Za odojčad i malu decu
U prve 2 godine života deteta, optimalna ishrana podstiče zdrav rast i poboljšava kognitivni razvoj. Takođe smanjuje rizik od prekomerne težine ili gojaznosti i razvoja nekih bolesti kasnije u životu.

Saveti o zdravoj ishrani za bebe i decu su slični savetima za odrasle, ali su sledeći elementi takođe važni:

Odojčad treba da se obavezno doji tokom prvih 6 meseci života.
Odojčad treba kontinuirano dojiti do 2 godine.
Od 6 meseci života, majčino mleko treba dopuniti raznovrsnom adekvatnom, bezbednom i hranljivom hranom. Ne treba dodavati so i šećer u komplementarnu hranu.

Manje od 30% ukupnog energetskog unosa iz masti. Nezasićene masti (koje se nalaze u ribi, avokadu i orašastim plodovima, te u ulju suncokreta, soje, repice i maslinovog ulja) su poželjnije od zasićenih masti (koje se nalaze u masnom mesu, puteru, palminom i kokosovom ulju, pavlaci, siru i masti) i trans -masti svih vrsta, uključujući i industrijski proizvedene trans-masti (koje se nalaze u pečenoj i prženoj hrani, kao i u prethodno upakovanim grickalicama i hrani, kao što su smrznute pice, pite, kolačići, keksi, oblatne i ulja za kuvanje i namazi) i trans-masti preživara (koje se nalaze u mesu i mlečnim namirnicama od preživara, kao što su krave, ovce, koze i kamile). Predlaže se da se unos zasićenih masti smanji na manje od 10% ukupnog energetskog unosa, a trans-masti na manje od 1% ukupnog energetskog unosa. Konkretno, industrijski proizvedene trans-masti nisu deo zdrave ishrane i treba ih izbegavati.
Manje od 5 g soli (ekvivalentno oko jedne kašičice) dnevno. So treba jodirati.

Za odrasle
Zdrava ishrana uključuje sledeće:

Voće, povrće, mahunarke (npr. sočivo i pasulj), orasi i cela zrna (npr. neprerađeni kukuruz, proso, ovas, pšenica i smeđi pirinač).
Najmanje 400 g (tj. pet porcija) voća i povrća dnevno, isključujući krompir, slatki krompir i druge skrobne korene.
Manje od 10% ukupnog energetskog unosa iz slobodnih šećera, što je ekvivalentno 50 g (ili oko 12 velikih kašičica) za osobu zdrave telesne težine koja konzumira oko 2000 kalorija dnevno, ali idealno je manje od 5 % ukupnog energetskog unosa za dodatne zdravstvene beneficije. Slobodni šećeri su svi šećeri koje u hranu ili piće dodaju proizvođač, kuvar ili potrošač, kao i šećeri prirodno prisutni u medu, sirupima, voćnim sokovima i koncentratima voćnih sokova.

Povećana proizvodnja prerađene hrane, brza urbanizacija i promena načina života doveli su do promena u ishrani. Ljudi sada konzumiraju više hrane bogate energijom, mastima, slobodnim šećerima i soli/natrijumom, a mnogi ljudi ne jedu dovoljno voća, povrća i drugih dijetetskih vlakana, kao što su integralne žitarice.

Tačan sastav raznovrsne, uravnotežene i zdrave ishrane će varirati u zavisnosti od individualnih karakteristika (npr. starosti, pola, načina života i stepena fizičke aktivnosti), kulturnog konteksta, lokalno dostupne hrane i običaja u ishrani. Međutim, osnovni principi zdrave ishrane ostaju isti.

Da biste izbegli nezdravo povećanje telesne težine, ukupna masnoća ne bi trebalo da prelazi 30% ukupnog energetskog unosa. Unos zasićenih masti treba da bude manji od 10% ukupnog energetskog unosa, a trans-masti manji od 1% ukupnog energetskog unosa, uz pomeranje potrošnje masti sa zasićenih masti i trans-masti na nezasićene masti, a ka cilju eliminacije industrijski proizvedenih trans-masti.
Ograničavanje unosa slobodnih šećera na manje od 10% ukupnog energetskog unosa je deo zdrave ishrane. Dalje smanjenje na manje od 5% ukupnog energetskog unosa se predlaže za dodatne zdravstvene beneficije.
Održavanje unosa soli na manje od 5 g dnevno (ekvivalentno unosu natrijuma manje od 2 g dnevno) pomaže u prevenciji hipertenzije i smanjuje rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara kod odrasle populacije.
Države članice SZO složile su se da do 2025. smanje unos soli u globalnoj populaciji za 30%; takođe su se složili da zaustave porast dijabetesa i gojaznosti kod odraslih i adolescenata, kao i prekomerne telesne težine u detinjstvu do 2025.

Zdrava ishrana pomaže u zaštiti od pothranjenosti u svim njenim oblicima, kao i od nezaraznih bolesti, uključujući dijabetes, bolesti srca, moždani udar i rak.
Nezdrava ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti predstavljaju globalne rizike po zdravlje.
Zdrava ishrana počinje rano u životu – dojenje podstiče zdrav rast i poboljšava kognitivni razvoj, i može imati dugoročne zdravstvene koristi, kao što je smanjenje rizika od prekomerne težine,tj. gojaznosti.
Energetski unos (kalorije) treba da bude u ravnoteži sa potrošnjom energije.