Ne postoji alternativa soli

Nije istina! Umesto soli koristite začinsko bilje i sušeno bilje (peršun, origano, celer).Moj savet je prženje hrane, a nedostatak slanosti u slučaju mesa možemo sakriti tako što ćemo ga dodati povrćem prilikom pečenja.

Rešenje može biti smanjeni unos natrijuma

Da, to je dobro rešenje. Upotreba kuhinjske soli sa smanjenim sadržajem natrijuma – deo natrijuma je zamenjen kalijumom – još se nije proširila kod nas. Ako bismo smanjili unos soli na idealnih 5 grama, a ovo prekrili solju sa sadržajem natrijuma smanjenim za 30 procenata, to bi bilo ekvivalentno konzumiranju samo 0,48 grama kalijuma.U slučaju visokog krvnog pritiska, ova vrsta soli može imati dobar efekat, ali morate biti oprezni zbog sadržaja kalijuma. Za one sa poznatim oštećenjem izlučivanja kalijuma (npr. hronična bubrežna insuficijencija, hronična srčana insuficijencija, dijabetes), preporučuje se smanjenje unosa kalijuma.

Morska so je zdrava

Nije sasvim tačno. Postoje različite vrste soli, u zavisnosti od toga odakle dolazi so (morska, kamena so), da li je rafinisana i koje je veličine zrna (krupna, kristalna, fina). Mesto porekla soli utiče na sadržaj mikroelemenata, ali njegove glavne komponente su uvek natrijum i hlorid.

Visok krvni pritisak može biti uzrokovan prekomernim unosom natrijuma i sa ove tačke gledišta, upotreba morske soli umesto kuhinjske soli nema mnogo koristi. Osim natrijum hlorida, morska so sadrži i druge minerale, zbog čega se smatra zdravijom.

Distributeri su zainteresovani za korišćenje mnogo soli

Ima istine u tome. So je najjeftiniji pojačivač ukusa koji se može koristiti za poboljšanje različitih proizvoda. So zadržava vodu, povećavajući težinu proizvoda. Ako je hrana slanija, postajemo žedni, pa konzumiramo više bezalkoholnih pića, pokazalo je britansko istraživanje. Uglavnom, i proizvođači počinju da prelaze na proizvodnju proizvoda sa smanjenim sadržajem soli, iako asortiman još nije veliki, ali nije nemoguće izabrati namirnice sa niskim sadržajem soli.

Dodatno soliti - nepotrebno!

Indikatori sa niskim sadržajem natrijuma ili soli mogu se koristiti ako sadržaj natrijuma u ​​hrani nije veći od 0,12 g/100 g.

Oznaka sa malo natrijuma ili malo soli može se koristiti ako sadržaj natrijuma u ​​hrani ne prelazi 0,04 g/100 g.

Proizvod je bez natrijuma ili soli ako je sadržaj natrijuma maksimalno 0,005g/100g.

Delimično tačno. 70-75 odsto soli u evropskoj populaciji dolazi od konzumacije prerađene hrane, a 10-15 odsto od soli koja se dodaje tokom kuvanja ili soljenja. Dakle, većinu soli u organizam unosimo sa poluproizvodima i gotovom hranom.

U čemu nalazimo so? Hleb, peciva, margarin, mesne prerađevine, hladno meso, sir, prelivi za salate, senf, kečap, začini, konzerve, slane grickalice, poluproizvodi i gotovi proizvodi, kao i gotovi proizvodi (instant supe, gotova jela ).

Istina je i da neki ljudi automatski posole kuvanu hranu, a da je ne probaju, posebno posipajući so na paprike i paradajz. U slučaju normalne, mešovite ishrane, prosečna dnevna ishrana sadrži preporučeni unos soli i bez soljenja, kaže stručnjak.

Mnogo manje soli za decu!

Obratite pažnju i na unos soli kod dece.Svet ukusa formiran u mladosti utiče na ceo njihov život. Dnevni unos je 1 gram do 1. godine, zatim 2 grama do 3. godine, 3 grama do 6. godine i 4 grama do 11. godine. Preko 11 godina možete računati na količinu za odrasle, koja je 5 grama.

Jedemo previše soli

Tako je. Dnevno konzumiramo više od tri puta veće količine soli koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) (5 g/dan). U našoj zemlji, prema podacima reprezentativnog zdravstvenog istraživanja koje je sproveo Nacionalni institut za nauku o hrani i ishrani 2009. godine, prosečan unos soli za žene je 12 grama, a za muškarce 17,2 grama dnevno.

Prema mišljenju stručnjaka, naš jezik ne bi otkrio ni 10-20 posto smanjenja u sadržaju soli u našoj hrani. Dijetetičari kažu da je u osnovi potrebno u proseku mesec dana da se navikne na manje slan ukus. Stoga se unos soli mora postepeno smanjivati.

Pogledali smo dve tabele ishrane brze hrane da bismo saznali koja od njihovih jela imaju najviše, a najmanje soli. U jednom od njih prednjači tost sa slaninom (106 grama proizvoda sadrži 2,4 grama soli, što pokriva skoro polovinu preporučenog dnevnog unosa soli), a u drugom restoranu prednjači Deluxe tortilja (244,6). gram proizvoda sadrži 1,6 grama natrijuma, pa je so stoga mnogo više od toga). Najmanje soljeno jelo je  cezar salata (0,2 i 0,4 grama).

So je uzrok visokog krvnog pritiska

Istina. Prekomerni unos soli povećava krvni pritisak kod oba pola i u svim uzrastima, a dugotrajna konzumacija značajnih količina soli može izazvati visok krvni pritisak (hipertenziju). Od visokog krvnog pritiska boluje 1/3 odrasle populacije Srbije, jedan od najvažnijih faktora rizika je prekomerni unos soli. Hipertenzija je iza 62 odsto moždanih udara i 49 odsto koronarne bolesti srca.

Pa da krenemo sa mitovima i činjenicama: So je jedini glavni izvor natrijuma

Nije sasvim tačno. Naš dnevni unos natrijuma skoro u potpunosti dolazi iz kuhinjske soli. Natrijum, koji ne daje energiju, ali je neophodan za pravilno funkcionisanje organizma, iako je jedan od najvažnijih makronutrijenata za telo, 1,5-2 grama dnevno je dovoljno da pokrije dnevne potrebe za natrijumom zdrave odrasle osobe ( 2 grama natrijuma je ekvivalentno 5 grama kuhinjske soli (NaCl). Potrebe organizma za natrijumom mogu se više nego pokriti uravnoteženom mešanom ishranom, uz konzumaciju prave količine povrća i voća.

Natrijum se takođe može naći u raznim aditivima, kao što su natrijum nitrit (konzervans) i natrijum glutamat (pojačivač ukusa). Proverili smo: osim kuhinjske soli, jetrena pašteta od 65 grama  sadrži i natrijum nitrit i natrijum glutamat. Sadržaj natrijuma je 0,44 grama.

So, koja se sastoji od natrijuma i hlorida, neophodna je u malim količinama za održavanje ravnoteže tečnosti i minerala. Prema preporukama, dnevni unos soli za odraslu osobu je 5 grama, otprilike 1 kašičica. Ovo uključuje sva jela, uključujući sadržaj soli u poluproizvodima i gotovim proizvodima, kao i odvojeno soljenje.Dve komponente soli, odnosno natrijum hlorid, su natrijum (40%) i hlor (60%). Zajedno sa hlorom i kalijumom, natrijum reguliše ravnotežu tečnosti u telu. Ima značajnu ulogu u funkciji nerava i mišića, regulaciji krvnog pritiska i aktivaciji određenih enzima. Hlor doprinosi varenju kao komponenta želudačne hlorovodonične kiseline, a u obliku hloridnog jona vezanog za natrijum i kalijum, takođe se ističe u održavanju ravnoteže .U ljudskom organizmu ima oko 80-100 grama natrijuma, od čega je većina prisutna u rastvorenom obliku, manji deo se skladišti u kostima i vezivnom tkivu.

Englezi još uvek koriste ime H. Dejvija, koje je jedinjenje natrijuma nastalo od engleskog ekvivalenta sode. Ako vidimo natrijum (Na) na etiketi proizvoda, moramo pomnožiti njegovu vrednost sa 2,5 da bismo dobili sadržaj soli.lane vode i kiselo-bazne ravnoteže.