ПОДТИПОВИ КОПНЕНЕ КЛИМЕ

Клима ниских подручја (300-600m надморске висине (n.v.)

Субалпска (600-1200 m n.v.)

Алпска (1200-2000 m n.v.)

КОПНЕНА КЛИМА

Годишња колебања температуре ваздуха износе и преко 500С, а дневна колебања и 20-300С.

НАГЛА КОЛЕБАЊА ДЕЛУЈУ НЕПОВОЉНО НА НЕРВНИ СИСТЕМ И ТЕРМОРЕГУЛАЦИОНЕ МЕХАНИЗМЕ!

ПРИМОРСКА КЛИМА

Стимулише физиолошке процесе у организму.

Делује повољно на: нормализацију дисања, крвног притиска, рад ендокриног система, функционисање мишића и коже.

Делује умирујуће на ЦНС.

Повољно утиче на: анемичне особе, хроничне реуматске и респираторне болеснике.

НЕПОВОЉНО УТИЧЕ НА ОСОБЕ СА АКУТНИМ РЕУМАТСКИМ ОБОЉЕЊИМА, ПСИХИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА, ТБЦ-ом И КАРДИОВАСКУЛАРНИМ ОБОЉЕЊИМА!

PRIMORSKA KLIMA

Ima dug topli period (7-10 meseci) u kome su temperature vazduha iznad 100C.

Hladan period traje 2-5 meseci, a temperatura vazduha je retko niža od 00C.

Ovu klimu karakteriše duga dnevna osunčanost, mali broj kišnih dana i odsustvo velikih dnevnih kolebanja temperature vazduha (uticaj vode koja leti snižava , a zimi podiže temperaturu).

Vazduh u ovom klimatskom području je bogat jodom i drugim mineralnim materijama, a sadrži male koncentracije zagađujužih materija (bakterije, čestice i dr.)

Основни климатски типови су:

Океански (маритимни)

Приморски (литорални)

Копнени (континентални)

У односу на температурне одлике климе на земљи постоји 5 топлотних појасева:
Тропски (свих 12 месеци је вруће, а температура ваздуха не пада испод 200Ц)
Суптропски (4-11 месеци су врући са температуром ваздуха изнад 200Ц, а 1-8 месеци су умерени са температуром ваздуха између 10-200Ц)
Умерен (4-12 месеци температура од 10-200Ц)
Хладан (1-4 месеца су умерени са температуром од 10-200Ц, а остали месеци су хладни са темепературон испод 100Ц)
Поларни (сви месеци су хладни, а температура ваздуха је испод 100Ц)

Земљина површина се у односу на комбинацију климатских елемената деле на КЛИМАТСКЕ ПОЈАСЕВЕ (КЛИМАТСКЕ ЗОНЕ).

На земљи постоји 5 климатских појасева:

1 жарки
2 умерена
2 хладна

МЕТЕОРОЛОШКИ ЕЛЕМЕНТИ СУ СТАЛНО ПРИСУТНЕ ВЕЛИЧИНЕ У АТМОСФЕРИ (temperatura T0 , relativna vlažnost-Rv, toplotno zračenje, barometarski pritisak-Bp, strujanje vazduha-W, elektricitet).

МЕТЕОРОЛОШКЕ ПОЈАВЕ СУ МЕТЕОРОЛОШКИ ДОГАЂАЈИ КОЈИ СЕ ПОВРЕМЕНО ЈАВЉАЈУ (магла, облачност, киша, снег, слана, роса и др.).

Космички климатски елементи су зрачење Сунца и неба.

Телурски климатски елементи су: величина израчивања земље и против зрачења атмосфере, количина радиоактивних зрака, садржај прашине и других честица у ваздуху.

Геолошки климатски елементи су: пропустљивост земље за Сунчево и небеско зрачење, проводљивост земље за температуру и топлоту.

Метеоролошки климатски елементи су: температура ваздуха и земљишта, валажност ваздуха и земљишта, струјање ваздуха, ваздушни притисак и електрицитет.

Климу чине климатски елементи:

космички

телурски

геолошки

метеоролошки

ц) Топоклима
   је клима издвојене конпоненте самосталне географске јединице (клима дна долине, врха планине, њива са истом вегетацијом и др.)

д) Микроклима
   је клима малих негеографских величина (клима у стану, канцеларији, болници и др.); односи се на приземни слој ваздуха до висине од 2м изнад Земљине површине.

е) Ултраклима
   је клима између слојева одеће и тела.

Veličini prostora geografskog područja

Makroklima
   je klima koja zahvata veliki geografski prostor sa sličnom klimatskom strukturom ili sličnog klimatskog tipa (klima okeana, stepskog prostora i dr.)

b) Mezoklima
   je klima ograničenih geografskih jedinica koje su pod istim klimatskim uticajem (klima rečne doline, jezera, šumskog područja i dr.)

Prema prostoru na kome se proučavaju klimatska svojstva postoje

Klima atmosfere
   je klima vazdušnog sloja od oko 10-12km visine (visine na kojoj se pojavljuju oblaci)

b) Klima zemljišta
   je klima sloja zemljišta do dubine od oko 11m (do dubine do koje se osećaju klimatski elementi vazdušnog sloja)

КЛИМА се може посматрати према:

1. Простору на коме се проучавају климатска својства
а) Клима атмосфере
б) Клима земљишта

2. Величини простора географског подручја
а) Макроклима
б) Мезоклима
ц) Топоклима
д) Микроклима
е) Ултраклима

ВРЕМЕ стварно стање метеоролошких елемената и појава у посматраном тренутку који не сме да је краћи од 15 минута.

ВРЕМЕ се може дефинисати и као одступање од средњих вредности у једном или другом правцу и оно зависи од интензитета одступања и дужине трајања. Зависи од интензитета и дужине трајања одступања.

Најважнији фактори за формирање времена су:
интензитет сунчевог зрачења
кретање ваздуха у атмосфери
својства земљишта