Koji god simptom da se ispolji- pravac kod lekara, nikako pokušaj samolečenja. 😅

Neki ljudi vole da se sami leče. To im je oduvek predstavljalo zadovoljstvo. To nikako ne dolazi u obzir o čemu god da se radi.

Ovo stanje je često tokom leta, zbog ulaska vode u slušne hodnike (ušne kanale). Naročito je česta u slatkim vodama, jer u morima so do određene mere predstavlja zaštitu od određenih mikroorganizama.

Zbog toga je poznato kao i plivački uvo. Naime vlažna i mračna sredina pogoduju nastanku i razvoju infekcija.

Zato i vaterpolisti imaju onu kapu na glavu i zbog toga kako bi gledaoci mogli da ih razlikuju jedan tim od drugog.

Interesantan novi podatak. 🙌

Koji god simptom da se ispolji- pravac kod lekara, nikako pokušaj samolečenja. 😅

Inače, smatra se da nastanak užih spoljašnjih slušnih hodnika (ušnih kanala) nastaje kada ljudi često plivaju u hladnoj vodi. To je čest nalaz kod tih osoba koji su to radili u detinjstvu, a onda kada odu na pregled uoče se takvi kanali.

Napomenula bih i da su infekcije vrlo česte kod dece i da uzrokuju veliku uznemirenost. Neretko se desi i da manje dete gurne neki predmet u uvo, što samo po sebi izazove bol, pa ako se na to nadoveže infekcija bude veoma mučno.

U principu, ako strano telo duže stoji, onda se razvije infekcija.

Može se ispoljavati od svraba i zapušenosti uva do vrlo jakog bola i curenja gnoja iz uha i zato je dobro ukoliko postoje i minimalni simptomi u uhu obratiti se lekaru.

Svrab najčešće zbog gljivične infekcije ili alergija, kao što je ekcem.

Ovo stanje je često tokom leta, zbog ulaska vode u slušne hodnike (ušne kanale). Naročito je česta u slatkim vodama, jer u morima so do određene mere predstavlja zaštitu od određenih mikroorganizama.

Zbog toga je poznato kao i plivački uvo. Naime vlažna i mračna sredina pogoduju nastanku i razvoju infekcija.

Zato i vaterpolisti imaju onu kapu na glavu i zbog toga kako bi gledaoci mogli da ih razlikuju jedan tim od drugog.

Napomenula bih i da su infekcije vrlo česte kod dece i da uzrokuju veliku uznemirenost. Neretko se desi i da manje dete gurne neki predmet u uvo, što samo po sebi izazove bol, pa ako se na to nadoveže infekcija bude veoma mučno.

Može se ispoljavati od svraba i zapušenosti uva do vrlo jakog bola i curenja gnoja iz uha i zato je dobro ukoliko postoje i minimalni simptomi u uhu obratiti se lekaru.

Ovo stanje je često tokom leta, zbog ulaska vode u slušne hodnike (ušne kanale). Naročito je česta u slatkim vodama, jer u morima so do određene mere predstavlja zaštitu od određenih mikroorganizama.

Zbog toga je poznato kao i plivački uvo. Naime vlažna i mračna sredina pogoduju nastanku i razvoju infekcija.

Da vam ovakvo stanje ne bi pokvarilo letovanje, evo nekoliko važnih saveta:

– ne pokušavajte sami da čistite uši štapićima za uši i izbacite ih iz upotrebe

– ne koristite čačkalice, šnale, ili druge oštre predmete kako biste se rešili svraba u ušima

– ako osetite jak bol u uvu, nemojte da trpite bol. Uzmite lek protiv bolova, pogotovo ako vam se ovo desi tokom noći, a ujutru se javite lekaru

– nemojte da sipate sami ništa u uvo, kao što je vruće ulje, beli luk, kapi biljaka ….

– izbegavajte kupanje u prljavim vodama

– redovno čistite kućne bazene

– posetite ORL lekara pred odlazak na odmor da vam ispere i očisti uši i da odgovarajući savet.

Ovo stanje je često tokom leta, zbog ulaska vode u slušne hodnike (ušne kanale). Naročito je česta u slatkim vodama, jer u morima so do određene mere predstavlja zaštitu od određenih mikroorganizama.

Otomycosis (gljivično oboljenje spoljašnjeg uva)
 

Gljivična infekcija može biti primarna ili sekundarna, najčešće posle pseudomonasa. Bolest je postala učestalija posle navike lokalne primene antibiotika. Pretežno se kao uzročnici izoluju aspergilus niger, candida albicans i druge.
Pacijent ima malo smetnji, pretežno u vidu curenja sekreta neprijatnog mirisa i svraba. Bol je redak. Otoskopski se vide beličaste, žućkaste, zelenkaste ili crne naslage sa hifama ili micelijama koje se lako uklanjaju. Mikrobiološka analiza dovodi do pravilne dijagnoze.

Lečenje - sprovodi se čišćenje kanala (borna i salicilna kiselina), sušenje, lokalna primena antimikotika.   

Otitis externa eczematosa
 

Ekcem ušnog kanala je neprijatno oboljenje, pogotovu ako se proširi i na ušnu školjku, pa i na okolnu kožu. U etiologiji prvenstvenu ulogu igra alergija, zatim konstitucija, dugotrajno draženje kože hemikalijama, sekretom iz srednjeg uva, a oboljenje se češće javlja u osoba obolelih od dijabetesa.
Akutni stadijum se karakteriše tamno - crvenim zapaljenskim otokom sa vezikulama, nekada pustulama, a kasnije krustama. Česte su ragade na ulazu u kanal. Hronični stadijum je sledeća faza. Koža je atrofična, suva ili lihenifikovana, a može nastati i stenoza kanala.

Lečenje uključuje eliminaciju alergena i lokalni tretman kortikosteroidnim mastima. U hroničnoj fazi terapija je indiferentnim mastima,a retko je potrebno hirurško proširenje suženog kanala.

Otitis externa diffusa
 

Procesom zapaljenja zahvaćen je unutrašnji deo kanala koji nema razvijeno potkožje, niti žlezde, tako da je direktno napadnut periost, što izaziva vrlo jake bolove. U suštini je to difuzni dermatitis, izazvan bakterijama. Predisponirajući faktori su: čačkanje ušiju, kupanje u nečistoj vodi, nečistoća radnog mesta, sekrecija srednjeg uva. Bakteriogram najčešće pokaže prisustvo streptokokusa, stafilokokusa, proteusa, ešerihije koli i obilje saprofitne flore.
Javljaju se svrab, koji brzo prelazi u bol, crvenilo kože kanala, sekrecije ili kruste u kanalu, ponekad povišena temperatura, bolne regionalne žlezde, ragade na ulazu u kanal, eventualno nagluvost.

Dijagnoza se postavlja na osnovu otoskopije, otomikroskopije, bakteriološke analize, nekad audiometrije i radiografije.

Lečenje-čišćenje kanala, loklana primena antibiotika i kortikosteroida. U akutnoj fazi primena štrajfni sa liq. Burowi.