ДИЈЕТНА ВЛАКНА
То су остаци хране које које не разграде ензими у гастроинтестиналном тракту.
Извор: поврће, воће, житарице од целог зрна.
Дејство:
Смањују скакање шећера у крви после оброка
Смањују холестерол (масноћу) у крви
Побољшавају пражњење (регулишу столицу- спречавају затвор)
Спречавају настајање тумора црева и уопште органа за варење
Дневни унос: око 30 gr. (20 – 35 gr.)
Не треба узимати веће количине, јер имају и лошу особину – везују гвожђе, цинк, бакар ..., тј.елементе у трагу и избацују их напоље, што може да има тешке последице ако се и храном не уносе довољно.
Индикације: гојазност, повишен холестерол у крви, повишен крвни притисак, атеросклероза, камен у жучној кеси и бубрезима, шећерна болест.

НАПАЈАЊЕ
Предност треба дати:
- обичној води са чесме (чесмовачи)
- природно минералној негазираној води или благо (изворски) газираној води са мало натријума у себи !!!
- биљним чајевима (до 3-4 шоље дневно),
- соковима од поврћа или воћа без додатка шећера (100 % воћни сокови), лимунада без шећера, и сл.
- супе, чорбе, ...
 Избегавати:
алкохолна пића,
кафу у већим количинама - до 3 (макс. 4) кафе дневно,
слатке воћне сирупе или друге слатке напитке,
газиране напитке

Препоручује се да дневно треба уносити 1 - 3 литра течности*

ШЕЋЕР И КОНЦЕНТРАТИ
ШЕЋЕР и све производе од шећера треба избегавати.
Предност треба дати меду, пекмезима, џемовима и другим производима од воћа и поврћа, али без додатка шећера.
Препоручује се да се у току дана не једе више од две до три кашике ових производа.

МАСТИ И УЉA
ЗАЧИНИ

Предност  увек дати биљним уљима:
маслиново,   сунцокретово, ... хладно цеђено ...
Довољно је конзумирати око 7 кафених кашичицa- око 35 ml уља на дан.
Треба избегавати веће количине масти и уља, а нарочито свињску маст, чварке, кајмак, мајонез и сличне производе.
Најбоље је конзумирати уља у свежем стању, а избегавати пржење масти и уља.
УЉЕ ОБАВЕЗНО У САЛАТЕ !!!
ЗАЧИНИ – сваког дана се могу јести сви свежи и суви зачини. Треба избегавати зачине са сољу, a такође и вештачке заслађиваче.
СО - до 6 g|dan.
МАЈОНЕЗ ИЗБЕГАВАТИ !!!

Начин спремања:
 - барено (кувано)
 - печено: на тефлону, у рерни, на фолији, фритеза на ваздух, на роштиљу на струју, у посуђу без уља или са мало уља, и сл.
Риба, живина и јаја су:
 важни извор протеина;
 унос рибе смањује ризик од срчаних обољења;
 пилетина и ћуретина су месо сиромашно у засићеним мастима.

МЕСО И ПРОИЗВОДИ ОД МЕСА
Предност увек треба дати мршавим врстама меса. Најбоље је, увек када је то могуће, одабрати:
- живинско месо, без кожице (бело),
- јунетину, телетину,
- рибу, туњевину, сардину, и сл.
Рибу би требало јести најмање два пута недељно.
Намирнице из ове групе довољно је јести једном дневно по око  90-150 gr, без обзира о ком се производу ради.
Треба избегавати веће количине меса и прерађевине од меса и све врсте масног меса и производе са већим садржајем масти.
ЈАЈА- до 7 комада јаја недељно.
Беланце се може јести и чешће.

Млеко и млечни производи- свакодневно (бар 1 до 2 пута дневно), су:
 традиционално главни извор калцијума;
 извор есенцијалних  аминокиселина;
 млечне масти су носиоци засићених масних киселина,посебно миристинске м. к. које су високо атерогене;
 масне млечне производе (павлака, милерам, кајмак) максимално избегавати;
 полумасне и немасне млечне производе користити у ограниченим количинама;
 као извор калцијума могу послужити поврће, коштуњаво воће, житарице,морски плодови.

МЛЕКО И МЛЕЧНИ ПРОИЗВОДИ
Предност увек дати обраном или полуобраном млеку и производима од таквог млека тј. треба узимати производе са мање млечних масти.
Млеко, јогурт, кефир, кисело млеко или сличне напитке треба пити макар пола литра дневно, млечних масти до 2,8 %.
Сир - млади, мекани сир или са мање млечних масти, највише до 20 %.

Поврће и воће
 смањује ризик од гојазности и
коморбидитета (ниска енергетска вредност);
 смањује ризик од хроничних болести  (висок садржај антиоксиданата);
 побољшава апсорпцију гвожђа (C витамин) и садржи гвожђе (броколи, кељ, спанаћ, коприва);
 смањује ризик од хипертензије
(калијум, магнезијум и калцијум);
 превенира анемију и дефект неуралне тубе
код новорођенчади (киселина, витамини Б групе);
 смањује ризик од кардиоваскуларних болести;
 снижава ниво холестерола у крви (биљни стероли);
 смањује ризик од настанка тромба (флавоноиди);
 превенирају опстипацију, дивертикулозу црева, хемороиде, болести срца и карцином дебелог црева.

ВОЋЕ
Треба јести што разноврсније воће и то свакодневно ( око, бар 300 гр. дневно).
Увек, кaда је то могуће треба избрати свеже воће, евентуално кувано, али без додатка шећера.
Пожељно је воће јести за ужине, а по потреби три до четири пута на дан (по један комад или у количини која одговара једној шољи, ако се ради о ситним плодовима).
Добра замена за воће је свеже припремљен сок од цеђеног воћа, али без додатака шећера (више се базирати на целом воћу).
Увек када је могуће,  треба избегавати зашећерено и конзервирано воће.
Суво воће се може узимати, али у мањим количинама mод око 50 g.
Орашасти плодови (ораси, лешници, бадеми и сл.)  око 30 – 40 g.

ПОВРЋЕ
Треба јести што разноврсније поврће и то свакодневно. Све поврће, може се јести практично у неограниченим количинама- бар 400 gr дневно!                                           
Пажња: кромпир, пасуљ, грашак и соја ...
Предност - увек када је то могуће, треба дати свежем поврћу, салатама.
Треба избегавати конзервисано, а најбољи начин да се поврће сачува од кварења је смрзавање.

ЖИТАРИЦЕ И СЛИЧНИ ПРОИЗВОДИ
ПРЕДНОСТ увек треба дати:
интегралном зрну и производима
од интегралног зрна житарица,
црном брашну, раженом брашну,
кукурузном брашну, од хељде и сл.
пахуљицама - јечменим, раженим,
овсеним, пшеничним,
тестенинама без јаја, од интегралног брашна или поврћа,
пиринчу - интегралном.
ИЗБЕГАВАТИ: производе од белог брашна, ољуштени пиринач, и сличне производе.