Nekada i kada nam se čini da smo premoreni prija trening ili nas pokrene i opusti, ne mora da znači da uvek kod osećaja umora treba odustati. Svako zna najbolje svoj organizam i kada je pravi signal da ipak treba preskočiti vežbanje.

Upravo tako, svako prepozna da li je to ovaj ili onaj umor i rasudi da li otici ili ne.

Moja taktika je jednostavna.
Spakujem opremu i odem u teretanu.
Kada sam vec tamo, ostaje mi samo da treniram i to je to.
Naravno da ankon tog isto treninga budem prezadovoljan.
Takodje, postoje dani gde kada prepoznam premor, poslusam svoje telo i ne odem.

Meni je uvek dobar osećaj posle treninga. Znamo da je to zbog endorfina i drugih jedinjenja koja izazivaju osećaj zadovoljstva. A taktika ti je odlična. Kada osetiš premor, onda ne odeš. Mnogi koji su kompulzivni jednostavno i pored tog osećaja odu na trening. Ali onda samo mogu da naštete organizmu, izazovu neku povredu.

Najvece povrede sam doziveo upravo odlascima na treninge u losem stanju. Na meni se to tako odrazilo.

Moja taktika je jednostavna.
Spakujem opremu i odem u teretanu.
Kada sam vec tamo, ostaje mi samo da treniram i to je to.
Naravno da ankon tog isto treninga budem prezadovoljan.
Takodje, postoje dani gde kada prepoznam premor, poslusam svoje telo i ne odem.

Bravo. Ovo je baš odlično i jednostavno rečeno.

Hvala. Znam da nisu svi profi sportisti propustanja treninga, ali se ja zaista trudim da osluskujem svoje telo.

Nekada i kada nam se čini da smo premoreni prija trening ili nas pokrene i opusti, ne mora da znači da uvek kod osećaja umora treba odustati. Svako zna najbolje svoj organizam i kada je pravi signal da ipak treba preskočiti vežbanje.

Moja taktika je jednostavna.
Spakujem opremu i odem u teretanu.
Kada sam vec tamo, ostaje mi samo da treniram i to je to.
Naravno da ankon tog isto treninga budem prezadovoljan.
Takodje, postoje dani gde kada prepoznam premor, poslusam svoje telo i ne odem.

Meni je uvek dobar osećaj posle treninga. Znamo da je to zbog endorfina i drugih jedinjenja koja izazivaju osećaj zadovoljstva. A taktika ti je odlična. Kada osetiš premor, onda ne odeš. Mnogi koji su kompulzivni jednostavno i pored tog osećaja odu na trening. Ali onda samo mogu da naštete organizmu, izazovu neku povredu.

Ja sam takav,ali na svu srecu nijednu povredu koju imam nisam zaradio tako,a vezbam 30 godina.

Moja taktika je jednostavna.
Spakujem opremu i odem u teretanu.
Kada sam vec tamo, ostaje mi samo da treniram i to je to.
Naravno da ankon tog isto treninga budem prezadovoljan.
Takodje, postoje dani gde kada prepoznam premor, poslusam svoje telo i ne odem.

Meni se recimo bezbroj puta desavalo da kad mi se nije treniralo ipak sam otisao i onda uradio licni rekord,tako da bas moram da budem mrtav umoran da ne odem ili da me boli nesto toliko da ne mogu da se pomeram.

To ljudima koji su slabo aktivni ili samo se rekreativno bave sportom deluje malo čudno. Zapravo ne razumeju, bar kod nas.

Ne,nikako.I u pocetku sam imao potrebu da im objasnjavam,sve dok sam stigao na taj nivo da dzabe im i objasnjavam,ni onda nece shvatiti.

Uvek sam se trudio da razumem i druge ljude kojima nešto drugo znači u odnosu na mene. Iako se nikada nisam profesionalno takmičio, ipak sam imao razumevanja za one koji to jesu i mogao sam da zamislim koliko im to mnogo znači. Treba da razumemo jedni druge.

Svakako. Da razumemo i postujemo razlicitosti koje naravno ne ugrozavaju direktno nas.

Da, upravo tako. Bitno je da naša ponašanja ne utiču negativno na druge oko nas i sve je onda u redu

Moja taktika je jednostavna.
Spakujem opremu i odem u teretanu.
Kada sam vec tamo, ostaje mi samo da treniram i to je to.
Naravno da ankon tog isto treninga budem prezadovoljan.
Takodje, postoje dani gde kada prepoznam premor, poslusam svoje telo i ne odem.

Meni je uvek dobar osećaj posle treninga. Znamo da je to zbog endorfina i drugih jedinjenja koja izazivaju osećaj zadovoljstva. A taktika ti je odlična. Kada osetiš premor, onda ne odeš. Mnogi koji su kompulzivni jednostavno i pored tog osećaja odu na trening. Ali onda samo mogu da naštete organizmu, izazovu neku povredu.

Moja taktika je jednostavna.
Spakujem opremu i odem u teretanu.
Kada sam vec tamo, ostaje mi samo da treniram i to je to.
Naravno da ankon tog isto treninga budem prezadovoljan.
Takodje, postoje dani gde kada prepoznam premor, poslusam svoje telo i ne odem.

Bravo. Ovo je baš odlično i jednostavno rečeno.

To ljudima koji su slabo aktivni ili samo se rekreativno bave sportom deluje malo čudno. Zapravo ne razumeju, bar kod nas.

Ne,nikako.I u pocetku sam imao potrebu da im objasnjavam,sve dok sam stigao na taj nivo da dzabe im i objasnjavam,ni onda nece shvatiti.

Uvek sam se trudio da razumem i druge ljude kojima nešto drugo znači u odnosu na mene. Iako se nikada nisam profesionalno takmičio, ipak sam imao razumevanja za one koji to jesu i mogao sam da zamislim koliko im to mnogo znači. Treba da razumemo jedni druge.

Svakako. Da razumemo i postujemo razlicitosti koje naravno ne ugrozavaju direktno nas.

Moja taktika je jednostavna.
Spakujem opremu i odem u teretanu.
Kada sam vec tamo, ostaje mi samo da treniram i to je to.
Naravno da ankon tog isto treninga budem prezadovoljan.
Takodje, postoje dani gde kada prepoznam premor, poslusam svoje telo i ne odem.

To ljudima koji su slabo aktivni ili samo se rekreativno bave sportom deluje malo čudno. Zapravo ne razumeju, bar kod nas.

Kod nas bulje na ulici u druge ljude  i bez nekog posebnog razloga😀

Recimo u americi kada sam bio u Wallmartu tamo je odrasla zena izasla u kupovinu u spavacici i niko,ali ama niko nije je ni pogledao!Kod nas bi u nju gledali kao u vanzemaljca!

Ma kod nas gledaju i kada si sasvim normalno obucen. Mnogo puta se pitam sta nije u redu na meni. A ono samo neki gledaju. Doduse gledaju sve redom. Ali dobro. To je vec nas mentalitet😀

To ljudima koji su slabo aktivni ili samo se rekreativno bave sportom deluje malo čudno. Zapravo ne razumeju, bar kod nas.

Kod nas bulje na ulici u druge ljude  i bez nekog posebnog razloga😀

Recimo u americi kada sam bio u Wallmartu tamo je odrasla zena izasla u kupovinu u spavacici i niko,ali ama niko nije je ni pogledao!Kod nas bi u nju gledali kao u vanzemaljca!

Ima i kod nas toga.. 😂😉

To ljudima koji su slabo aktivni ili samo se rekreativno bave sportom deluje malo čudno. Zapravo ne razumeju, bar kod nas.

Kod nas bulje na ulici u druge ljude  i bez nekog posebnog razloga😀

Recimo u americi kada sam bio u Wallmartu tamo je odrasla zena izasla u kupovinu u spavacici i niko,ali ama niko nije je ni pogledao!Kod nas bi u nju gledali kao u vanzemaljca!

To ljudima koji su slabo aktivni ili samo se rekreativno bave sportom deluje malo čudno. Zapravo ne razumeju, bar kod nas.

Ne,nikako.I u pocetku sam imao potrebu da im objasnjavam,sve dok sam stigao na taj nivo da dzabe im i objasnjavam,ni onda nece shvatiti.

Uvek sam se trudio da razumem i druge ljude kojima nešto drugo znači u odnosu na mene. Iako se nikada nisam profesionalno takmičio, ipak sam imao razumevanja za one koji to jesu i mogao sam da zamislim koliko im to mnogo znači. Treba da razumemo jedni druge.

Veruj mi da to sportisti jako puno znaci,da ne gledaju na njega kao na vanzemaljca,mada kazem godinama sam razvio tu sposobnost da sam navikao da su me uvek gledali kao na vanzemaljca.Em zbog velicine,em zbog tezina koju sam dizao,pa zbog toga koliko hrane jedem,a o garderobi i da ne pricamo...

To mi je jasno da dosta znači. A po pitanju toga kako te drugi gledaju. Ja kažem- pošto ne ugrožavam nikoga, onda neka me gleda ko kako hoće. Ljudi i ovako vole da zagleđuju druge, a ako neko na neki način odskače od svoje okoline, onda još više. Treba se manje obazirati na to. Fokusiramo se na sebe

Kasnije kada sam bio stariji  i mudriji kako kazu onda mi je vec bilo ok,ali kao mladicu tesko mi je to bilo prihvatiti da gledaju na mene kao na vanzemaljca.

Definitivno sa godinama sticemo vece samopouzdanje.

I ne samo to,dotle vec sticemo i iskustvo i znanje na sta vredi reagovati li se baviti time,a sa cime ne.