Konačno, Evropska komisija je nedavno objavila svoju nameru da predloži zabranu namerne upotrebe BPA za proizvodnju materijala u kontaktu sa hranom kao što su plastika ili premazi.

Pored toga, vlasti iz Francuske i Švedske podnele su predlog prema REACH-u za ograničavanje preko 1.000 hemikalija koje izazivaju preosetljivost kože u odeći, obući i drugim predmetima sa sličnim kontaktom sa kožom. Naučni komiteti ECHA-e ocenili su predlog 2020. godine (ECHA, 2023c). Bisfenoli koji su klasifikovani kao senzibilizatori kože biće obuhvaćeni ovim ograničenjem ako ih Komisija usvoji u sadašnjem obliku.

U EU se razmatraju predlozi za dodatne regulatorne mere za dalje ograničavanje upotrebe i ograničavanje izloženosti BPA i drugim bisfenolima. Prema Uredbi REACH, nemačke vlasti su podnele novi predlog za ograničavanje upotrebe BPA i drugih bisfenola (BPB, BPS, BPF i BPAF) sa svojstvima endokrinih poremećaja za životnu sredinu. Predlog je da se ograniči stavljanje smeša i proizvoda na tržište ako je njihova koncentracija jednaka ili veća od 10 ppm (0,001% po težini) (ECHA, 2022c). Predlog ograničenja je dostavljen ECHA u oktobru 2022. Međutim, nakon javnih konsultacija, nemački savezni institut za bezbednost i zdravlje na radu je objavio da će predlog privremeno biti povučen zbog potrebe revizije dosijea (BAuA, 2023) . Iako je svrha ovog predloga ograničenja da zaštiti životnu sredinu od štetnog izlaganja bisfenolima koji ometaju rad endokrinog sistema, on će takođe dovesti do smanjene izloženosti ljudi ako se usvoji.

Mere zaštite ljudi od štetnog izlaganja bisfenolima
Brojne regulatorne mere su uspostavljene na nivou EU kako bi se smanjila izloženost ljudi posebno BPA i bisfenolima uopšte. Bisfenol A je identifikovan kao supstanca koja izaziva veliku zabrinutost (SVHC) prema Uredbi REACH 2016. godine (zbog njegovih reprotoksičnih svojstava) i 2017. godine (zbog svojstava endokrinog poremećaja kod ljudi i životne sredine).

BPA se brzo razgrađuje u površinskoj vodi. Međutim, degradacija može biti spora pod određenim uslovima životne sredine. Štaviše, BPA se ne smatra visoko bioakumulativnim u živim organizmima. Stoga se životna sredina, uključujući vodu, vazduh ili hranu (preko kontaminiranog zemljišta, a ne materijala u kontaktu sa hranom) ne smatra glavnim putem izloženosti. Međutim, ljudi mogu biti izloženi BPA u zatvorenom prostoru zbog ispiranja BPA iz polikarbonatnih plastičnih proizvoda i kontaminirane prašine.

Neki radnici mogu biti više izloženi BPA nego opšta javnost (Bousoumah et al., 2021). Kao primer, BPA se ranije koristio u termalnim papirima za prijem; kao rezultat toga, blagajnici su bili veoma izloženi BPA preko kontakta sa kožom zbog čestog rukovanja priznanicama (Bjornsdotter et al., 2017). Ograničenje uvedeno prema REACH-u zabranilo je upotrebu BPA u termo papiru 2020.

Konzervirana hrana je identifikovana kao najvažniji izvor izloženosti za sve starosne grupe. Termo papir je bio drugi najveći izvor spoljašnje izloženosti u svim starosnim grupama starijim od tri godine

Ponovna procena bezbednosti BPA je smatrala novim naučnim dokazima i izvela je TDI od 0,2 nanograma po kilogramu telesne težine dnevno. Ovo zamenjuje prethodni privremeni TDI od 4 mikrograma po kilogramu telesne težine dnevno, koji je EFSA izvela osam godina ranije (EFSA, 2023b). Novi TDI je stoga 20.000 puta niži od prethodne vrednosti ustanovljene 2015. godine — što je veoma značajna promena.

Izloženost ljudi bisfenolu A u Evropi

Najvažniji put izloženosti za većinu ljudi je ishrana. Veoma male količine zaostalog BPA mogu migrirati iz materijala za kontakt sa hranom u hranu i pića, što dovodi do izlaganja ljudi gutanjem. Pored toga, epoksidne smole se koriste za oblaganje cevi za vodu za piće; kao rezultat toga, BPA može da migrira u vodu za piće. Do izloženosti može doći i iz širokog spektra drugih puteva, kao što su određeni medicinski uređaji, kao i iz kontakta sa potrošačkim proizvodima napravljenim od polikarbonatne plastike.

Prag podnošljivog dnevnog unosa (TDI) nedavno je ažurirala Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) na osnovu dokaza da BPA utiče na imuni sistem. U studijama koje su koristile miševe, primećeni su efekti na ćelije koje su „kritične za imune mehanizme i koje su uključene u razvoj inflamatornih stanja, uključujući autoimunost i upalu pluća“. Ovi efekti se javljaju pri veoma malim dozama, što je dovelo do toga da EFSA drastično smanji TDI u poređenju sa privremenim TDI koji je utvrđen u proceni iz 2015. Pored toga, EFSA napominje da se efekti povezani sa reproduktivnom, razvojnom i metaboličkom toksičnošću mogu javiti u sličnim rasponima doza.

Kako bisfenol A šteti zdravlju?
BPA je klasifikovana kao opasna hemikalija u EU zbog svoje sposobnosti da šteti plodnosti i izaziva ozbiljna oštećenja oka, alergijske reakcije kože i iritaciju disajnih puteva. Pored toga, BPA je endokrini disruptor koji može poremetiti normalno funkcionisanje hormonskog sistema. Može uticati na reproduktivnu funkciju, razvoj mlečne žlezde, kognitivne funkcije i metabolizam.

BPA se uglavnom koristi u industrijskoj proizvodnji polimera kao što su polikarbonatna plastika i epoksidne smole, a nivoi BPA u tragovima ostaju u finalnim materijalima. Ovi materijali se koriste u nizu potrošačkih proizvoda, uključujući pakovanje hrane. Na primer, polikarbonati se koriste u plastičnim bocama za višekratnu upotrebu, bocama za hranjenje i kontejnerima za skladištenje. Epoksidne smole se koriste za oblaganje limenki za hranu i piće, kao i za oblaganje unutrašnjosti cevi koje se koriste za isporuku vode za piće.
Pored toga, BPA se koristi u širokom spektru drugih proizvoda. To uključuje termalni papir, mastila, tekstil, boje i lepkove, elektronsku opremu, građevinske materijale kao što su podovi, igračke, CD-ovi, premazi za karoseriju automobila, medicinske uređaje.

BPA se široko koristi širom sveta. Kao rezultat toga, ljudi su stalno izloženi BPA jer se oslobađa iz posuda za hranu i drugih svakodnevnih proizvoda.
BPA može štetiti ljudskom zdravlju zbog svojih svojstava kao endokrinog disruptora koji može da promeni način funkcionisanja hormonskog sistema. Može oštetiti reproduktivni sistem i negativno uticati na imuni sistem.
Nedavna istraživačka inicijativa izmerila je hemikalije u ljudskim telima u Evropi i otkrila BPA u urinu 92% odraslih učesnika iz 11 evropskih zemalja.
Nivoi BPA izmereni u urinu ljudi takođe premašuju nedavno revidirane evropske bezbednosne pragove, što izaziva dugoročnu zabrinutost za zdravlje svih.

Bisfenol A (BPA) je sintetička hemikalija koja se decenijama koristi u velikim količinama i za koju se zna da šteti ljudskom zdravlju. Ljudi su izloženi BPA uglavnom kroz ishranu zbog toga što je BPA prisutan u nizu materijala koji se obično koriste u ambalaži za hranu i piće.