Koliko puta cujem -boli me zeludac, a ljudi su svesni da je poceo sa stresom.

Ima i dosta mladih sa recimo refluksom,odnosno vracanjem kiseline iz zeluca.

I za to sam cuo, pa onda cak i povracaju. ...Zanima me bas povezanost sa psihom, tj. koji je uzrok.

Ulkus želuca i duodenuma je zaista jedno od najčešćih psihosomatskih bolesti. Smatra se da je povećana proizvodnja kiseline glavni problem.

Sada, nazalost,prisutno i kod mladje populacije. Stres glavni krivac.

I sta kazu oni, sta je njima stresno?

Ono sto sam ja primetio kod danasnje dece da oni umnogome imitiraju nas odrasle a ima i oni koji su stvarno stresni to su deca od kojih se ocekuje da bude odlican ucenik,najbolji u sportu,najbolji u muzickoj skoli,najbolji na engleskom itd,,,,znaci kod dece od kojih se previse ocekuje....

Mislim da je kod njih najstresnije upravo to što su preplavljeni informacijama i ne znaju da izdvoje bitno od nebitnog. Takođe, mnogi postavljaju nerealne zahteve pred sobom.

To je najgore kada se postavljaju neki nerealni ciljevi. Smatram da roditelji mnogo doprinose takvom načinu razmišljanja svoje dece.

Teorija kultivacije predlaže da oni koji provode više vremena „živeći“ u virtuelnom svetu televizije mogu da percipiraju „stvarni svet“ prema slikama, principima i prikazima prikazanim na malom ekranu. Ljudi koji provode mnogo vremena gledajući televiziju verovatno će pretpostaviti televizijski pogled na svet.

Ili recimo kod mog sina i njegovih vrsnjaka koji su stalno na kompu,retko kad se vide uzivo da tako kazem osim ako nije nekome rodendan ili neki praznik.
Neko vece ga bas pitam kada ti dolaze drugari davno sam ih video?Na sta mi stize odgovor pa mi smo svako vece zajedno,igramo igrice.....

Da, prosto je danas potpuno drugačiji vid druženja.

Da mi je neko to rekao pre samo par godina ja ne bih verovao!!!!

To je dokaz kako se brzo menjaju pogledi na svet. Nešto što nam je bilo nezamislivo do pre nekoliko godina, sada je realnost.

Naveo bih jos dve emtode smanjenja- bavljenje fizickom aktivnoscu i zahvalnoscu. O kako zahvalnost podize vibraciju!

Slazem se u potpubosti samo za zahvalnost imam i negativna iskustva.Moju dobrotu sto sam se zahvaljivao su iskoristili i zloupotrebili,tako da moze ali pazljivo!

Gledaj na to kao da si ti dao sve od sebe i učinio nešto dobro, a ljudi su pokazali svoje lice, što je opet dobro. Zahvalan budeš onda na lekciji.

Slažem se. I ne treba takvim osobama pridavati značaja. Samo produžimo dalje. A uvek će biti i dobrih i loših osoba.

Ali kada su nepravedni sa tobom onda je to tesko precutati....

Znam da jeste. Ali vremenom sam poceo drugacije da gledam na stvar. I da ne ocekujem nista za uzvrat. Nije uvek lako da se savlada covek,ali vremenom nekako naucimo da drugacije to posmatramo.

To moram da naucim sto pre.

To isto treba da se objašnjava deci tokom odrastanja. Ključ darivanja je ne očekivati išta zauzvrat.

Isto je i sa ljubavlju.

Tu se slazemo,ali bilo bi dobro da te zena ili devojka voli,ne?

Preporučljivo je Bolje nas, nego komšiju

Ili postara....

To za poštara se često zezaju u nekim komedijama

I u vicevima konstantno.

Jeste. Uvek dobre situacije opisuju

Orl lekari budu cesto prvi koji to otkriju,jer se pregledom moze videti i taj donji deo zdrela i grkljan,i mo ze se otkriti odredjene promene koje su posledica vracanja kiseline.

Da,o tome mi je deda cesto pricao,izmedu ostalog.Najvise je voleo da prica kako ne valja jesti ribu,ustvari kako se on plasi da jede ribu jer je jako puno riblje kosti vadio

Bila je situacija kada je jednoj starijoj pacijentkinji zastala ogromna pileca kost u zdrelu. Mislim da nije imala zube,pa nije ni osetila da je i kost u mesu. Ne secam se detalja. Bilo je jos pre mozda 4 godine. To se lako uklonilo-velika kost na zadnjem zidu zdrela. Bas si me to sada podsetio.

O Boze, sta sve moze da se desi.

Ja mislim da bi dr.Nikola mogao knjigu da napise o tome.

Možda nema dovoljno materijala, ali eto nešto iz moje prakse. To je konkretno bilo u mom dežurstvu. Uklonio sam joj tu kost i nije bilo problema, srećom. Postoje razne priče, to svakako. Kao one emisije na tv-u. Ima nekih zanimljivih, ja mislim na TLC kanalu.

Da,na TLC-u ima svasta od debelih ljudi pa do onih koji bolesno skupljaju kupone i taloze hranu kao da ce treci svetski rat.....

Jao jeste. Ima raznih emisija. Gledao sam mnoge od tih emisija. Zanimljivo kakvi sve ljudi postoje, tj.kako nam se razlikuju pogledi na svet.

I ja isto,ali nisam fasciniran sta sve pokazuju tamo.Dobro je za kaznu ili da plasis decu.....

Ja isto ne opravdavam mnoge od onih načina razmišljanja. Ali ne osuđujem nikoga. Ako neko tako želi, onda slobodno. Kao recimo kada pregledam pacijenta, pa vidim pirsinge na ušima, nosu, usnama ili jeziku. Ako nekome to odgovara, onda je meni svejedno. Ja znam da ja to ne bih radio, ali ako neko to voli, onda je to njegova stvar. Bitno je da niko nikoga ne ugrožava.

Orl lekari budu cesto prvi koji to otkriju,jer se pregledom moze videti i taj donji deo zdrela i grkljan,i mo ze se otkriti odredjene promene koje su posledica vracanja kiseline.

Da,o tome mi je deda cesto pricao,izmedu ostalog.Najvise je voleo da prica kako ne valja jesti ribu,ustvari kako se on plasi da jede ribu jer je jako puno riblje kosti vadio

Bila je situacija kada je jednoj starijoj pacijentkinji zastala ogromna pileca kost u zdrelu. Mislim da nije imala zube,pa nije ni osetila da je i kost u mesu. Ne secam se detalja. Bilo je jos pre mozda 4 godine. To se lako uklonilo-velika kost na zadnjem zidu zdrela. Bas si me to sada podsetio.

O Boze, sta sve moze da se desi.

Ja mislim da bi dr.Nikola mogao knjigu da napise o tome.

Mada si mi dao neke ideje. Hvala ti. Već sam otvorio blog, pa ugasio,jer nemam nešto vremena da bilo šta pišem. Ali ću možda opet otvoriti, jer sam već planirao samo orl tematiku. Pa možda ubacim i neke zanimljive slučajeve. Kada budem imao vremena, onda možda i otvorim.

TO bi ti bilo jako pametno,privukao bi dosta paznje,a i ljudima bi zblizio cari ORL.

Verujem da bi bilo zanimljivo. Samo sam sada fokusiran na druge stvari, da ne bude da tražim izgovore. Ali to mi trenutno nije prioritet. Biće svakako, jer već neko vreme to planiram.

Ako ti treba neka pomoc tu sam.

E hvala ti puno. Pa iskreno možda i bude trebalo oko neke promocije ili tehničkih detalja. Ali javljam, u svakom slučaju.

Teorija kultivacije predlaže da oni koji provode više vremena „živeći“ u virtuelnom svetu televizije mogu da percipiraju „stvarni svet“ prema slikama, principima i prikazima prikazanim na malom ekranu. Ljudi koji provode mnogo vremena gledajući televiziju verovatno će pretpostaviti televizijski pogled na svet.

Ili recimo kod mog sina i njegovih vrsnjaka koji su stalno na kompu,retko kad se vide uzivo da tako kazem osim ako nije nekome rodendan ili neki praznik.
Neko vece ga bas pitam kada ti dolaze drugari davno sam ih video?Na sta mi stize odgovor pa mi smo svako vece zajedno,igramo igrice.....

To je stvarno strašno šta se dešava. To do skora je bilo nezamislivo. Po meni je to otuđenje. Ali oni imaju utisak da su bliski. Meni je blisko kada se prošetam sa društvom ili odemo u kafić, kafanu, teretanu, kupovinu. Samo uživo mi je prirodno, a ne ovako sve virtuelno. Evo i mi se ovde dopisujemo i osećam povezanost, ali kada se upoznamo uživo, to je onda nova dimenzija.

I meni je nezamislivo,ali njima je to sasvim normalno.

Očigledno smo omatorili. Kako kaže proročica Sekuli u onom filmu- Nisi ti u moje vasione E tako i mi nismo u njihove vasione. Ne razumemo ih, jer smo živeli na drugi način.

Obozavam,uvek nades neki film sa kojim mozes da uporedujes!!!!

Mora se, za bolji ugođaj Mada mnoge situacije bismo mogli da uporedimo sa horor filmovima

Koliko puta cujem -boli me zeludac, a ljudi su svesni da je poceo sa stresom.

Ima i dosta mladih sa recimo refluksom,odnosno vracanjem kiseline iz zeluca.

I za to sam cuo, pa onda cak i povracaju. ...Zanima me bas povezanost sa psihom, tj. koji je uzrok.

Ulkus želuca i duodenuma je zaista jedno od najčešćih psihosomatskih bolesti. Smatra se da je povećana proizvodnja kiseline glavni problem.

Sada, nazalost,prisutno i kod mladje populacije. Stres glavni krivac.

Zato sto roditelji ne vode racuna o njima,salju ih u skolu na sve moguce sportove,casove a ne pitaju dete kako se oseca,da li dete to zaista hoce itd....

E to si dobro spomenuo. Danas se deca salju svuda. Roditelji preko njih kompenzuju neke svoje neostvarene zelje.

Sto mi opet nije jasno i uopste nije u redu,ali izgleda je to trend modernog doba nazalost!

Jeste. Dosta često čujem kako im deca pohađaju mnoge vannastavne aktivnosti.

Sto opet nije losa stvar ako DETE to zeli ili ima kapacitet za to.
To je kao da su mene kao klinca nosili recimo u neku vannastavnu obuku iz likovnog....ja i likovno dva razlicita sveta....a roditelji bi insistirali da mali mora biti novi Van Gogh....

Pa odlično si rekao. Ali imam utisak da su deca često potpuno nezainteresovana za te aktivnosti koje pohađaju. Treba pustiti decu da sama biraju i onda neće biti problema.

I da ako slucajno dete nema afiniteta prema nekoj umetnosti ili sportu nego prema necem drugom nema nista lose ni u tome,to ne znaci da to dete "nije dobro" jer nece biti recimo doktor nauka,ali mozda ce biti jako dobar auto mehanicar!!!!

E pa upravo tako. Ali ne želi svaki roditelj da prihvati takve činjenice. Što je veliko opterećenje za dete.

Teorija kultivacije predlaže da oni koji provode više vremena „živeći“ u virtuelnom svetu televizije mogu da percipiraju „stvarni svet“ prema slikama, principima i prikazima prikazanim na malom ekranu. Ljudi koji provode mnogo vremena gledajući televiziju verovatno će pretpostaviti televizijski pogled na svet.

Ili recimo kod mog sina i njegovih vrsnjaka koji su stalno na kompu,retko kad se vide uzivo da tako kazem osim ako nije nekome rodendan ili neki praznik.
Neko vece ga bas pitam kada ti dolaze drugari davno sam ih video?Na sta mi stize odgovor pa mi smo svako vece zajedno,igramo igrice.....

To je stvarno strašno šta se dešava. To do skora je bilo nezamislivo. Po meni je to otuđenje. Ali oni imaju utisak da su bliski. Meni je blisko kada se prošetam sa društvom ili odemo u kafić, kafanu, teretanu, kupovinu. Samo uživo mi je prirodno, a ne ovako sve virtuelno. Evo i mi se ovde dopisujemo i osećam povezanost, ali kada se upoznamo uživo, to je onda nova dimenzija.

I meni je nezamislivo,ali njima je to sasvim normalno.

Očigledno smo omatorili. Kako kaže proročica Sekuli u onom filmu- Nisi ti u moje vasione E tako i mi nismo u njihove vasione. Ne razumemo ih, jer smo živeli na drugi način.

Pošto postoji generacijski jaz, možda i mi nekada treba da se potrudio da ih razumemo

Ne mogu da razumem da neko provodi sate ispred kompjutera, a da ne izađe da se prošeta. Ja posle toliko sati ispred kompa bih bio isceđen kao limun. Ne znam kako se oni osećaju posle toga.

Dok uticaj primarne grupe jenjava, a sekundarne grupe su vremenski ograničene, uticaj masovnih medija se povećava jer je to sveprisutna i trajna pojava u našim životima. Uticaj masovnih medija raste kada se broj i snaga ostalih izvora uticaja smanjuju. Više nema debate o uticaju medija na razmišljanje, ponašanje i emocije opšte populacije. Pored toga, efekti mogu biti prosocijalni ili čak antisocijalni. Masovni mediji služe kao agenti druženja koji pomažu u izgradnji i održavanju percepcija i naučenog ponašanja.

To je veliki problem. Stigli smo do tačke gde je teško moći napraviti neki pozitivan preokret, jer je dosta veliki uticaj upravo masovnih medija.

Pa upravo ti mediji i mogu napraviti pozitivan preokret.

Mogu, ali ne primećujem da se nešto radi na tom polju.

Dok uticaj primarne grupe jenjava, a sekundarne grupe su vremenski ograničene, uticaj masovnih medija se povećava jer je to sveprisutna i trajna pojava u našim životima. Uticaj masovnih medija raste kada se broj i snaga ostalih izvora uticaja smanjuju. Više nema debate o uticaju medija na razmišljanje, ponašanje i emocije opšte populacije. Pored toga, efekti mogu biti prosocijalni ili čak antisocijalni. Masovni mediji služe kao agenti druženja koji pomažu u izgradnji i održavanju percepcija i naučenog ponašanja.

To je veliki problem. Stigli smo do tačke gde je teško moći napraviti neki pozitivan preokret, jer je dosta veliki uticaj upravo masovnih medija.

Pa upravo ti mediji i mogu napraviti pozitivan preokret.

Mogli bi ako bi im bilo vazno obrazovanje i informisanje javnosti a ne gledanost.

To je sad druga stvar. Bitno je da postoji mogućnost, e sad da li hoće...

Tu si definitivno u pravu,mogucnosti ima,samo se plasim da volje nema.....

Dok uticaj primarne grupe jenjava, a sekundarne grupe su vremenski ograničene, uticaj masovnih medija se povećava jer je to sveprisutna i trajna pojava u našim životima. Uticaj masovnih medija raste kada se broj i snaga ostalih izvora uticaja smanjuju. Više nema debate o uticaju medija na razmišljanje, ponašanje i emocije opšte populacije. Pored toga, efekti mogu biti prosocijalni ili čak antisocijalni. Masovni mediji služe kao agenti druženja koji pomažu u izgradnji i održavanju percepcija i naučenog ponašanja.

To je veliki problem. Stigli smo do tačke gde je teško moći napraviti neki pozitivan preokret, jer je dosta veliki uticaj upravo masovnih medija.

Pa upravo ti mediji i mogu napraviti pozitivan preokret.

Mogli bi ako bi im bilo vazno obrazovanje i informisanje javnosti a ne gledanost.

To je sad druga stvar. Bitno je da postoji mogućnost, e sad da li hoće...

Teorija kultivacije predlaže da oni koji provode više vremena „živeći“ u virtuelnom svetu televizije mogu da percipiraju „stvarni svet“ prema slikama, principima i prikazima prikazanim na malom ekranu. Ljudi koji provode mnogo vremena gledajući televiziju verovatno će pretpostaviti televizijski pogled na svet.

Ili recimo kod mog sina i njegovih vrsnjaka koji su stalno na kompu,retko kad se vide uzivo da tako kazem osim ako nije nekome rodendan ili neki praznik.
Neko vece ga bas pitam kada ti dolaze drugari davno sam ih video?Na sta mi stize odgovor pa mi smo svako vece zajedno,igramo igrice.....

Da, prosto je danas potpuno drugačiji vid druženja.

Da mi je neko to rekao pre samo par godina ja ne bih verovao!!!!

Svedoci smo velikih društvenih promena.

Teorija kultivacije predlaže da oni koji provode više vremena „živeći“ u virtuelnom svetu televizije mogu da percipiraju „stvarni svet“ prema slikama, principima i prikazima prikazanim na malom ekranu. Ljudi koji provode mnogo vremena gledajući televiziju verovatno će pretpostaviti televizijski pogled na svet.

Ili recimo kod mog sina i njegovih vrsnjaka koji su stalno na kompu,retko kad se vide uzivo da tako kazem osim ako nije nekome rodendan ili neki praznik.
Neko vece ga bas pitam kada ti dolaze drugari davno sam ih video?Na sta mi stize odgovor pa mi smo svako vece zajedno,igramo igrice.....

To je stvarno strašno šta se dešava. To do skora je bilo nezamislivo. Po meni je to otuđenje. Ali oni imaju utisak da su bliski. Meni je blisko kada se prošetam sa društvom ili odemo u kafić, kafanu, teretanu, kupovinu. Samo uživo mi je prirodno, a ne ovako sve virtuelno. Evo i mi se ovde dopisujemo i osećam povezanost, ali kada se upoznamo uživo, to je onda nova dimenzija.

I meni je nezamislivo,ali njima je to sasvim normalno.

Očigledno smo omatorili. Kako kaže proročica Sekuli u onom filmu- Nisi ti u moje vasione E tako i mi nismo u njihove vasione. Ne razumemo ih, jer smo živeli na drugi način.

Pošto postoji generacijski jaz, možda i mi nekada treba da se potrudio da ih razumemo

Ja upravo to i radim.

Dok uticaj primarne grupe jenjava, a sekundarne grupe su vremenski ograničene, uticaj masovnih medija se povećava jer je to sveprisutna i trajna pojava u našim životima. Uticaj masovnih medija raste kada se broj i snaga ostalih izvora uticaja smanjuju. Više nema debate o uticaju medija na razmišljanje, ponašanje i emocije opšte populacije. Pored toga, efekti mogu biti prosocijalni ili čak antisocijalni. Masovni mediji služe kao agenti druženja koji pomažu u izgradnji i održavanju percepcija i naučenog ponašanja.

To je veliki problem. Stigli smo do tačke gde je teško moći napraviti neki pozitivan preokret, jer je dosta veliki uticaj upravo masovnih medija.

Pa upravo ti mediji i mogu napraviti pozitivan preokret.

Mogli bi ako bi im bilo vazno obrazovanje i informisanje javnosti a ne gledanost.

Naveo bih jos dve emtode smanjenja- bavljenje fizickom aktivnoscu i zahvalnoscu. O kako zahvalnost podize vibraciju!

Slazem se u potpubosti samo za zahvalnost imam i negativna iskustva.Moju dobrotu sto sam se zahvaljivao su iskoristili i zloupotrebili,tako da moze ali pazljivo!

Gledaj na to kao da si ti dao sve od sebe i učinio nešto dobro, a ljudi su pokazali svoje lice, što je opet dobro. Zahvalan budeš onda na lekciji.

Slažem se. I ne treba takvim osobama pridavati značaja. Samo produžimo dalje. A uvek će biti i dobrih i loših osoba.

Ali kada su nepravedni sa tobom onda je to tesko precutati....

Znam da jeste. Ali vremenom sam poceo drugacije da gledam na stvar. I da ne ocekujem nista za uzvrat. Nije uvek lako da se savlada covek,ali vremenom nekako naucimo da drugacije to posmatramo.

To moram da naucim sto pre.

To isto treba da se objašnjava deci tokom odrastanja. Ključ darivanja je ne očekivati išta zauzvrat.

Isto je i sa ljubavlju.

Naravno, ljubav je mnogo bitan element.

Najbitnij!