Lekovi koji mogu biti korisni
Postoje određeni lekovi koji su proizvedeni baš u svrhu borbe protiv prejedanja, i to od onih slabijih do ozbiljnih slučajeva kod odraslih, s tim što je glavna nuspojava ovakvih lekova to što mogu izazvati zavisnost i zloupotrebu. Česte nuspojave su pre svega suva usta i insomnija, a li mogu se javiti i daleko ozbiljnije. Lekovi koji se još koriste u ovu svrhu su:

Topiramati – lekovi koji se inače koriste radi kontrole napada, ali se pokazalo da mogu biti korisni u redukovanju epizoda sa prejedanjem. Ipak, i u ovom slučaju postoje određene nuspojave, kao što su vrtoglavica, nervoza, pospanost, teškoća prilikom koncentracije, pa bi svakako trebalo da se konsultujete sa lekarom, pre uzimanja ovih lekova.
Antidepresivi. Nije u potpunosti jasno na koji način antidepresivi utiču na redukciju epizoda sa prejedanjem, ali verovatno je to povezano sa načinom na koji utiču na određena moždana jedinjenja povezana sa raspoložnjem.
Ipak, koliko god ovi lekovi bili korisni u kontrolisanju poriva za prejedanjem, to ne mora da znači da će imati bilo kakav uticaj na redukciju telesne težine.

Psihoterapija
Bez obzira da li se radi o individualnoj ili grupnoj seansi, psihoterpija (poznata i kao terapija razgovorom) može da vam pomogne da nezdrave navike zamenite zdravim, i na taj način redukujete napade prejedanja. Primeri pshoterapije uključuju:

Kognitivnu bihevioralnu terapiju (KBT). Ova vrsta psihoterapije omogućava da počnete bolje da se nosite sa okidačima prejedanja, poput negativnih osećanja vezanih za vašu pojavu ili depresivna raspoloženja. Takođe vam može dati bolji osećaj kontrole kada je u pitanju vaše ponašanje i navike u ishrani.
Interpersonalna terapija. Ovaj tip terapije se isključivo fokusira na vaše veze sa drugim ljudima. Cilj je da vam pomogne da poboljšate svoje međuljudske odnose, tj. vaše veze sa porodicom, prijateljima i kolegama. Ovo može da vam pomogne da redukujete okidače prejedanja koji su ukorenjeni u nezdravim vezama i nezdravoj komunikaciji.
Dijalektalna bihevioralna terapija. Ova vrsta terapije može da vam pomogne da naučite veštine koje će vam omogućiti da bolje tolerišete stres, regulišete svoje emocije i poboljšate svoje ponašanje prema drugima, što sve kolektivno smanjuje želju za prejedanjem.

Šta podrazumeva tretman?
Cilj lečenja poremećaja u ishrani kao što je prejedanje jeste da se redukuje poriv sam po sebi, kao i da se steknu zdrave navike po pitanju ishrane. Pošto je prejedanje usko povezano sa osećanjima sramote, lošom slikom o sebi i drugim negativnim emocijama, tretman može uzeti u obzir i probleme koji se tiču mentalnog zdravlja, kao što je depresija. Time što ćete potražiti pomoć zbog prejedanja, takođe ćete naučiti da se mnogo bolje kontrolišete kad je u pitanju ishrana.

Lečenje poremećaja prejedanja
Kada je u pitanju poremećaj ishrane prejedanje predstavlja stanje kome nije lako pronaći uzrok, međutim, terapija čija je svrha lečenje ovog poremećaja će verovatno uključiti i psihološku evaluaciju, uključujući i raspravu o vašim navikama u ishrani. Takođe, možda ćete biti podvrgnuti testovima vezanim za holesterol, krvni pritisak, kardiovaskularni problemi, dijabetes ili poremećaji spavanja, što će verovatno uključiti:

Fizikalni pregled
Testiranje krvi i urina
Konsultacije vezane za poremećaj spavanja

Da li postoji preventiva?
Kada je u pitanju emocionalno prejedanje pomoć pre svega dolazi u vidu terapije kojoj se podvrgavate tek nakon što ste ustanovili da poremećaj postoji, jer sam način da sprečite da se javi ne postoji. Ako mislite da neko u vašoj okolini pati od ovog poremećaja, treba da motivišete tu osobu da potraži pomoć, a za slučaj da imate dete i da naslućujete da pati od prejedanja, evo nekoliko saveta kako da se postavite.

Potrudite se da mu usadite sliku o tome kako zdravo ljudsko telo treba da izgleda, bez obzira na veličinu ili građu.
Raspravite sve moguće rizike sa pedijatrom vašeg deteta, jer oni lako mogu da “ulove” neke rane indikatore poremećaja u ishrani, i samim tim da spreče njihovo dalje produbljivanje.

Moguće posledice
Postoje određene komplikacije psihološke prirode koje mogu nastati kao rezultat poremećaja prejedanja, i to pre svega:

Loš kvalitet života
Problemi sa funkcionisanjem na poslu, kod kuće ili u društvenim situacijama
Društvena izolacija
Gojaznost
Medicinska stanja koja su usko povezana sa gojaznošću, kao što su problemi sa zglobovima, kardivaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i određeni poremećaji spavanja
U poremećaje psihološke prirode koji mogu biti izazvani ovim stanjem spadaju:

Depresija
Bipolarni poremećaj
Anksioznost
Zloupotreba supstanci

Šta su uzroci i faktori rizika prejedanja?
Uzroci poremećaja kakvo je prejedanje su nepoznati, ali zna se da genetika, biološki faktori, predugo držanje dijete i psihički problemi mogu znatno povećati rizik od od nastanka ovog poremećaja. Takođe, pokazalo se da su ovom poremećaju u ishrani mnogo sklonije žene nego muškarci, a generalno osobe svih starosnih dobi mogu biti podložne prejedanju, ali se smatra da obično počinje u kasnom tinejdžerskom periodu ili ranim dvadesetim.

Faktori rizika koji mogu povećati opasnost od prejedanja:

Porodična istorija bolesti. Mnogo je veća verovatnoća da razvijete poremećaj u ishrani (ili bilo koji drugi) ako vaši roditelji, braća ili sestre imaju isti. Ovo ukazuje da je moguće da geni koji nasledite mogu biti uzrok prejedanja.
Dijete. Veliki broj ljudi koji pati od poremećaja prejedanja istovremeno ima istorijat držanja najrazličitijih dijeta. Dijeta ili suzdržavanje od kalorija u toku dana može da pokrene poriv za prejedanjem, naročito ako istovremeno pokazujete simptome depresije.
Psihički problemi. Mnogi ljudi koji su iskusili problem prejedanja se negativno osećaju u vezi sebe, svojih veština ili postignuća. U posebne okidače spada stres (stoga i kažemo “prejedanje na nervnoj bazi”), loša slika o svom telu, ali i dostupnost brze hrane koja je skoro uvek glavni objekat kad je u pitanju prejedanje.

Kada je znak da treba da posetite lekara?
Lek za prejedanje postoji pre svega u vidu terapije, a ako ustanovite da imate neki od gore navedenih simptoma, poželjno bi bilo da se što pre javite lekaru. Problemi sa prejedanjem mogu da traju jako kratko i brzo da prestanu, ili da počnu da se navraćaju i samim tim da potraju godinama, naročito ako se ne tretiraju.

Prvo što bi trebalo da uradite jeste da porazgovarate sa svojim lekarom o problemu, ili osećanjima koja proživljavate, ali ako niste spremni da se poverite lekaru, onda bi trebalo da razogovarate sa nekom vama bliskom osobom. Ta osoba može da bude prijatelj, partner, učitelj ili sveštenik ako vam tako odgovara, ali poenta je da vas ta osoba navede na pravi put, odnosno da vas motiviše da se podvrgnete tretmanu.

Kada je u pitanju kompulzivno prejedanje samopomoć je isto jako bitna, pored lekarske intervencije, jer ćete jedino tako steći neophodnu disciplinu da ovo izgurate do kraja. Takođe, osobe koje imaju ovaj poremećaj mogu postati eksperti u skrivanju ovakvog ponašanja, što samim tim otežava i njihovim bližnjima da utvrde da problem uopšte postoji. U tom sučaju, treba da pristanete na otvoren razgovor, i dopustite da vam se pomogne.

Prejedanje – simptomi
Može se desiti da vi niste gojazni, već da ste potpuno normalne težine, a da ipak imate ovaj poremećaj. Šta onda? Postoje određeni simptomi koji se prvenstveno manifestuju u ponašanju i ispoljavanju određenih emocija (zbog čega se ovaj poremećaj često naziva i “emocionalno prejedanje”). Na primer:

Periodična konzumcija nenormalno velikih količina hrane, na primer na svaka dva sata
Osećaj da nemate kontrolu nad glađu
Jedete čak i kad ste siti ili niste gladni uopšte
Brzo konzumiranje hrane prilikom napada prejedanja
Konzumacija hrane do granice pucanja, kad više niste u stanju ništa da okusite
Potreba da jedete sami ili da se skrivate od drugih
Osećaj depresije, gađenja, sramote, krivice ili uznemirenosti zbog hrane
Često držanje dijete, bez ikakvih rezultata
Za razliku od osoba koje imaju bulimiju, nakon što ste se “prejeli”, vi se ne rešavate ekstra kalorija povraćanjem, uzimanjem laksativa ili preteranim vežbanjem, već ćete pokušati da držite dijetu ili da jedete normalne obroke, što opet, paradoksalno, može dovesti do još veće potrebe za prejedanjem.

Kada je u pitanju prejedanje hranom, upravo jedan od pokazatelja ozbiljnosti ovog poremećaja se određuje prema tome koliko puta nedeljno imate ovakve epizode.

Kompulzivno prejedanje, kako ga još nazivamo, predstavlja ozbiljan poremećaj u ishrani, kada imate potrebu da konzumirate ogromne količine hrane, pri čemu imate osećaj da ne možete da prestanete da jedete.

Kao što smo već rekli, skoro svima se ponekad desi da se prejedu, naročito kad smo pregladneli, ili u situacijama kada jednostavno ne možemo da odolimo prazničnoj trpezi, ali za neke ljude prejedanje prerasta u nešto što se regularno ponavlja, i nad čim oni nemaju nikakvu kontrolu.

Oni koji imaju ovakav poremećaj u ishrani,  često osećaju sram i zariču se da će prestati, ali potreba uvek bude jača od njih, i jednostavno nastavljaju da jedu, pa kada je u pitanju prejedanje kako prestati je stvar samo terapije koja vas postepeno vodi ka izlečenju.

Bulimija
Bulimija nervoza (starogrčki bous – vo i limos – glad) javlja se kod 1–4% populacije, deset puta češće kod žena u odnosu na muškarce, prosečan uzrast javljanja bolesti je oko 18. godine, ali takođe mogu oboleti mlađe odrasle osobe. Uzroci su različiti, biološke, socijalne i psihološke prirode. Za razliku od pacijenata sa anoreksijom, osobe sa bulimijom su najčešće normalne ili blago povišene težine. Postoji stalna preokupacija jelom, neodoljiva želja za hranom i pacijent podleže epizodama preteranog uzimanja hrane, koje su najčešće unapred isplanirane (kada se unosi i do 10 puta veći kalorijski unos nego što je dnevno predviđeno), nakon čega (da bi se suprostavile gojenju) ove osobe uglavnom izazivaju povraćanje, manji broj jednostavno izbacuje sažvakanu hranu, preterano koriste laksative i diuretike, upražnjavaju ekscesivnu fizičku aktivnost. Na psihološkom planu ove osobe imaju patološki strah od gojaznosti, teškoća sa samopoštovanjem i kontrolom impulsa. U lečenju se koristi kombinacija farmakoterapije i psihoterapije.

Anoreksija
Anoreksija nervoza (starogrčki an – bez i oreksi – apetit) poremećaj je koji se javlja u 0,5–3,7 odsto celokupne populacije, više u 90% slučajeva se javlja kod ženskog pola, najčešće u uzrasnoj dobi od 13 do 18 godina, ali takođe mogu oboleti pretpubertetska deca, mlade, ali i starije žene – sve do menopauze, dečaci u adolescenciji, mladi muškarci... Anoreksija je sindrom koji obuhvata sledeće simptome:

Celokupno ponašanje je usmereno ka gubitku ili održavanju niske telesne težine: telesna težina se održava na najmanje 15% ispod očekivane (predviđene za starost, pol, visinu i konstituciju) ili je BMI niži od 17,5, drastična redukcija unosa hrane – restriktivni tip, „preokupirani“ su hranom u smislu sastavljanja jelovnika, kalorijskih izračunavanja, spremanja hrane za porodicu, a pritom sami ne uzimaju hranu, preskaču obroke, paralelno organizuju fizičku aktivnost, konstantno se mere na vagi i posmatraju u ogledalu i to po mogućnosti najveći deo dana, dok se bulimični tip prejeda i izaziva sam sebi povraćanje. Oba tipa mogu koristi purgative i laksative kako bi izgubili telesnu težinu.
Postojanje patološkog straha od debljine, često se može javiti opsesivno ponašanje u vidu opsesivnog čišćenja i pranja koje onemogućava svakodnevno funkcionisanje, depresivno raspoloženje je često kod ovih pacijenata.
Telesne komplikacije: neuhranjenost različitog stepena je glavni klinički znak, sa mnogobrojnim komplikacijama na svim organima, sekundarnim poremećajem žlezda sa unutrašnjim lučenjem i metabolizma i poremećaji telesnih funkcija. Gubitak potkožnog masnog tkiva, smanjenje i slabost mišićne mase, osteoporoza, koža je suva, perutava. Javljaju se anemija, usporen srčani rad i hipotenzija. Smanjena je funkcija gotovo svih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, javlja se izostanak menstrualnog ciklusa – amenoreja.
S obzirom na kompleksnost poremećaja, u lečenju se koristi jedan integrativni terapijski pristup:

multifokalan (telesna težina, ponašanje i emocije)
multidisciplinaran (psihijatar, psiholog, gastroenterolog, endokrinolog, nutricionista)
multimetodski (farmakoterapija, psihoterapija)

Potrebna je edukacija o zdravoj ishrani, psihoterapija, savetovanje porodice, medikamentna terapija.

Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Istraživaja ukazuju da se broj obolelih povećava iz godine u godinu.

Zajedničko za poremećaje iz ove grupe je patološki strah od debljine i poremećena telesna shema – ove osobe doživljavaju sebe kao „debele“ i kada su realno neuhranjene, sa brojnim pridruženim poremećajima: raspoloženja, percepcije, odgovora na fizičke i emocionalne signale i obrazaca ponašanja vezanih za ishranu.

Poremećaj u ishrani nastaje najčešće kao posledica držanja restriktivnih dijeta, kod osoba koje su psihički i emocionalno osetljive. Poremećajishrane je veoma širok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije. Poremećaji ishrane uglavnom se javljaju u mlađoj životnoj dobi i adolescenciji. Karakterističan je:

*poremećen odnos prema hrani
*negativna slika o sopstvenom telu
*kao i narušeno samopoštovanje.