Simptomi - Kod osobe se javlja intenzivan strah od povećanja telesne mase i gojenja, iako ta osoba ima značajno malu masu. Ipak, postoje opsesivne misli o smanjenju telesne mase. Ovde zapravo postoji poremećaj telesne šeme – tj. poremećaj u načinu na koji osoba doživljava svoje telo. Ovaj poremećaj karakterišu restriktivni obrasci ishrane, koji podsećaju na držanje dijete, međutim postoje velike razlike između njih. Efekti ekstremnog ponašanja, koji su rezultat ovog poremećaja, su daleko opasniji od bilo kakvih loših efekata neke dijete. Dok neko može da drži dijetu u pokušaju da smrša kao primarni cilj, kod anoreksije može da bude na dijeti jer doživljava gubitak težine kao način za postizanje sreće i samosavladavanja.

To je slicno kao sto bodi bilderi vide samog sebe uvek malim i ako su veliki kao kuca,samo ovi obrnuto vide sebe debelim.Sve krece u psihi.Nazalost bilo je i siguran sam da i dalje ima puno msrtnih slucajeva.

To je isto poremećaj telesne šeme, takođe može voditi u ortoreksiju ali i druge poremećaje ishrane. Zato se danas priča da su ovi i slični poremećaji sve zastupljeniji kod muškaraca.

Pored RESTRIKTIVNOG tipa anoreksije postoji i PURGATIVNI tip. Restriktivni zip znači da do gubitka na težini dolazi izbegavanjem unosa hrane. Purgativni je kada osoba pribegava povraćanje pojedene hrane, upotrebi klistira, laksativa i sl lekova za pražnjenje, upotrebi lekova za ubrzanje metabolizma, izlaganju hladnoći zarad ubrzanja metabolizma ili preteranom vežbanju zarad sagorenja kalorija.

To mi tek nije jasno.

Dr Nikola je sve veoma lepo naveo. Ono što je veoma bitno i treba da se ponovi je da je osoba opsednuta izgledom, ima ogroman strah od dobijanja na težini , vidi svoje tele kao debelo i neadekvatno, kod anoreksije je obavezno telesna težina za 15% ili više manja od donje granice za uzrast i visinu.

Svi smo mi u neku ruku "opsednuti" izgledom ali u granicama normale i svi brinemo o zdravlju,ali ovo je vec preterivanje.

Faktori životne sredine - U današnje vreme, ideali lepote koji naglašavaju savršenstvo i mršavost igraju važnu ulogu u razvoju anoreksije. Pojedinci imaju veću verovatnoću da razviju anoreksiju, ako njihova porodična uverenja u vaspitanju naglašavaju vrednosti, izgled i odnose prema hrani i vežbanju koji su slični zapadnim idealima lepote i načinu ishrane.

Samo ne znam ko kreira te tzv ideale.....i sta ako nisam idealan?Da li sam onda manje vredan?Nisam.

Simptomi - Kod osobe se javlja intenzivan strah od povećanja telesne mase i gojenja, iako ta osoba ima značajno malu masu. Ipak, postoje opsesivne misli o smanjenju telesne mase. Ovde zapravo postoji poremećaj telesne šeme – tj. poremećaj u načinu na koji osoba doživljava svoje telo. Ovaj poremećaj karakterišu restriktivni obrasci ishrane, koji podsećaju na držanje dijete, međutim postoje velike razlike između njih. Efekti ekstremnog ponašanja, koji su rezultat ovog poremećaja, su daleko opasniji od bilo kakvih loših efekata neke dijete. Dok neko može da drži dijetu u pokušaju da smrša kao primarni cilj, kod anoreksije može da bude na dijeti jer doživljava gubitak težine kao način za postizanje sreće i samosavladavanja.

To je slicno kao sto bodi bilderi vide samog sebe uvek malim i ako su veliki kao kuca,samo ovi obrnuto vide sebe debelim.Sve krece u psihi.Nazalost bilo je i siguran sam da i dalje ima puno msrtnih slucajeva.

Anoreksija se najčešće javlja u periodu od 13-18 godina. Ranije se cenilo da je 10 do 20 puta češća kod žena, međutim u poslnje vreme se taj odnos žena i muškaraca smanjio jer sve više su i muškaraci bombardovani idejama idealnog izgleda.

Purgativni tip dosta liči na bulimiju ali razlika je u tome što kod bulimija osobe ne moraju da imaju sniženi telesnu težinu od normalne i obavezan je takav način ponašanja.

Pored RESTRIKTIVNOG tipa anoreksije postoji i PURGATIVNI tip. Restriktivni zip znači da do gubitka na težini dolazi izbegavanjem unosa hrane. Purgativni je kada osoba pribegava povraćanje pojedene hrane, upotrebi klistira, laksativa i sl lekova za pražnjenje, upotrebi lekova za ubrzanje metabolizma, izlaganju hladnoći zarad ubrzanja metabolizma ili preteranom vežbanju zarad sagorenja kalorija.

 Pored ovih simptoma osoba strogo kontroliše ishranu, sama pravi jela, kontroliše nutritivna vrednosti, izbegava hranu u restoranima. S obzirom na to koliko malo hrane unosi može biti veoma aktivna i živahna.

Dr Nikola je sve veoma lepo naveo. Ono što je veoma bitno i treba da se ponovi je da je osoba opsednuta izgledom, ima ogroman strah od dobijanja na težini , vidi svoje tele kao debelo i neadekvatno, kod anoreksije je obavezno telesna težina za 15% ili više manja od donje granice za uzrast i visinu.

Vratiću se na ovu temu jer je opet veoma aktuelna, možda ideali mršavosti nisu zastupljeni kao ranije ali konstantno bombardovanje idealima lepote ljude opet vodi ka poremećajima ishrane. Iako su trenutno u modi obline, opsednutost telom vrlo lako može prerasti u poremećaj ishrane (anoreksija, bulimija).

Stalno se ističe da su pravilna ishrana i adekvatna fizička aktivnost važni aspekti zdravog života. Međutim, postoji granica između zdravih navika u odabiru namirnica i vežbanju sa jedne strane i pojavi opsesije sa druge. Pošto smo toliko fokusirani na zdravu ishranu i pravilno vežbanje, ljudi koji pokušavaju da urade stvari koje su dobre za njih na kraju prelaze ovu granicu. Jednom kada se nađu u ovom neuređenom prostoru, ljudima može biti teško da identifikuju da ono što rade zapravo može ugroziti njihovo zdravlje.

Kako lečiti anoreksiju?
 

Studije pokazuju da što je raniji početak lečenja, to su bolji rezultati. Kada se anoreksija dijagnostikuje, lečenje se sprovodi timski, naime, uključuje se psihijatar, internista-endokrinolog i nutricionista koji će pomoći da se na najbolji način prevlada ova bolest. Zavisno od više faktora, lečenje se može odvijati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi ili ambulantno. Primenjuje se medikamentozna terapija (lekovi) i psihoterapija (kognitivno-bihejvioralna), individualno savetovanje, grupna terapija, porodična terapija, edukacija o vežbanju i ishrani. Prvi korak u postizanju potpunog oporavka od poremećaja u ishrani je ulazak u odgovarajući program lečenja. Zdrava ishrana, kao i fizička aktivnost (pod nadzorom stručnog lica) mogu pomoći oboleloj osobi.

Faktori životne sredine - U današnje vreme, ideali lepote koji naglašavaju savršenstvo i mršavost igraju važnu ulogu u razvoju anoreksije. Pojedinci imaju veću verovatnoću da razviju anoreksiju, ako njihova porodična uverenja u vaspitanju naglašavaju vrednosti, izgled i odnose prema hrani i vežbanju koji su slični zapadnim idealima lepote i načinu ishrane.

Psihološki faktori - Pojedinci sa ranijim dijagnozama mentalnih poremećaja imaju veću verovatnoću da razviju poremećaje u ishrani. Anoreksija se obično javlja zajedno sa anksioznim poremećajima, uključujući i opsesivno-kompulzivni poremećaj, jer su osobine perfekcionizma, koje postoje kod svih ovih poremećaja odgovorne za veći rizik od pojave anoreksije.