Jako dobra tema!
Smatram da je ishrana najvaznija o bilo kom sportu da se radi pa cak i ako se ne bavite sportom.Sa pravilnom ishranom mozete produziti svoj zivotni vek.
Misli da treba sto vise da se uce ljudi o zdravoj hrani i o njenoj vaznosti.
Sto se unosa soli tice slazem se da puno ljudi preteruju kada sole neke stvari.Ja generalno ne solim nista,jedem je onako kakva jeste.
Sto se masti tice ja preporucujem manje masti,samo ono najneophodnije da se ispece meso ili jaje itd a i to da bude iz sto zdravijeg izvora kao sto je maslinovo ulje,kokosovo ulje itd.
Posto je svaki organizam drugaciji dobro je imati smernice,ali to treba znati  kako i sta tebi odgovara najbolje.

Slažem se da zdrave namirnice treba da budu dostupnije i povoljnije u odnosu na nezdrave i da se na taj način menjaju navike.

Ja lično nisam pristalica pridržavanja šema i strogih procenata iako sam apsolutni zagovornik zdrave ishrane.
Po meni je zdrava ishrana- umerena ishrana, koja sadrži sve neophodne makro i mikronutrijente ali da obavezno prija individui.

Kažu da je zdrava ishrana 40% zdravlja. Mnogo je bitno shvatiti njen značaj, slušati svoje telo i prilagoditi je svojim aktivnostima.

Kakva su vaša mišljenja vezano za ove preporuke?

Ovde sam izneo smernice koje je dala SZO u veui sa pravilnom ishranom. Ja imam drugačije stavove što se tiče unosa masti.

promovisanje svesti potrošača o zdravoj ishrani;
razvijanje školskih politika i programa koji podstiču decu da usvoje i održavaju zdravu ishranu;
edukacija dece, adolescenata i odraslih o ishrani i zdravoj ishrani;
podsticanje kulinarskih veština, uključujući i kod dece kroz škole;
podrška informacijama na prodajnom mestu, uključujući označavanje nutritivne vrednosti koje obezbeđuje tačne, standardizovane i razumljive informacije o sadržaju hranljivih materija u hrani, uz dodatak označavanja na prednjoj strani pakovanja kako bi se olakšalo razumevanje potrošača ; i
pružanje saveta o ishrani i ishrani u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.
Promovisanje odgovarajućih praksi hranjenja odojčadi i male dece kroz:

Kako promovisati zdravu ishranu
Ishrana se vremenom razvija, pod uticajem mnogih društvenih i ekonomskih faktora koji deluju na složen način kako bi oblikovali individualne obrasce ishrane. Ovi faktori uključuju prihod, cene hrane (koje će uticati na dostupnost i pristupačnost zdrave hrane), individualne preferencije i verovanja, kulturne tradicije i geografske i ekološke aspekte (uključujući klimatske promene). Stoga, promovisanje okruženja zdrave hrane – uključujući sisteme ishrane koji promovišu raznovrsnu, uravnoteženu i zdravu ishranu – zahteva učešće više sektora i zainteresovanih strana, uključujući vladu, javni i privatni sektor.

Unos šećera može se smanjiti na:

ograničavanje potrošnje hrane i pića koja sadrže velike količine šećera, kao što su zašećerene grickalice, bombone i zaslađena pića (tj. sve vrste pića koje sadrže slobodne šećere – to uključuju gazirana ili negazirana bezalkoholna pića, sokove i pića od voća ili povrća , tečni i praškasti koncentrati, aromatizovana voda, energetska i sportska pića, gotovi čajevi, kafa gotova za piće i aromatizovana mlečna pića); i
jesti sveže voće i sirovo povrće kao grickalice umesto zašećerenih grickalica.

Šećeri
I kod odraslih i kod dece unos slobodnih šećera treba smanjiti na manje od 10% ukupnog energetskog unosa. Smanjenje na manje od 5% ukupnog energetskog unosa bi obezbedilo dodatne zdravstvene beneficije.

Konzumiranje slobodnih šećera povećava rizik od karijesa. Višak kalorija iz hrane i pića sa visokim sadržajem slobodnih šećera takođe doprinosi nezdravom debljanju, što može dovesti do gojaznosti. Nedavni dokazi takođe pokazuju da slobodni šećeri utiču na krvni pritisak i lipide u serumu i sugerišu da smanjenje unosa slobodnih šećera smanjuje faktore rizika za kardiovaskularne bolesti.

Unos soli se može smanjiti na:

ograničavanje količine soli i začina sa visokim sadržajem natrijuma (npr. soja sos, riblji sos i bujon) prilikom kuvanja i pripreme hrane;
nema soli ili sosova sa visokim sadržajem natrijuma na stolu;
ograničavanje potrošnje slanih grickalica; i
birajući proizvode sa nižim sadržajem natrijuma.
Neki proizvođači hrane preformulišu recepte kako bi smanjili sadržaj natrijuma u ​​svojim proizvodima, a ljude bi trebalo ohrabriti da provere etikete o ishrani kako bi videli koliko natrijuma ima u proizvodu pre nego što ga kupe ili konzumiraju.

Kalijum može da ublaži negativne efekte povećane potrošnje natrijuma na krvni pritisak. Unos kalijuma može se povećati konzumiranjem svežeg voća i povrća.

Ljudi često nisu svesni količine soli koju konzumiraju. U mnogim zemljama, većina soli dolazi iz prerađene hrane (npr. gotova jela; prerađeno meso kao što su slanina, šunka i salama; sir; i slane grickalice) ili iz hrane koja se često konzumira u velikim količinama (na primer, hleb). So se takođe dodaje hrani tokom kuvanja (npr. bujon, supene kocke, soja sos i riblji sos) ili na mestu konzumiranja (npr. kuhinjska so).

So, natrijum i kalijum
Većina ljudi konzumira previše natrijuma putem soli (što odgovara prosečnoj konzumaciji 9-12 g soli dnevno) i nedovoljno kalijuma (manje od 3,5 g). Visok unos natrijuma i nedovoljan unos kalijuma doprinose visokom krvnom pritisku, što zauzvrat povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Smanjenje unosa soli na preporučeni nivo od manje od 5 g dnevno moglo bi sprečiti 1,7 miliona smrtnih slučajeva svake godine.

Masti
Smanjenje količine ukupnog unosa masti na manje od 30% ukupnog energetskog unosa pomaže u sprečavanju nezdravog povećanja telesne težine kod odrasle populacije. Takođe, rizik od razvoja hroničnih bolesti se smanjuje:

smanjenje zasićenih masti na manje od 10% ukupnog energetskog unosa;
smanjenje trans-masti na manje od 1% ukupnog energetskog unosa; i
zamena i zasićenih masti i trans-masti nezasićenim mastima – posebno polinezasićenim mastima.
Unos masti, posebno zasićenih masti i industrijski proizvedenih trans-masti, može se smanjiti:

kuvanje na pari ili kuvanje umesto prženja;
zamena putera, svinjske masti uljima bogatim polinezasićenim mastima, kao što su sojino, repično (uljana repica), kukuruzno, šafranikovo i suncokretovo ulje;
jesti mlečnu hranu sa smanjenim sadržajem masti i nemasno meso, ili smanjiti vidljivu masnoću iz mesa; i
ograničavanje potrošnje pečene i pržene hrane, kao i prethodno upakovanih grickalica i namirnica (npr. krofne, kolači, pite, kolačići, keksi i oblatne) koje sadrže industrijski proizvedene trans-masti.

Praktični saveti o održavanju zdrave ishrane
Voće i povrće
Konzumiranje najmanje 400 g ili pet porcija voća i povrća dnevno smanjuje rizik od hroničnih bolesti i pomaže da se obezbedi adekvatan dnevni unos dijetalnih vlakana.

Unos voća i povrća može se poboljšati:

uvek uključuje povrće u obroke;
jesti sveže voće i sirovo povrće kao grickalice;
jesti sveže voće i povrće koje je u sezoni; i
jesti raznovrsno voće i povrće.