Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Uzroci ortoreksije i faktori rizika
Svako može dobiti poremećaj u ishrani. Iako se uzroci i faktori rizika razlikuju od osobe do osobe, oni spadaju u tri glavne grupe:
Biološki: Imati bliskog rođaka sa poremećajem u ishrani, istorijom dijete ili dijabetesom tipa I.
Psihološki: Perfekcionizam, nezadovoljstvo svojim telom ili istorija anksioznosti.
Društveno/kulturno: Zadirkivanje ili maltretiranje zbog težine, porodična trauma koja se proteže kroz generacije ili prihvatanje ideje o „idealnom“ telu.

Ta ideja o idealnom telu se cesto spominje po raznim medijima. Verujem i da je jedan od cescih uzroka ortoreksije.

Trebamo shvatiti da je ideal lepote za svakoga različit, kao i da su nam mogućnosti različite.

Lepota je u oku posmatrača

Slažem se. Pre svega svako treba sebe da prihvati i zavoli takvog kakav jeste.

Treba. Samo je sada problem kada su osobe u periodu razvoja, u pubertetu,da sve te drustvene mreze mogu i lose uticati.

I nazalost da u 99% slucajeva lose i uticu!

A ima toliko dobrih stvari za sta se mogu koristiti. A ovako deluje da samo negativno uticu.

Tako deluje ako se generalizuje i posmatra u globalu.

Ne verujem da se generalizuje,jednostasvno to su cinjenice.Udi u ucionicu i pitaj dake za sta koriste internet?
Retko ko ce ti reci za edukaciju.....

Cesto se to desava.

Koliko često vi koristite mreže u edukativne svrhe?

Ja recimo 50/50%
A ti?

Mislim da malo češće koristim u edukativne svrhe nego zarad zabave.

Eto vidis,znaci ja sam "najgori " sa mojih 50% i ti i Dr.Nikola vise koristite internet u edukativne svrhea ja minimum 50%,dok danasnja omladina to radi maximum 10% u edukativne svrhe.

Svako moze i to da koriguje

Naravno i radim na tome,ali ne patim od toga,samo sam hteo da pokazem da cak i ja barem toliko(ako ne i vise!) koristim internet za ucenje koliko i za drustvene mreze,jer i drustvene mreze uglavnom koristim kako bih ucio od profesionalaca.

Slazem se. Tako i treba da se korsti Internet. Treba i za neku razonodu i to jeste. Ali ne preterivati. Lako se javi i zavisnost kod odredjenih osoba.

Ja osudujem bilo kakvu zavisnost!

U savremenom dobu se pojavljuju i novi oblici zavisnosti. Problematika je sve veca.

Zato sto je sve puno dostupnije.

Zavisnosti mogu lakse da nastanu, zbog naizgled bezazlenih stvari,kao sto je racunar.

Ili mobilni.
Koliko sad trenutno znate napamet telefonskih brojeva?

Mnogo manje nego ranije

Tako sam i mislio,jer se oslanjamo vise na tehnologiju koja je sve pametnija....a mi sve manje koristimo nase sive celije....

Umesto da koristimo jos vise potencijale svog mozga, mi kao da idemo u retrogradnu evoluciju.

Takav sam neki utisak i ja stekla.

To je recimo jedna od negativnih strana tehnologije.

I toga što nam je sve na dohvat ruke i lako dostupno.

Da. To isto nije dobro.

Zato smo postali i tako lenji.

Tako je. Ranije se morala okrenuti enciklopedija ili neko ode u biblioteku,pa nadje informacije koje ga interesuju. Danas otkucas na guglu i procitas.

Kada se spomene enciklopedija uvek se setim knjige Hiljadu zasto Hiljadu zato....

Jeste. Ili recimo Larus enciklopedija.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Verovatno većina profesionalnih ili redovnih bildera ima u nekom trenutku problem sličan ortoreksiji.

100% sam siguran u to.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Verovatno većina profesionalnih ili redovnih bildera ima u nekom trenutku problem sličan ortoreksiji.

Uzroci ortoreksije i faktori rizika
Svako može dobiti poremećaj u ishrani. Iako se uzroci i faktori rizika razlikuju od osobe do osobe, oni spadaju u tri glavne grupe:
Biološki: Imati bliskog rođaka sa poremećajem u ishrani, istorijom dijete ili dijabetesom tipa I.
Psihološki: Perfekcionizam, nezadovoljstvo svojim telom ili istorija anksioznosti.
Društveno/kulturno: Zadirkivanje ili maltretiranje zbog težine, porodična trauma koja se proteže kroz generacije ili prihvatanje ideje o „idealnom“ telu.

Ta ideja o idealnom telu se cesto spominje po raznim medijima. Verujem i da je jedan od cescih uzroka ortoreksije.

Trebamo shvatiti da je ideal lepote za svakoga različit, kao i da su nam mogućnosti različite.

Lepota je u oku posmatrača

Slažem se. Pre svega svako treba sebe da prihvati i zavoli takvog kakav jeste.

Treba. Samo je sada problem kada su osobe u periodu razvoja, u pubertetu,da sve te drustvene mreze mogu i lose uticati.

I nazalost da u 99% slucajeva lose i uticu!

A ima toliko dobrih stvari za sta se mogu koristiti. A ovako deluje da samo negativno uticu.

Tako deluje ako se generalizuje i posmatra u globalu.

Ne verujem da se generalizuje,jednostasvno to su cinjenice.Udi u ucionicu i pitaj dake za sta koriste internet?
Retko ko ce ti reci za edukaciju.....

Cesto se to desava.

Koliko često vi koristite mreže u edukativne svrhe?

Ja recimo 50/50%
A ti?

Mislim da malo češće koristim u edukativne svrhe nego zarad zabave.

Eto vidis,znaci ja sam "najgori " sa mojih 50% i ti i Dr.Nikola vise koristite internet u edukativne svrhea ja minimum 50%,dok danasnja omladina to radi maximum 10% u edukativne svrhe.

Svako moze i to da koriguje

Naravno i radim na tome,ali ne patim od toga,samo sam hteo da pokazem da cak i ja barem toliko(ako ne i vise!) koristim internet za ucenje koliko i za drustvene mreze,jer i drustvene mreze uglavnom koristim kako bih ucio od profesionalaca.

Slazem se. Tako i treba da se korsti Internet. Treba i za neku razonodu i to jeste. Ali ne preterivati. Lako se javi i zavisnost kod odredjenih osoba.

Ja osudujem bilo kakvu zavisnost!

U savremenom dobu se pojavljuju i novi oblici zavisnosti. Problematika je sve veca.

Zato sto je sve puno dostupnije.

Zavisnosti mogu lakse da nastanu, zbog naizgled bezazlenih stvari,kao sto je racunar.

Ili mobilni.
Koliko sad trenutno znate napamet telefonskih brojeva?

Mnogo manje nego ranije

Tako sam i mislio,jer se oslanjamo vise na tehnologiju koja je sve pametnija....a mi sve manje koristimo nase sive celije....

Umesto da koristimo jos vise potencijale svog mozga, mi kao da idemo u retrogradnu evoluciju.

Takav sam neki utisak i ja stekla.

To je recimo jedna od negativnih strana tehnologije.

I toga što nam je sve na dohvat ruke i lako dostupno.

Da. To isto nije dobro.

Zato smo postali i tako lenji.

Tako je. Ranije se morala okrenuti enciklopedija ili neko ode u biblioteku,pa nadje informacije koje ga interesuju. Danas otkucas na guglu i procitas.

Kada se spomene enciklopedija uvek se setim knjige Hiljadu zasto Hiljadu zato....

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Uzroci ortoreksije i faktori rizika
Svako može dobiti poremećaj u ishrani. Iako se uzroci i faktori rizika razlikuju od osobe do osobe, oni spadaju u tri glavne grupe:
Biološki: Imati bliskog rođaka sa poremećajem u ishrani, istorijom dijete ili dijabetesom tipa I.
Psihološki: Perfekcionizam, nezadovoljstvo svojim telom ili istorija anksioznosti.
Društveno/kulturno: Zadirkivanje ili maltretiranje zbog težine, porodična trauma koja se proteže kroz generacije ili prihvatanje ideje o „idealnom“ telu.

Ta ideja o idealnom telu se cesto spominje po raznim medijima. Verujem i da je jedan od cescih uzroka ortoreksije.

Trebamo shvatiti da je ideal lepote za svakoga različit, kao i da su nam mogućnosti različite.

Lepota je u oku posmatrača

Slažem se. Pre svega svako treba sebe da prihvati i zavoli takvog kakav jeste.

Treba. Samo je sada problem kada su osobe u periodu razvoja, u pubertetu,da sve te drustvene mreze mogu i lose uticati.

I nazalost da u 99% slucajeva lose i uticu!

A ima toliko dobrih stvari za sta se mogu koristiti. A ovako deluje da samo negativno uticu.

Tako deluje ako se generalizuje i posmatra u globalu.

Ne verujem da se generalizuje,jednostasvno to su cinjenice.Udi u ucionicu i pitaj dake za sta koriste internet?
Retko ko ce ti reci za edukaciju.....

Cesto se to desava.

Koliko često vi koristite mreže u edukativne svrhe?

Ja recimo 50/50%
A ti?

Mislim da malo češće koristim u edukativne svrhe nego zarad zabave.

Eto vidis,znaci ja sam "najgori " sa mojih 50% i ti i Dr.Nikola vise koristite internet u edukativne svrhea ja minimum 50%,dok danasnja omladina to radi maximum 10% u edukativne svrhe.

Svako moze i to da koriguje

Naravno i radim na tome,ali ne patim od toga,samo sam hteo da pokazem da cak i ja barem toliko(ako ne i vise!) koristim internet za ucenje koliko i za drustvene mreze,jer i drustvene mreze uglavnom koristim kako bih ucio od profesionalaca.

Slazem se. Tako i treba da se korsti Internet. Treba i za neku razonodu i to jeste. Ali ne preterivati. Lako se javi i zavisnost kod odredjenih osoba.

Ja osudujem bilo kakvu zavisnost!

U savremenom dobu se pojavljuju i novi oblici zavisnosti. Problematika je sve veca.

Zato sto je sve puno dostupnije.

Zavisnosti mogu lakse da nastanu, zbog naizgled bezazlenih stvari,kao sto je racunar.

Ili mobilni.
Koliko sad trenutno znate napamet telefonskih brojeva?

Mnogo manje nego ranije

Tako sam i mislio,jer se oslanjamo vise na tehnologiju koja je sve pametnija....a mi sve manje koristimo nase sive celije....

Umesto da koristimo jos vise potencijale svog mozga, mi kao da idemo u retrogradnu evoluciju.

Takav sam neki utisak i ja stekla.

To je recimo jedna od negativnih strana tehnologije.

I toga što nam je sve na dohvat ruke i lako dostupno.

Da. To isto nije dobro.

Zato smo postali i tako lenji.

Tako je. Ranije se morala okrenuti enciklopedija ili neko ode u biblioteku,pa nadje informacije koje ga interesuju. Danas otkucas na guglu i procitas.