Kada koristite plastiku, potražite ove kodove smole koji se smatraju sigurnijim: #2 HDPE, #4 LDPE i #5 PP.
Primeri #2 HDPE (polietilena visoke gustine) uključuju: flaširano mleko, vodu i sok, čaše za jogurt i neke plastične kese.
Primeri #4 LDPE (polietilena niske gustine): kese za hleb, smrznutu hranu i sveže proizvode, prianjajuće omote bez PVC-a, kese sa patent zatvaračem koje se ponovo zatvaraju i neke boce.
Primeri #5 PP (polipropilen): kontejneri za skladištenje hrane, delikatesne supe, kontejneri za jogurt, slamke i druge zamućene plastične posude, uključujući flašice za bebe.

Kupujte hranu bez plastične ambalaže kada je to moguće i birajte svežu, neprerađenu hranu.
Kupujte na farmerskoj pijaci, proizvodite prolaze kroz manje obrade. Prerađena hrana ima više mogućnosti za kontaminaciju hemikalijama iz plastike.

Koristite alternative za plastiku za skladištenje hrane i pića.
Najbezbedniji materijali su staklo (npr. Pireks), nerđajući čelik i keramika bez olova. Ovo su bolji izbori čak i od sigurnije plastike, koja sadrži hemijske aditive koji možda nisu dobro procenjeni za bezbednost.

Evo podataka u sledećih par odgovara koje sam ja našla, a kako bi se što bolje čuvala, pripremala i držala hrana.
Plastika je sveprisutna, jeftina i zgodna, ali ima skrivenu cenu: iz njih ispiraju hemikalije koje kontaminiraju našu hranu i piće i stvaraju trajno zagađenje. Najbolja stvar koju treba da uradite je da smanjite upotrebu plastike, posebno u kuhinji. Tamo gde ne možete da izbegnete plastiku, saznajte kako da izaberete i koristite bezbedniju pomoću ovih osnovnih saveta.

BPA se ne zadržava u životnoj sredini niti se bioakumulira u živim organizmima u značajnoj meri. Stoga je glavni put izloženosti za većinu ljudi izlaganje potrošača proizvodima koji sadrže BPA, a ne preko životne sredine. Ovo takođe znači da bi regulatorne mere za ograničavanje upotrebe BPA trebalo da smanje izloženost ljudi relativno brzo. Ovo posebno važi za izloženost materijalima za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom i drugim proizvodima sa kratkim životnim ciklusom. Druge vrste proizvoda koji sadrže BPA imaju duži životni ciklus, a za ove proizvode će efekat regulatornih mera u smanjenju izloženosti ljudi biti sporiji. Ovo uključuje materijale koji nisu za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom, potrošačke proizvode od polikarbonata, PVC proizvode u kojima se BPA koristi kao aditiv i epoksidne obloge u mrežama za vodu za piće.

Najbolje je da se upoznamo sa ovim i izbegne o koliko možemo.
Veoma informativna tema. 👏

Nekada je sve bilo stakleno, flaše, brojne posude su bile drvene. Plastika je krenula u 20.veku i proširila se kao najčešće korišćen materijal za takve namene.

Mislim da su se više koristile i one keramičke posudice. E sad ne znam koliko je to zdravije.

Ne znam. Mada opet smatram da to sto se nekada koristilo,da je bilo mnogo zdravije,nego sve ovo danas.

Izloženost ljudi bisfenolu A u Evropi

Najvažniji put izloženosti za većinu ljudi je ishrana. Veoma male količine zaostalog BPA mogu migrirati iz materijala za kontakt sa hranom u hranu i pića, što dovodi do izlaganja ljudi gutanjem. Pored toga, epoksidne smole se koriste za oblaganje cevi za vodu za piće; kao rezultat toga, BPA može da migrira u vodu za piće. Do izloženosti može doći i iz širokog spektra drugih puteva, kao što su određeni medicinski uređaji, kao i iz kontakta sa potrošačkim proizvodima napravljenim od polikarbonatne plastike.

Što se unosa kroz ishranu tiče tu se opet apeluje na kupovinu hrane iz raznih fast food I sličnih restorana jer se uglavnom pakuju u takvim posudama.

Plastične posude i flaše se danas najviše koriste. Veliki je problem kada treba da se izbegnu.

Npr, ranije kada se nešto nosilo od kuće ili kupovali u pekarama zamota se u salvetu pa u foliju, opet to je donekle zdravija opcija.

Jeste. Bile su i one papirne kese. Bolje,nego danasnje plasticne.

BPA se ne zadržava u životnoj sredini niti se bioakumulira u živim organizmima u značajnoj meri. Stoga je glavni put izloženosti za većinu ljudi izlaganje potrošača proizvodima koji sadrže BPA, a ne preko životne sredine. Ovo takođe znači da bi regulatorne mere za ograničavanje upotrebe BPA trebalo da smanje izloženost ljudi relativno brzo. Ovo posebno važi za izloženost materijalima za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom i drugim proizvodima sa kratkim životnim ciklusom. Druge vrste proizvoda koji sadrže BPA imaju duži životni ciklus, a za ove proizvode će efekat regulatornih mera u smanjenju izloženosti ljudi biti sporiji. Ovo uključuje materijale koji nisu za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom, potrošačke proizvode od polikarbonata, PVC proizvode u kojima se BPA koristi kao aditiv i epoksidne obloge u mrežama za vodu za piće.

Najbolje je da se upoznamo sa ovim i izbegne o koliko možemo.
Veoma informativna tema. 👏

Nekada je sve bilo stakleno, flaše, brojne posude su bile drvene. Plastika je krenula u 20.veku i proširila se kao najčešće korišćen materijal za takve namene.

Mislim da su se više koristile i one keramičke posudice. E sad ne znam koliko je to zdravije.

Izloženost ljudi bisfenolu A u Evropi

Najvažniji put izloženosti za većinu ljudi je ishrana. Veoma male količine zaostalog BPA mogu migrirati iz materijala za kontakt sa hranom u hranu i pića, što dovodi do izlaganja ljudi gutanjem. Pored toga, epoksidne smole se koriste za oblaganje cevi za vodu za piće; kao rezultat toga, BPA može da migrira u vodu za piće. Do izloženosti može doći i iz širokog spektra drugih puteva, kao što su određeni medicinski uređaji, kao i iz kontakta sa potrošačkim proizvodima napravljenim od polikarbonatne plastike.

Što se unosa kroz ishranu tiče tu se opet apeluje na kupovinu hrane iz raznih fast food I sličnih restorana jer se uglavnom pakuju u takvim posudama.

Plastične posude i flaše se danas najviše koriste. Veliki je problem kada treba da se izbegnu.

Npr, ranije kada se nešto nosilo od kuće ili kupovali u pekarama zamota se u salvetu pa u foliju, opet to je donekle zdravija opcija.

BPA se ne zadržava u životnoj sredini niti se bioakumulira u živim organizmima u značajnoj meri. Stoga je glavni put izloženosti za većinu ljudi izlaganje potrošača proizvodima koji sadrže BPA, a ne preko životne sredine. Ovo takođe znači da bi regulatorne mere za ograničavanje upotrebe BPA trebalo da smanje izloženost ljudi relativno brzo. Ovo posebno važi za izloženost materijalima za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom i drugim proizvodima sa kratkim životnim ciklusom. Druge vrste proizvoda koji sadrže BPA imaju duži životni ciklus, a za ove proizvode će efekat regulatornih mera u smanjenju izloženosti ljudi biti sporiji. Ovo uključuje materijale koji nisu za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom, potrošačke proizvode od polikarbonata, PVC proizvode u kojima se BPA koristi kao aditiv i epoksidne obloge u mrežama za vodu za piće.

Najbolje je da se upoznamo sa ovim i izbegne o koliko možemo.
Veoma informativna tema. 👏

Nekada je sve bilo stakleno, flaše, brojne posude su bile drvene. Plastika je krenula u 20.veku i proširila se kao najčešće korišćen materijal za takve namene.

Izloženost ljudi bisfenolu A u Evropi

Najvažniji put izloženosti za većinu ljudi je ishrana. Veoma male količine zaostalog BPA mogu migrirati iz materijala za kontakt sa hranom u hranu i pića, što dovodi do izlaganja ljudi gutanjem. Pored toga, epoksidne smole se koriste za oblaganje cevi za vodu za piće; kao rezultat toga, BPA može da migrira u vodu za piće. Do izloženosti može doći i iz širokog spektra drugih puteva, kao što su određeni medicinski uređaji, kao i iz kontakta sa potrošačkim proizvodima napravljenim od polikarbonatne plastike.

Što se unosa kroz ishranu tiče tu se opet apeluje na kupovinu hrane iz raznih fast food I sličnih restorana jer se uglavnom pakuju u takvim posudama.

Plastične posude i flaše se danas najviše koriste. Veliki je problem kada treba da se izbegnu.

BPA se ne zadržava u životnoj sredini niti se bioakumulira u živim organizmima u značajnoj meri. Stoga je glavni put izloženosti za većinu ljudi izlaganje potrošača proizvodima koji sadrže BPA, a ne preko životne sredine. Ovo takođe znači da bi regulatorne mere za ograničavanje upotrebe BPA trebalo da smanje izloženost ljudi relativno brzo. Ovo posebno važi za izloženost materijalima za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom i drugim proizvodima sa kratkim životnim ciklusom. Druge vrste proizvoda koji sadrže BPA imaju duži životni ciklus, a za ove proizvode će efekat regulatornih mera u smanjenju izloženosti ljudi biti sporiji. Ovo uključuje materijale koji nisu za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom, potrošačke proizvode od polikarbonata, PVC proizvode u kojima se BPA koristi kao aditiv i epoksidne obloge u mrežama za vodu za piće.

Najbolje je da se upoznamo sa ovim i izbegne o koliko možemo.
Veoma informativna tema. 👏

U EU se razmatraju predlozi za dodatne regulatorne mere za dalje ograničavanje upotrebe i ograničavanje izloženosti BPA i drugim bisfenolima. Prema Uredbi REACH, nemačke vlasti su podnele novi predlog za ograničavanje upotrebe BPA i drugih bisfenola (BPB, BPS, BPF i BPAF) sa svojstvima endokrinih poremećaja za životnu sredinu. Predlog je da se ograniči stavljanje smeša i proizvoda na tržište ako je njihova koncentracija jednaka ili veća od 10 ppm (0,001% po težini) (ECHA, 2022c). Predlog ograničenja je dostavljen ECHA u oktobru 2022. Međutim, nakon javnih konsultacija, nemački savezni institut za bezbednost i zdravlje na radu je objavio da će predlog privremeno biti povučen zbog potrebe revizije dosijea (BAuA, 2023) . Iako je svrha ovog predloga ograničenja da zaštiti životnu sredinu od štetnog izlaganja bisfenolima koji ometaju rad endokrinog sistema, on će takođe dovesti do smanjene izloženosti ljudi ako se usvoji.

Rekla bih da, osim u proizvodnji što bi ograničili upotrebu, nisu dali neke konkretne mere prevencije.

Izloženost ljudi bisfenolu A u Evropi

Najvažniji put izloženosti za većinu ljudi je ishrana. Veoma male količine zaostalog BPA mogu migrirati iz materijala za kontakt sa hranom u hranu i pića, što dovodi do izlaganja ljudi gutanjem. Pored toga, epoksidne smole se koriste za oblaganje cevi za vodu za piće; kao rezultat toga, BPA može da migrira u vodu za piće. Do izloženosti može doći i iz širokog spektra drugih puteva, kao što su određeni medicinski uređaji, kao i iz kontakta sa potrošačkim proizvodima napravljenim od polikarbonatne plastike.

Što se unosa kroz ishranu tiče tu se opet apeluje na kupovinu hrane iz raznih fast food I sličnih restorana jer se uglavnom pakuju u takvim posudama.

Kako bisfenol A šteti zdravlju?
BPA je klasifikovana kao opasna hemikalija u EU zbog svoje sposobnosti da šteti plodnosti i izaziva ozbiljna oštećenja oka, alergijske reakcije kože i iritaciju disajnih puteva. Pored toga, BPA je endokrini disruptor koji može poremetiti normalno funkcionisanje hormonskog sistema. Može uticati na reproduktivnu funkciju, razvoj mlečne žlezde, kognitivne funkcije i metabolizam.

Oko ovoga se razvijaju brojne "teorije zavere". Naime, sve više se navodno primenjuju sredstva koja štete reproduktivnom zdravlju.

BPA se ne zadržava u životnoj sredini niti se bioakumulira u živim organizmima u značajnoj meri. Stoga je glavni put izloženosti za većinu ljudi izlaganje potrošača proizvodima koji sadrže BPA, a ne preko životne sredine. Ovo takođe znači da bi regulatorne mere za ograničavanje upotrebe BPA trebalo da smanje izloženost ljudi relativno brzo. Ovo posebno važi za izloženost materijalima za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom i drugim proizvodima sa kratkim životnim ciklusom. Druge vrste proizvoda koji sadrže BPA imaju duži životni ciklus, a za ove proizvode će efekat regulatornih mera u smanjenju izloženosti ljudi biti sporiji. Ovo uključuje materijale koji nisu za jednokratnu upotrebu u kontaktu sa hranom, potrošačke proizvode od polikarbonata, PVC proizvode u kojima se BPA koristi kao aditiv i epoksidne obloge u mrežama za vodu za piće.