Inače u zimskim mesecima, naročito kod starijih osoba, je čest prelom butne kosti tzv. femura. Od svih preloma butne kosti, najviše hirurških, medicinskih, socijalnih i ekonomskih teškoća i problema stvaraju  prelomi vrata butne kosti i njenog gornjeg okrajka, tzv.  prelomi kuka.

Danas je bas pala jedna starija gospoda na trotoaru ispred mene i niko da  pomogne ko je bio blizu,ja sam bio malo dalje ali sam pomogao kada sam stigao.A bilo je ispred supermarketa kod nas u Topoli.Strasno kako neki ljudi to mogu da gledaju ravnodusno....

To je nekada bilo nezamislivo da se ne pomogne u takvim i sličnim situacijama. Eto dokle smo došli. A verovao sam da je bar po manjim mestima bolja situacija.

Još ima ljudi koji žele da pomognu. Neki ljudi iz straha ne prilaze jer ne znaju šta da urade.

Ima sigurno i toga. Ali ima i onih koji ne prilaze, jer su bezosećajni prema drugima.

Ja sam trenutno iskusio vise ovo drugo sto si napisao,bezosecajnost prema drugima....

Znam jednom prilikom sta se desilo,zato i kazem da ima mnogo egoisticnih osoba.

Tu si nazalost maximalno u pravu!

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!
[/quote]
I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.
[/quote]
Upravo tako.A ja takve stvari moram da naucim da pustim,jer se ja kod takvih situacija jako izjedam/nerviram i to mi nije dobro.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Da, ovo je vrlo lepo i slikovito objašnjeno mada bi se danas mnogi uvredili zbog ove asocijacije.

Nisam imao tu nameru sa tom slikom,ali puno puta sam se i ja tako osecao,dok nisam shvatio neke stvari.

Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Jeste tako. Mislim da su granice adaptacije mnogo veće nego što mislimo.

Definitivno ne koristimo sve svoje potencijale, koje prirodno posedujemo.

Ne da ne koristimo,nego nismo ni blizu.

Nismo. A nismo ni svesni koliko sami sebe ograničavamo.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Odusevila me je fotka. Odlicna komparacija o ovome sto smo pricali. Znaci mi bas tako sebe ogranicavamo,a nismo svesni sta sve mozemo.

Inače u zimskim mesecima, naročito kod starijih osoba, je čest prelom butne kosti tzv. femura. Od svih preloma butne kosti, najviše hirurških, medicinskih, socijalnih i ekonomskih teškoća i problema stvaraju  prelomi vrata butne kosti i njenog gornjeg okrajka, tzv.  prelomi kuka.

Danas je bas pala jedna starija gospoda na trotoaru ispred mene i niko da  pomogne ko je bio blizu,ja sam bio malo dalje ali sam pomogao kada sam stigao.A bilo je ispred supermarketa kod nas u Topoli.Strasno kako neki ljudi to mogu da gledaju ravnodusno....

To je nekada bilo nezamislivo da se ne pomogne u takvim i sličnim situacijama. Eto dokle smo došli. A verovao sam da je bar po manjim mestima bolja situacija.

Još ima ljudi koji žele da pomognu. Neki ljudi iz straha ne prilaze jer ne znaju šta da urade.

Ima sigurno i toga. Ali ima i onih koji ne prilaze, jer su bezosećajni prema drugima.

Ja sam trenutno iskusio vise ovo drugo sto si napisao,bezosecajnost prema drugima....

Znam jednom prilikom sta se desilo,zato i kazem da ima mnogo egoisticnih osoba.

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.
[/quote]
Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!
[/quote]
I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Da, ovo je vrlo lepo i slikovito objašnjeno mada bi se danas mnogi uvredili zbog ove asocijacije.

Klinička slika je bazirana prvo na anamnestičkim podacima koje daje sam bolesnik. Kod starijih ljudi dobijamo obično podatak da je povređeni pao na ravnu podlogu, osetio jak bol u predelu kuka i nije više mogao da hoda ili da se digne sa poda. Kod mladih bolesnika to je obično teška saobraćajna nesreća u kojoj je učestvovao i zadobio povredu, padovi sa visine na stranu ili jak udarac u predelu kuka.

E ovde si me pogodila.
Vidis mene u zadnjih par godina recimo nekih 5-6 me boli levi kuk svako jutro ili posle dugog sedenja da li u kancelariji ili u autu i treba mi 2-3 minuta dok mogu normalno stati na desnu nogu,desni kuk je u pitanju.Kao da je utrnuo takav osecaj imam i bol.I sad kad si napisala mlade osobe i saobracajnu nesrecu se setih da sam dobio jak udarac bas u taj desni kuk,bukvalno imao sam toliki hematom kao da sam imao jos jednu zadnjicu....ali prema snimcima preloma nije bilo ali sigurno se nesto ostetilo u tom kuku.....

Da li je baš kuk ili desni gluteus ka kuku i zadnjoj loži?

Sad kada pitas desni gluteus ka kuku i zadnjoj lozi,isto tako i levi,ali on puno manje,desni vise boli i puno cesce....ti bolje znas ovako na nevideno nego doktori koji su me lecili!!!Svaka cast!!!!

Meni to više zvuči kao povreda desnog ishiadičnog nerva nego povreda kuka.

Moguce,ja samo znam da me boli.A tebi svaka cast dr.Anita kako si bez ikakvog videnja samo preko par recenica skontala sta je problem!!!Naklon do poda!!!

Hvala ti mnogo. Trudim se, a i iskustvo...

Hvala tebi!!!!

Klinička slika je bazirana prvo na anamnestičkim podacima koje daje sam bolesnik. Kod starijih ljudi dobijamo obično podatak da je povređeni pao na ravnu podlogu, osetio jak bol u predelu kuka i nije više mogao da hoda ili da se digne sa poda. Kod mladih bolesnika to je obično teška saobraćajna nesreća u kojoj je učestvovao i zadobio povredu, padovi sa visine na stranu ili jak udarac u predelu kuka.

E ovde si me pogodila.
Vidis mene u zadnjih par godina recimo nekih 5-6 me boli levi kuk svako jutro ili posle dugog sedenja da li u kancelariji ili u autu i treba mi 2-3 minuta dok mogu normalno stati na desnu nogu,desni kuk je u pitanju.Kao da je utrnuo takav osecaj imam i bol.I sad kad si napisala mlade osobe i saobracajnu nesrecu se setih da sam dobio jak udarac bas u taj desni kuk,bukvalno imao sam toliki hematom kao da sam imao jos jednu zadnjicu....ali prema snimcima preloma nije bilo ali sigurno se nesto ostetilo u tom kuku.....

Nekada se na rendgenskom snimku ne mogu videti neka naprsnića, svakako kako je to prošlo moguće da su ostale neke posledice sve i da nije bilo preloma ili naprsnuća.

Stvarno?To nisam znao,mislio sam da se tamo sve vidi sto se kosti tice.
Moguce onda da je bilo naprsnuca.....

Nisu ni rendgen, ni skener, ni magnet svemogući i ne vidi se sve. Uglavnom se vidi ali nekad se nešto i provuče. Ni jedan aparat ne može znati šta se sve dešava u telu i registrovati sve promene.

Svako dijagnostičko sredstvo ima svoje prednosti i nedostatke. To svako treba da je svestan toga.

Za nedostatke nisam bio svestan,sada jesam.

Noga može biti kraća, što se jednostavno utvrdi merenjem od pupka do medijalnog maleolusa. Postoji otok i osetljivost povređene noge na dodir. Povređeni leži na podlozi miran, moguće su pojave krepitacija pri pokretanju ali na njemu ne treba insistirati jer postoji opasnost od naknadnog povređivanja okolnih struktura oštrim fragmentima.

E ovo je izuzetno važno što si navela. Da se ne insistira na pomeranju prelomljenih fragmenata kosti, jer se mogu javiti dodatne povrede.

Baš tako, bolje je nekada samo pozvati hitnu pomoć nego bilo šta samostalno pokušati.

Ko nije polagao prvu pomoc, bas to i teba da uradi.

Slazem se!
Mada ja nisam kod vozacke polagao nego jos u osnovnoj smo ucili.
Ali bilo kad,treba da se znaju neke osnovne stvari.

A da. Evo sada vidim da si rekao da ste u osnovnoj imali. Lepo je to. Može da bude dosta korisno.

Cela moja generacija zna puno stvari  zahvaljujuci tome.

Inače u zimskim mesecima, naročito kod starijih osoba, je čest prelom butne kosti tzv. femura. Od svih preloma butne kosti, najviše hirurških, medicinskih, socijalnih i ekonomskih teškoća i problema stvaraju  prelomi vrata butne kosti i njenog gornjeg okrajka, tzv.  prelomi kuka.

Danas je bas pala jedna starija gospoda na trotoaru ispred mene i niko da  pomogne ko je bio blizu,ja sam bio malo dalje ali sam pomogao kada sam stigao.A bilo je ispred supermarketa kod nas u Topoli.Strasno kako neki ljudi to mogu da gledaju ravnodusno....

To je nekada bilo nezamislivo da se ne pomogne u takvim i sličnim situacijama. Eto dokle smo došli. A verovao sam da je bar po manjim mestima bolja situacija.

Još ima ljudi koji žele da pomognu. Neki ljudi iz straha ne prilaze jer ne znaju šta da urade.

Na to nisam ni mislio,a vrlo je moguce.
E vidis zato smo mi u skoli imali i prvu pomoc i naucili smo neke osnovne stvari.

Jel to bilo u osnovoj školi?

Jeste mislim osmi razred.I to i domacinstvo.

Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Jeste tako. Mislim da su granice adaptacije mnogo veće nego što mislimo.

Koliko puta sam iamo situacije i u sportu i u privatnom zivotu kada sam rekao da necu moci i na kraju se ispostavilo da sam mogao i ne samo to nego i puno teze stvari.

Mi najčešće sami sebe ograničavamo.

Maximalno se slazem!
Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!

Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Jeste tako. Mislim da su granice adaptacije mnogo veće nego što mislimo.

Definitivno ne koristimo sve svoje potencijale, koje prirodno posedujemo.

Ne da ne koristimo,nego nismo ni blizu.

Nismo. A nismo ni svesni koliko sami sebe ograničavamo.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Inače u zimskim mesecima, naročito kod starijih osoba, je čest prelom butne kosti tzv. femura. Od svih preloma butne kosti, najviše hirurških, medicinskih, socijalnih i ekonomskih teškoća i problema stvaraju  prelomi vrata butne kosti i njenog gornjeg okrajka, tzv.  prelomi kuka.

Danas je bas pala jedna starija gospoda na trotoaru ispred mene i niko da  pomogne ko je bio blizu,ja sam bio malo dalje ali sam pomogao kada sam stigao.A bilo je ispred supermarketa kod nas u Topoli.Strasno kako neki ljudi to mogu da gledaju ravnodusno....

To je nekada bilo nezamislivo da se ne pomogne u takvim i sličnim situacijama. Eto dokle smo došli. A verovao sam da je bar po manjim mestima bolja situacija.

Još ima ljudi koji žele da pomognu. Neki ljudi iz straha ne prilaze jer ne znaju šta da urade.

Ima sigurno i toga. Ali ima i onih koji ne prilaze, jer su bezosećajni prema drugima.

Ja sam trenutno iskusio vise ovo drugo sto si napisao,bezosecajnost prema drugima....

Definitivno ne koristimo sve svoje potencijale, koje prirodno posedujemo.

Nekada nekih nismo ni svesni. Tu je problem uverenost da ne možemo više od onoga što inače radimo.

Zato treba da verujemo u sebe. I da tako pomeramo sopstvene granice.

U se i u svoje kljuse!