Глобални средњи ниво мора ће наставити да расте током 21. века. Према свим RCP сценаријима стопа пораста нивоа мора ће врло вероватно превазићи осмотрени ниво током периода између 1971 – 2010 услед повећаног загревања океана као и губитка ледене масе са глечера.

Врло је вероватно да ће ледени покривач на Арктичком океану наставити да се смањује и истањује и да ће се пролећни снежни покривач северне хемисфере смањивати како глобалне средње температуре буду расле током 21. века. Укупна запремина глобалних глечера ће се такође смањивати.

Глобални океан ће наставити да се загрева током 21. века. Топлота ће пробити са површине до дубине океана и извршити утицај на циркулацију океана.

Промене у глобалном хидролошком циклусу као одговор на загревање неће бити униформне током 21. века. Контрасти у падавинама између сувих и влажних региона као и између влажних и сувих сезона ће се продубити, иако постоји могућност регионалних изузетака.

Промена глобалне температуре до краја 21. века ће вероватно превазићи 1.5°C према свим RCP сценаријима осим RCP2.6. А према сценаријима RCP6.0 и RCP8.5 вероватно ће премашити 2°C и вероватније неће превазићи 2°C према RCP4.5. Према свим сценаријима изузев RCP2.6 загревање ће се наставити и после 2100. године. Загревање неће бити регионално униформно већ ће приказивати међугодишњу – декадну варијабилност.

Континуиране емисије гасова са ефектом стаклене баште ће проузроковати даље загревање и промене свих компоненти климатског система. Ограничавање климатских промене захтева значајно и константно смањење емисије гасова.

Повећање концентрације угљен-диоксида за 40% (океани су абсорбовали око 30% што доводи до промене рН-ацидификације)

Ледене површине на Гренланду и Антарктику су изгубиле масу, глечери су наставили да се смањују скоро свугде у свету, а обим леда Арктичког океана и пролећни снежни покривач су наставили такође да се смањују (велика позданост).
Стопа раста нивоа мора од средине 19.века је била већа од средње стопе раста током претходна два миленијума (велика поузданост).
Током периода 1901 – 2010, глобални средњи ниво мора је порастао за 0.19 (0.17 – 0.21)m.

Загревање атмосфере и океана
Топљење ледника на половима и планинским врховима
Раст нивоа светског мора
Повећање концентрација гасова са ефектом стакле баште
Свака од три последње декаде је била сукцесивно топлија од било које претходне од 1850.године (на основу досадашњих резултата мерења)
1983 – 2012 је (вероватно) био најтоплији 30-годишњи период за последњих 1400 година за северну земљину хемисферу

Kлиматске промене

Минималне и максималне температуре
Дневно, недељно и месечно осциловање температура ваздуха
Глобално загревање
Ефекат стаклене баште
Аерозагађење (посебно честице РМ 2,5 и РМ 10)

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Према подацима РХМЗ, јесен 2019. год.  била је најтоплија од када постоје мерења у Србији, за Београд од 1888. године.
Период од 1. септембра до 30. новембра, што је период јесени према климатолошким стандардима, био је за 2,9 °С  топлији у односу на просек из периода 1981-2010, док је одступање температре у Београду, износило 3,5 °С.
Топлотни талас који је трајао 16-18 дана у октобру 2019.год.
15 дана са дневним температурама већим од 25 °C (летње температуре)

Оптимум температуре ваздуха зависи од врсте рада, пола, узраста и намене саме просторије.
   НПР.
291-293К (18-20˚C)- у просторијама где се не обавља тежи физички рад
289-291К (16-18˚C )- у просторијама где је интензивно физичко напрезање
293-295К (20-22˚C)- у просторијама где бораве старије особе и деца и где је дневни боравак
289-291К (16-18˚C)- у соби за спавање
Температура у просторији треба да буде равномерна са толеранцијом по вертикали +/-3К,  а по хоризонтали +/- 2 К.

Микроклиматски елементи
Temperatura vazduha

Toplotno zračenje

Vlažnost vazduha

Brzina strujanja vazduha

Atmosferski pritisak

Aerojonizacija

Медицинска метеорологија проучава утицај временских стања и промена на здрав и болестан организам. Са медицинског становишта значајна је и синоптичка метеорологија која прогнозира временске ситуације и на основу којих се дају упутства и савети хроничним болесницима, али и здравим особама, како да поступају у ситуацијама ексцесних временских промена.

Значај познавања је у могућност предузимања превентивних мера у складу са одновном болешћу и временом њеног јављања:

лакше постављање дијагнозе

могућност давања превентивно заштитне терапије

промене климе

избегавање контакта