МЕХАНИЗАМ ДЕЛОВАЊА метеоролошких елемената и појава на ток и настанак обољења није сасвим познат.

СМАТРА СЕ ДА МЕТЕОРОЛОШКИ ЕЛЕМЕНТИ И ПОЈАВЕ ДЕЛУЈУ УДРУЖЕНОНА ВЕГЕТАТИВНИ НЕРВНИ СИСТЕМ И ПРЕКО ЊЕГА ИЗАЗИВАЈУ РАЗВОЈ СИМПТОМА И ЗАНАКОВА БОЛЕСТИ!

МЕТЕОРОТРОПНЕ БОЛЕСТИ  су болести чији је настанак и ток под утицајем метеоролошких елемената и појава.

НАЈПОЗНАТИЈЕ МЕТЕОРОТРОПНЕ БОЛЕСТИ СУ:
болови у ожиљцима
реуматске тегобе у зглобовима
тромбоемболијске болести (плућна емболија, коронарна тромбоза, артеријске и венске тромбоемболије и др.)
астма
епилепсија
самоубиство
инфективне болести (грип, морбили, рубела, полиомиелитис и др.)
алергијска обољења (поленска кијавица, фотодерматозе

МЕТЕОРОПАТОЛОГИЈА је део метеоробиологије, науке која се проучава повезаност биолошких и метеоролошких појава.

МЕТЕОРОПАТОЛОГИЈА ПРОУЧАВА УТИЦАЈ МЕТЕОРОЛОШКИХ ЕЛЕМЕНАТА И ПОЈАВА НА БОЛЕСНОГ ЧОВЕКА АНАЛИЗИРАЈУЋИ ПРВЕНСТВЕНО РАЗВОЈ НЕКИХ БОЛЕСТИ У ЗАВИСНОСТИ ОД МЕТЕОРОЛОШКИХ ЕЛЕМЕНАТА И ПОЈАВА.

МЕТЕОРОФИЗИОЛОГИЈА  је део метеоропатологије који проучава утицај метеоролошких елемената и појава на ЗДРАВ ОРГАНИЗАМ!

УТИЦАЈ ВЛАЖНОСТИ ВАЗДУХА НА ЗДРАВЉЕ

Када је ваздух сув, а температура висока, настаје испаравање воде из организма преко слузница и коже. Због тога оне постају суве и пропустљиве за бактерије и вирусе.

Када је ваздух влажан, а температура висока, онемогућено је одавање топлоте испаравањем. Што ремети терморегулационе механизме и доводи до прегревања.

При високој влажности и ниској температури ваздуха настаје повећано одузимање топлоте и долази до његовог расхлађивања.

ЧОВЕК СЕ НАЈБОЉЕ ОСЕЋА КАДА ЈЕ Rv КРЕЋЕ ОД 45% ДО 75%.

Ниске температуре најчешће доводе до:

назеба

пролазне запаљенске реакције дисајних путева

алергијске реакције

рововске ноге

смрзавања

Високе температуре ваздуха најчешће доводе до:

Топлотног колапса (топлотна исцрпљеност или изнуреност) је последица губитка способности прилагођавања крвотока високој температури. Температура тела нормална или лако повишена. Притисак испод нормале. Кожа влажна без обзира на спољну температуру. Терапија вештачко расхлађивање.

Толотног удара је последица отказивања терморегулационих механизама. Нагли губитак свести, грчеви, повишена телесна температура, крвни притисак лако повећан, пулс убржан, кожа сува и топла. Терапија вештачко расхлађивање.

Топлотних грчева (су последица повећаног знојења и смањење концентрације натријумхлорида у крви. Грчеви се јављају у скелетним мишићима. Крвни притисак и температура тела нормални. Кожа је влажна и топла. Терапија уношење довољних количина слане воде.

UTICAJ TEMPERATURE VAZDUHA NA ZDRAVLJE
 
Uticaj visoke temperature (širenje krvnih sudova, pad pritiska, ubrzan rad srca-kada otkucaji pređu 135 u minuti termoregulacioni mehanizmi otkazuju i nastaje tolotni udar, i dr)

Uticaj niske temperature (povećanje bazalnog metabolizma, ubrzavanje procesa sagorevanja i povećanje aktivnosti skeletnih mišića, isključenje ili smanjenje  odavanja toplote na minimum)

Одавање топлоте зависи од:
Узраста
Пола
Укупне површине тела (деца одају више топлоте од одраслих)

ХЕМИЈСКА ТЕРМОРЕГУЛАЦИЈА су процеси регулације сагоревања материја у организму.

На укупну производњу топлоте утичу:
базални метаболизам
физичка активност скелетних мишича
мишични тонус
постпрандијална термогенеза

ФИЗИЧКА ТЕРМОРЕГУЛАЦИЈА је регулација одавање топлоте у условима њеног повећаног стварања у организму или боравка у средини са повишеном температуром.

Одавање топлоте се може обавити;
радијацијом (зрачење)
конвекцијом (струјањем)
кондукцијом (провођењем)
евапорацијом (испаравањем)

МЕДИЦИНСКИ ЗНАЧАЈ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА
 
Човек је хомеотерм. Механизмом физичке и хемијске терморегулације одржава се:

стална температура унутрашњости огранизма (37-380C)
променљива температура коже (прсти 270C, рамена 31-320C, чела 34-350C у прегибу рамена 36-370C)

ЗНАЧАЈ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА
 
I. ХИГИЈЕНСКИ (стварање повољних или неповољних услова за живот и рад људи на отвореном или у затвореном простору)

II. ЕКОЛОШКИ (због утицаја на распростирање и трансформацију загађујућих материја)

III. МЕДИЦИНСКИ (утиче на одржавање топлоте организма и радну способност, ствара услове за настанак капљичних инфекција и размножавање вектора преносилаца заразних болести-комарци, муве)

Алпска (1200-2000 m n.v.)

ДЕЛУЈЕ ПОВОЉНО НА ОБОЛЕЛЕ ОД
рахитиса (повећано УВ зрачење)
анемије и других болести хематопоезних органа
КВБ- повишен крвни притисак и др.
напорног умног и физичког рада

ДЕЛУЈЕ НЕПОВОЉНО НА ОБОЛЕЛЕ ОД
психијатријских обољења

Субалпска (600-1200 m n.v.)

ДЕЛУЈЕ ПОВОЉНО НА  ОБОЛЕЛЕ ОД

плућних обољења (астма, бронхитис и др.)

бубрежних обољења (камење и др.)

општи опоравак здравих и реконвалесцената

Клима ниских подручја (300-600 m n.v.)

ДЕЛУЈЕ ПОВОЉНО НА ОСОБЕ ОБОЛЕЛЕ ОД:

психичких поремећаја

шећерне болести

КВБ (висок притисак, ангина пецторис и др.)

респираторних обољења (бронхитис, емфизем и др.)