Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Očigledno da je potrebno samo imati jaku volju i jasan cilj, pa je sve moguće.

Apsolutno, dovoljno jak pokretač nas može pokrenuti na neverovatbe promene i stvari.

Kod mene je najveci pokretac kada kazu ne verujem da ces moci to da uradis.....auuuu....to kao biku da si pokazao crvenu zastavu....

Najveći pokretač nam je inat. Kada on proradi, onda je sve moguće.

Kod mene jeste,ali vidis da je kod dr.Anite drugacija situacija.

Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Jeste tako. Mislim da su granice adaptacije mnogo veće nego što mislimo.

Koliko puta sam iamo situacije i u sportu i u privatnom zivotu kada sam rekao da necu moci i na kraju se ispostavilo da sam mogao i ne samo to nego i puno teze stvari.

Mi najčešće sami sebe ograničavamo.

Maximalno se slazem!
Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Jeste tako. Mislim da su granice adaptacije mnogo veće nego što mislimo.

Definitivno ne koristimo sve svoje potencijale, koje prirodno posedujemo.

Ne da ne koristimo,nego nismo ni blizu.

Klinička slika je bazirana prvo na anamnestičkim podacima koje daje sam bolesnik. Kod starijih ljudi dobijamo obično podatak da je povređeni pao na ravnu podlogu, osetio jak bol u predelu kuka i nije više mogao da hoda ili da se digne sa poda. Kod mladih bolesnika to je obično teška saobraćajna nesreća u kojoj je učestvovao i zadobio povredu, padovi sa visine na stranu ili jak udarac u predelu kuka.

E ovde si me pogodila.
Vidis mene u zadnjih par godina recimo nekih 5-6 me boli levi kuk svako jutro ili posle dugog sedenja da li u kancelariji ili u autu i treba mi 2-3 minuta dok mogu normalno stati na desnu nogu,desni kuk je u pitanju.Kao da je utrnuo takav osecaj imam i bol.I sad kad si napisala mlade osobe i saobracajnu nesrecu se setih da sam dobio jak udarac bas u taj desni kuk,bukvalno imao sam toliki hematom kao da sam imao jos jednu zadnjicu....ali prema snimcima preloma nije bilo ali sigurno se nesto ostetilo u tom kuku.....

Da li je baš kuk ili desni gluteus ka kuku i zadnjoj loži?

Sad kada pitas desni gluteus ka kuku i zadnjoj lozi,isto tako i levi,ali on puno manje,desni vise boli i puno cesce....ti bolje znas ovako na nevideno nego doktori koji su me lecili!!!Svaka cast!!!!

Klinička slika je bazirana prvo na anamnestičkim podacima koje daje sam bolesnik. Kod starijih ljudi dobijamo obično podatak da je povređeni pao na ravnu podlogu, osetio jak bol u predelu kuka i nije više mogao da hoda ili da se digne sa poda. Kod mladih bolesnika to je obično teška saobraćajna nesreća u kojoj je učestvovao i zadobio povredu, padovi sa visine na stranu ili jak udarac u predelu kuka.

E ovde si me pogodila.
Vidis mene u zadnjih par godina recimo nekih 5-6 me boli levi kuk svako jutro ili posle dugog sedenja da li u kancelariji ili u autu i treba mi 2-3 minuta dok mogu normalno stati na desnu nogu,desni kuk je u pitanju.Kao da je utrnuo takav osecaj imam i bol.I sad kad si napisala mlade osobe i saobracajnu nesrecu se setih da sam dobio jak udarac bas u taj desni kuk,bukvalno imao sam toliki hematom kao da sam imao jos jednu zadnjicu....ali prema snimcima preloma nije bilo ali sigurno se nesto ostetilo u tom kuku.....

Nekada se na rendgenskom snimku ne mogu videti neka naprsnića, svakako kako je to prošlo moguće da su ostale neke posledice sve i da nije bilo preloma ili naprsnuća.

Stvarno?To nisam znao,mislio sam da se tamo sve vidi sto se kosti tice.
Moguce onda da je bilo naprsnuca.....

Noga može biti kraća, što se jednostavno utvrdi merenjem od pupka do medijalnog maleolusa. Postoji otok i osetljivost povređene noge na dodir. Povređeni leži na podlozi miran, moguće su pojave krepitacija pri pokretanju ali na njemu ne treba insistirati jer postoji opasnost od naknadnog povređivanja okolnih struktura oštrim fragmentima.

E ovo je izuzetno važno što si navela. Da se ne insistira na pomeranju prelomljenih fragmenata kosti, jer se mogu javiti dodatne povrede.

Baš tako, bolje je nekada samo pozvati hitnu pomoć nego bilo šta samostalno pokušati.

Ko nije polagao prvu pomoc, bas to i teba da uradi.

Koliko puta sam iamo situacije i u sportu i u privatnom zivotu kada sam rekao da necu moci i na kraju se ispostavilo da sam mogao i ne samo to nego i puno teze stvari.

Otprilike isto. Mislila sam da zbog visine i građe neću moći da uradim neke stvari u gimnastici ali sam naučila i svatila da telo apsolutno prati um.

Odličan je osećaj kada uspemo da pomeramo sopstvene granice.

Sto bismo trebali svakodnevno i da radimo.

Inače u zimskim mesecima, naročito kod starijih osoba, je čest prelom butne kosti tzv. femura. Od svih preloma butne kosti, najviše hirurških, medicinskih, socijalnih i ekonomskih teškoća i problema stvaraju  prelomi vrata butne kosti i njenog gornjeg okrajka, tzv.  prelomi kuka.

Danas je bas pala jedna starija gospoda na trotoaru ispred mene i niko da  pomogne ko je bio blizu,ja sam bio malo dalje ali sam pomogao kada sam stigao.A bilo je ispred supermarketa kod nas u Topoli.Strasno kako neki ljudi to mogu da gledaju ravnodusno....

Pa koliko je ljudi bilo? Ne mogu da verujem.

Noga može biti kraća, što se jednostavno utvrdi merenjem od pupka do medijalnog maleolusa. Postoji otok i osetljivost povređene noge na dodir. Povređeni leži na podlozi miran, moguće su pojave krepitacija pri pokretanju ali na njemu ne treba insistirati jer postoji opasnost od naknadnog povređivanja okolnih struktura oštrim fragmentima.

E ovo je izuzetno važno što si navela. Da se ne insistira na pomeranju prelomljenih fragmenata kosti, jer se mogu javiti dodatne povrede.

Baš tako, bolje je nekada samo pozvati hitnu pomoć nego bilo šta samostalno pokušati.

Inače u zimskim mesecima, naročito kod starijih osoba, je čest prelom butne kosti tzv. femura. Od svih preloma butne kosti, najviše hirurških, medicinskih, socijalnih i ekonomskih teškoća i problema stvaraju  prelomi vrata butne kosti i njenog gornjeg okrajka, tzv.  prelomi kuka.

Danas je bas pala jedna starija gospoda na trotoaru ispred mene i niko da  pomogne ko je bio blizu,ja sam bio malo dalje ali sam pomogao kada sam stigao.A bilo je ispred supermarketa kod nas u Topoli.Strasno kako neki ljudi to mogu da gledaju ravnodusno....

To je nekada bilo nezamislivo da se ne pomogne u takvim i sličnim situacijama. Eto dokle smo došli. A verovao sam da je bar po manjim mestima bolja situacija.

Još ima ljudi koji žele da pomognu. Neki ljudi iz straha ne prilaze jer ne znaju šta da urade.

Definitivno ne koristimo sve svoje potencijale, koje prirodno posedujemo.

Nekada nekih nismo ni svesni. Tu je problem uverenost da ne možemo više od onoga što inače radimo.

Noga može biti kraća, što se jednostavno utvrdi merenjem od pupka do medijalnog maleolusa. Postoji otok i osetljivost povređene noge na dodir. Povređeni leži na podlozi miran, moguće su pojave krepitacija pri pokretanju ali na njemu ne treba insistirati jer postoji opasnost od naknadnog povređivanja okolnih struktura oštrim fragmentima.

E ovo je izuzetno važno što si navela. Da se ne insistira na pomeranju prelomljenih fragmenata kosti, jer se mogu javiti dodatne povrede.

Inače u zimskim mesecima, naročito kod starijih osoba, je čest prelom butne kosti tzv. femura. Od svih preloma butne kosti, najviše hirurških, medicinskih, socijalnih i ekonomskih teškoća i problema stvaraju  prelomi vrata butne kosti i njenog gornjeg okrajka, tzv.  prelomi kuka.

Danas je bas pala jedna starija gospoda na trotoaru ispred mene i niko da  pomogne ko je bio blizu,ja sam bio malo dalje ali sam pomogao kada sam stigao.A bilo je ispred supermarketa kod nas u Topoli.Strasno kako neki ljudi to mogu da gledaju ravnodusno....

To je nekada bilo nezamislivo da se ne pomogne u takvim i sličnim situacijama. Eto dokle smo došli. A verovao sam da je bar po manjim mestima bolja situacija.

Koliko puta sam iamo situacije i u sportu i u privatnom zivotu kada sam rekao da necu moci i na kraju se ispostavilo da sam mogao i ne samo to nego i puno teze stvari.

Otprilike isto. Mislila sam da zbog visine i građe neću moći da uradim neke stvari u gimnastici ali sam naučila i svatila da telo apsolutno prati um.

Odličan je osećaj kada uspemo da pomeramo sopstvene granice.

Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Očigledno da je potrebno samo imati jaku volju i jasan cilj, pa je sve moguće.

Apsolutno, dovoljno jak pokretač nas može pokrenuti na neverovatbe promene i stvari.

Kod mene je najveci pokretac kada kazu ne verujem da ces moci to da uradis.....auuuu....to kao biku da si pokazao crvenu zastavu....

Najveći pokretač nam je inat. Kada on proradi, onda je sve moguće.