, itd.

Naravno. Samo treba i javno da se propagiraju takve vrednosti. Mi ovde delimično i to radimo. Problem je što ljudi sa ispravnim stavovima se retko usuđuju javno da se suprotstave masi.

Ja mislim da je to tako jer su svesni da ljudima se bas nece svideti ono sta takva osoba hoce da prica i onda radije odustaju.

Ima i toga, ima i da ne žele da "gube" vreme i još nekih faktora...

E to jeste. Neko razmislja i kao sta ja ima da pricam ljudima sta je ispravno,a sta ne. Neka svako sam uvidi.

Ne samo to,nego zasto da pricam ljudima kada mi svakako nece verovati a pogotovo nece probati ono sto sam i preporucio.....

Svejedno treba hrabrosti ljude koji imaju šta pametno da kažu da pričaju, pa makar imali utisak da ih niko ne sluša.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja se nadam da će ova priča i ovaj primer bar malo dopreti do ljudi i nešto promeniti.

I ja se iskreno nadam. Izuzetno emotivno i valjda će ukazati drugima kako se treba ponašati u takvim i sličnim situacijama.

A mozda neko zeli, a ne moze....

To je pitanje šta konkretno neko može da učini, a šta ne.

I sta moze po tebi?

Bar da na silu odvede osobu lekaru.

Često se dešava i da skoro na silu ih vode lekaru.

Uglavnom sam protiv toga da se upotrebi sila ali u ovakvim slucajevima odobravam,jer nazalost drugacije ne moze,nece shvatiti da im hoces dobro!

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Možda samo ukoliko se krene ispočetka, tj ako se počne sa propagiranjem bilo novih ili nekih ranijih vrednosti. Ali ništa za sad ne ukazuje na takav početak...

Moze, ali radimo to pojedinacno sa uticajem na svoju okolinu. Pa i jednu osobu da ubedimo, pa ona dalje, itd.

Vidis,ipak sam uspeo,isto ovo sam ja tebi rekao pre nekih 6 meseci i vidis ubedio sam te.

kada veujem u to.

Drago mi je,to znaci da sam i ja uspeo da ubedim nekog.

Znaci prvo medjusobno da se usaglasimo,pa i druge da ubedimo

To bi bila dobitna kombinacija.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

Nema veze sto ne znamo, ali prisutno ej to izbegavanje javljanja na hodniku/u liftu....

Kad sam bio u americi na svetskom prvenstvu pa smo izasli na ulicu svako ti se javlja i to svako svakome.Meni je to bilo jako cudno,ali svidelo mi se.

Ok, ali u kom gradu?

Atlanta,Majami,Kolumbus,Las Vegas,Los Angeles,Key West....ovi su mi sad pali na pamet gde sam bio.Sigurno ima jos ali su manji gradovi ili nisu ostavili toliko jak utisak na mene kao ovi.

Vidim sada da si napisao gde si bio. Ja ti postavio pitanje gde si bio. I svuda su ljudi tako druzeljubivi i svima se javljaju?

Da,u tim krajevima sigurno.A i kad ti nesto nije jasno pa ih pitas onda ne gledaju na tebe kao na Marsovca nego ti pomazu.

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Možda samo ukoliko se krene ispočetka, tj ako se počne sa propagiranjem bilo novih ili nekih ranijih vrednosti. Ali ništa za sad ne ukazuje na takav početak...

Moze, ali radimo to pojedinacno sa uticajem na svoju okolinu. Pa i jednu osobu da ubedimo, pa ona dalje, itd.

Naravno. Samo treba i javno da se propagiraju takve vrednosti. Mi ovde delimično i to radimo. Problem je što ljudi sa ispravnim stavovima se retko usuđuju javno da se suprotstave masi.

Ja mislim da je to tako jer su svesni da ljudima se bas nece svideti ono sta takva osoba hoce da prica i onda radije odustaju.

Ima i toga, ima i da ne žele da "gube" vreme i još nekih faktora...

E to jeste. Neko razmislja i kao sta ja ima da pricam ljudima sta je ispravno,a sta ne. Neka svako sam uvidi.

Ne samo to,nego zasto da pricam ljudima kada mi svakako nece verovati a pogotovo nece probati ono sto sam i preporucio.....

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

A pre ni vrata nismo zakljucavali,probaj to sada....

Ni kola sada na prakingu ne smes da ostavis

To ti znas najbolje,kada smo bili na proslavi nase firme pa su moja kola obili i odneli sve,pa si mi ti pomogao da se mogu vratiti kuci....

Tu se vidi kako se dotaklo dno.

Kako je Balasevic rekao dno dna,ne samo dno.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

Nema veze sto ne znamo, ali prisutno ej to izbegavanje javljanja na hodniku/u liftu....

Kad sam bio u americi na svetskom prvenstvu pa smo izasli na ulicu svako ti se javlja i to svako svakome.Meni je to bilo jako cudno,ali svidelo mi se.

Nisam znao da su toliko drustveni. U kom je to gradu bilo?

U vise gradova,Atlanta,Majami,Key West,Kolumbus,Las Vegas,Los Angeles i jos mnoga mesta gde smo stali.

I sa tim se slazem,onda cu postaviti pitanje ovako:sta je uzrok tome sto su se medusobni odnosi ovako pogorsali?

Uh, to je dosta kompleksno pitanje, kamo sreće da neko ima odgovor na to... Mislim da sve skupa je uticalo- možda neke stvari u medijima koje se propagiraju najviše... Šta ti misliš?

Na to sam mislio,da su najvise krive medije kao i drustvene mreze,jer se tu kreiralo jedan svet koji za osnove ima nerealisticne standarde,ne zive u danasnjici,nego u tom svom kreiranom svetu koji veze nema sa stvarnoscu i stvarnim svetom,naprimer deca koja na kompjuteru igraju vise casova umesto da izadu sa drugovima i da se igraju takoreci uzivo.

Postojanje različitih medija je sa jedne strane izuzetno korisno. Međutim, sa druge strane je višestruko štetno, što si i sam naveo šta se sve dešava upravo zbog širenja pogrešnih slika o realnosti.

Razlicitih medija?

Kada kažem mediji, mislim na sve, od televizije do Interneta, društvenih mreža. Sve to skupa može biti i korisno i štetno. Sve zavisno od sadržaja.

I od sadrzaja ali i od coveka.Recimo ko je odrastao i ima svoj cvrst stav onda ce njemu tesko utuviti u glavu medija da to ne treba tako raditi nego drugacije,ili da to kako on odgaja decu nije dobro itd....

Ko drži do pravih vrednosti, neće se pokolebati. Sada će neko pitati šta su prave vrednosti. Pa zna se. Određene moralne norme su uvek postojale. Nešto se i menjalo tokom vekova ljudske istorije.

Menjalo jeste,ali osnove su ostale.

Sigurno nije rijaliti sou visoko moralno nacelo.

Rijalitije ja bih zakonom zabranio!
Mada bi onda bilo jos interesantnije....

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Možda samo ukoliko se krene ispočetka, tj ako se počne sa propagiranjem bilo novih ili nekih ranijih vrednosti. Ali ništa za sad ne ukazuje na takav početak...

Voleo bih da se to desi. Ali ja ne uviđam da uopšte ima nekog pozitivnog pomaka. Imam utisak da je situacija u društvu sve gora.

Zar ne primecujes ljude oko sebe da osvescuju neke stvari?

Znaju ljudi,ali se ne radi sustinski nista.

To sam i ja konstatovao.E sad zasto ne rade to ne znam.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

A pre ni vrata nismo zakljucavali,probaj to sada....

To je misaona imenica. Toga se sećam samo kada sam bio mali. Posle ništa od toga. Pričala mi je jedna poznanica da u Kanadi, u Vankuveru ljudi ne zaključavaju vrata. Meni je to prosto neverovatno.

A ono, vozis bicikl,ostavis ga na ulici, pa ga uzmes...

Ma odneli bi nas sa sve biciklom

Ne bih se cudio.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

A pre ni vrata nismo zakljucavali,probaj to sada....

Ni kola sada na prakingu ne smes da ostavis

Skoro sam citao i kad ne neko ostavio kljuc u autu na benziskoj pumpi,pa otisao da plati i onda mu neko ukrao auto.

To mi je interesantno jer koliko sam upucen sve benzinske pumpe imaju kamere pa nije tesko pronaci lopova....

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

To mi je jasno samo me interesovalo vase misljenje o tome kako smo dospeli tu gde smo danas i da li mislite da ima makar delimicnog povratka?

Iskreno, ne bih da sam pesimista, ali ja povratak na staro ne uočavam. Vidim da se sve više srlja u propast.

Zato sam i pitao vas ostale jer i meni se tako cini.....nazalost.

Meni se ne cini!

Ti mislis da ima nade da se sve vrati na staro?

Ne da mislim nego verujem i vidim.

Sta konkretno mislis da se menja na bolje?

Ovo bi i mene interesovalo.

I sa tim se slazem,onda cu postaviti pitanje ovako:sta je uzrok tome sto su se medusobni odnosi ovako pogorsali?

Uh, to je dosta kompleksno pitanje, kamo sreće da neko ima odgovor na to... Mislim da sve skupa je uticalo- možda neke stvari u medijima koje se propagiraju najviše... Šta ti misliš?

Na to sam mislio,da su najvise krive medije kao i drustvene mreze,jer se tu kreiralo jedan svet koji za osnove ima nerealisticne standarde,ne zive u danasnjici,nego u tom svom kreiranom svetu koji veze nema sa stvarnoscu i stvarnim svetom,naprimer deca koja na kompjuteru igraju vise casova umesto da izadu sa drugovima i da se igraju takoreci uzivo.

Postojanje različitih medija je sa jedne strane izuzetno korisno. Međutim, sa druge strane je višestruko štetno, što si i sam naveo šta se sve dešava upravo zbog širenja pogrešnih slika o realnosti.

Razlicitih medija?

Kada kažem mediji, mislim na sve, od televizije do Interneta, društvenih mreža. Sve to skupa može biti i korisno i štetno. Sve zavisno od sadržaja.

Sve vise verujem u to da je vise stetno engo sto je korisno.

Sve zavisi.Recimo rezultate sa raznih bodi bilding,powerlifting,strongman takmicenja saznam preko njih ili neke "tajne" nekog strongmana,powerliftera,bodi bildera pre cu saznati,mozda i neke vaznije vesti dok ostalo i ne pratim.To je dobro kod drustvenih mreza da ce ti se to stalno ponavljati sto pratis/gledas pa ne moras da trazis.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Ali sta je uzrok tome?

Ima dosta faktora. Međuljudski odnosi su se drastično pogoršali.

Robovlasnicko drustvo, usmerenost ka materijalizmu.

Jeste. Sve se radi ka tome i uspešno je iskrivljena slika o moralnim načelima.

A duhovnoscu se tek retko ko bavi. A neophodna je za ljudski razvoj.

Komunizam je ostavio dubok trag na mnoge. I posledice se jos osecaju. Da ne kazem koliko sekta ima kod nas.

Joj tek mi oni nisu jasni gori su od mnogih droga,alkohola,cigareta....

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Potpuno smo se otudjili, prvenstveno od sebe, tako i od drugih...

Tako je. Ranije je sve bilo drugačije. Sada i u svojoj zgradi ne znamo ko su nam sve komšije. Ili ko živi u kući, ne zna ko se od novih komšija doselio nekoliko kuća dalje.

Nema veze sto ne znamo, ali prisutno ej to izbegavanje javljanja na hodniku/u liftu....

Jeste. Ziva istina. Na selu se i nepoznatom coveku javljaju. U zgradi se komsije cesto izbegavaju da se javljaju.

Kao da ih je blam javiti se.